Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

"СВАКИ ДАН САМ СЕ БОГУ ЗАХВАЉИВАО ШТО ИХ ИМАМ" Отац убијене девојчице у "Рибникару" о последњим данима са ћерком: Никада нису имали проблема у школи до тог дана...

14.02.2024. 12:04
Пише:
Србија Данас/Курир
Suđenje roditeljima dečaka ubice
Суђење родитељима дечака убице / Извор: Фото: Танјуг/Сава Радовановић

У Вишем суду у Београду данас се наставља парнични поступак по другој тужби против оца, мајке и дечака који је 3. маја у Основној школи "Владислав Рибникар" убио девет ученика и чувара те школе.

У Вишем суду у Београду данас је Дане Дукић, отац девојчице Адриане која је убијена 3. маја у ОШ Владислав Рибникар, сведочио је по тужби коју је поднео заједно са својом децом и супругом и испричао како су изгледали њихови последњи дани са најстаријом ћерком.

КРОЗ МОБИЛНИ ПРОШАО МЕТАК, ПОКУШАЛА ДА ПОЗОВЕ ТАТУ? Сведочио отац убијене девојчице у Рибникару: "Сваки дан идемо на гробље да је пољубим и извиним јој се"Suđenje roditeljima dečaka ubice

КРОЗ МОБИЛНИ ПРОШАО МЕТАК, ПОКУШАЛА ДА ПОЗОВЕ ТАТУ? Сведочио отац убијене девојчице у Рибникару: "Сваки дан идемо на гробље да је пољубим и извиним јој се"

ЈЕДАН ДЕТАЉ ТЕРА СУЗЕ НА ОЧИ: Родитељи деце убијене у "Рибникару" на новом суђењу родитељима дечака-убице, ПОТРЕСНЕ СЦЕНЕ у Палати правдеSuđenje roditeljima dečaka ubice

ЈЕДАН ДЕТАЉ ТЕРА СУЗЕ НА ОЧИ: Родитељи деце убијене у "Рибникару" на новом суђењу родитељима дечака-убице, ПОТРЕСНЕ СЦЕНЕ у Палати правде

- Ми смо се са троје деце преселили из Француске у Србију у време короне 2020. године. Наше породице су одавде. Били смо странци тамо, али и овде кад дођемо. Желели смо да почнемо да живимо овде како бисмо се што више посветили њима. Тамо смо радили много, живот је брз. Нисам хтео да их пустим саме ни у школу, мислили смо да је много мање безбедно него овде - почиње неутешни отац и кроз сузе додаје:

- Хтели смо прво да дођемо на годину дана да видимо како ће да иде. Прво смо их уписали у приватну школу, али нису се лепо уклопили, деца су ваљда другачија, а онда већ следеће у Рибникар. Адриана је била пресрећна, Ангелина (Аћимовић, убијена девојчица) јој је била најбоља другарица.

На сваки помен своје ћеркице Дукић је застао са излагањем, да обрише сузе.

- Ја сам их сваки дан возио у школу на путу до посла. Кад нисам могао ја, Адриана је водила брата и сестру у школу. То је дете коме ништа нисте морали да говорите. Сваки дан сам се богу захваљивао што их имам, што смо ту. Никада нису имали проблема у школи до тог дана. Са Адрианом сам имао посебан однос, говорила ми је "Тата, немаш маму и тату, али ја сам ту. Не знам како живиш без њих, јер ја без вас не могу".