"ТАТА, МОЛИМ ТЕ ДОЂИ, ЈА НЕ МОГУ ДА СПАВАМ..." Познати српски писац открио дубину последица масакра на Врачару - деца доживљавају емотивне сломове
Прошло је три недеље од стравичне трагедије, а последице остају трајне.
Писац Душан Недељковић изјавио је да је до јуче мислио да смо ми као брод без кормилара, али од када је град реаговао на потребе деце и родитеља да се у ОШ "Владисалв Рибникар" да се не враћају након масакра који је починио тринаестогодишњи ученик те школе сматра да се може донети неки мир међу људима. Он је открио и да је неколико дана посматрао свог сина, који је такође, ученик ове школе, након чега је одлучио да га повуче из града.
ТРАЖИ ИГРИЦЕ, А ХРАНА МУ ЈЕ ЈЕДНОЛИЧНА "Могу ли да наручујем споља?" Детаљи о дечаку-убици са психијатрије
ТРОЈЕ ПАЦИЈЕНАТА У ТЕШКОМ СТАЊУ, ДВОМА ОДСТРАЊЕН БУБРЕГ: Ђерлек открива у каквом су стању рањени у два масакра која су задесила Србију
ПРОЦУРИЛИ НОВИ ДЕТАЉИ: Отац дечака-убице са Врачара ухапшен у "Сабљи"?! Испитиван због контаката са земунским кланом
- Све је било лепо фино и красно, док се није десила оваква трагедија. Ја још увек не могу да схватим да се у мом Београду оваква трагедија догодила. До јуче сам се плашио да смо ми као брод без кормилара, међутим, битно је да је јуче град реаговао, да је држава реаговала и изашла је нека понуда која би могла да донесе неки мир међу људе - каже Недељковић.
Он такође истиче и да родитељи нису разједињени и да им је једини циљ да деца годину заврше жива и здрава.
- Имамо само циљ да наша деца заврше годину жива и здрава и првог септембра уђу у једну нову, хигијенски безбедносну зону, где ћемо их послати са радошћу и где ће они ићи са радошћу - каже Недељковић.
Након консултација са пријатељима који су, према његовим речима, психолози и психијатри, одлучио је да свог сина измести из града.
- Саветовали су ме да после свих тих сахрана ја изведем сина из Београда. Он се синоћ вратио у Београд и мислим да ће данас ићи на тренинг кошарке, где тренира са дечацима из ВИИ/2 на које је било пуцано. Мени деца површински изгледају океј, шта се дешава ноћу по собама , ја не могу да кажем. Могу да кажем за мог сина, и шта ме је навело да га изведем из Беграда... После једно четири пет дана загледања једну ноћ ми је око 3х стигла порука "Тата, молим те дођи, ја не могу да спавам". И тада сам доживео први сусрет са тим ломом - каже Недељковић.
Иако је сам видео сав ужас у "Рибникару" за себе каже да је научио да се носи са стресом.
- Имам више сахрана на којима сам био, него на којима ћу бити. Научио сам да се носим са стресом и на крају крајева ја нисам доживео ту највећу трагедију, ја нисам изгубио дете. Ми ниједно дете не осуђујемо које иде у школу. Неки родитељи мисле да је добро да деца буду у школи, ја лично мислим да није, да је потребно да их пошаљемо по културним центрима - истиче Недељковић.
Он наводи и да се око овог става окупило око 300 родитеља, а данас ће послати и допис председници Владе Србије Ани Брнабић. Његов разлог да не пошаље сина у школу је и једна врста солидарности да родитељима погинулих ђака.
- Три девојчице које су погинуле ишле су са мојим сином од јаслица. Када ја прођем поред мајке једне од погинулих девојчица и она мене загрли и почне да се тресе, ја се ту поломим. И онда почнем да се солидаришем са људима, да бар нешто могу да урадим и онда кажем неће моје дете ићи у школу - каже Недељковић.
Предложио директорки, педагогу и психологу да дају оставку
- Требало би да добију суспензију или да се саме суспендују. То би био један морални чин. Она се нашла на том месту у то време када нека одговорност мора да постоји. Мислим да она треба да буде у оставци, да понуди суспензију, али мора да сачека да се заврши цео овај процес - каже Недељковић.
Он се пита и да ли је стручна помоћ понуђена особљу које је прало крв погинулих.
- Почеле су да стижу оцене, лупају им неоправдане... Да ли неко ради са тим теткицама, ко је прао ту крв... Људи, то је место злочина, нашу децу су побили тамо. И сада ми причамо да се треба вратити у неку нормалу - наводи Недељковић.
Врло несуптилно речено да је умрла девојчица
- Када сам разговарао са директорком, питао сам шта ће бити ако премине неко од оних који су у болници. Она ми је рекла да не зна. Идући дан су им врло несуптилно на трећем часу саопштили да је умрла девојчица. Опет цика, вриска, једна је побегла из школе, нису могли да је нађу. Зашто то радите?! Деца могу да оду на Таш у било који кафић... Ми морамо да водимо рачуна, мора да се направе нове безбедносте процедуре - каже Недељковић.
Он наводи и да је сигуран да после 03. маја у Србији неће бити ништа више исто, али је и похвалио рад полиције, која је према његовим речима јако добро реаговала.
- Ми желимо да трећи мај буде дан када се школска година завршила, не само у "Рибникару", него и у целој Србији. Сада само треба да се нађе начин како да се та наставна активност спроведе до краја. Када се све то десило, ми смо били слуђени, али деца су се држала заједно - истиче Недељковић за "Прву" ТВ.