Једног од главних атентатора на Ђинђића, држава склонила на тајну локацију и дала му нови идентитет
Иако се мало зна о атентаторима Зорана Ђинђића, за једног од њих се тврди да је променио чак седам идентитета.
Председник Владе Србије Зоран Ђинђић убијен је у атентату 12. марта 2003. године. Ове године обележена је 20. годишњица убиства премијера Србије, а овај атентат довео је до ванредног стања у Србији и полицијске акције "Сабља".
ПРОНАЂЕНО ТЕЛО НА ОБАЛИ ДУНАВА: Сумња се да је реч о једном од тројице несталих пријатеља!
СТРАВИЧНА ТРАГЕДИЈА У ШАПЦУ: Мушкарац изгубио контролу и возилом ударио у бетонски испуст
ПРОНАЂЕНО ТЕЛО НА ОБАЛИ ДУНАВА: Сумња се да је реч о једном од тројице несталих пријатеља!
Пре три године медији су тврдили да су сведок сарадник на суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића, Миладин Сувајџић звани Ђура Мутави (55), и некадашњи припадник ЈСО, заштићени сведок у процесу за убиство Ивана Стамболића, Ненад Шаре звани Шкене, "склоњени у Америку". А како се наводи, њихове идентитете знају само тајне службе земље у којој се налазе.
- Ђури Мутавом је дата могућност да уђе у програм заштите под другим идентитетом. Најпре је променио име у Младен Ђурић, али његово право име и адресу знају само његова ужа породица и служба за заштиту сведока државе у којој живи. Чак и наша служба мало зна о њему. Он и Шкене су у држави која има уговор са Србијом, јер и ми њихове мафијаше покајнике држимо под неким другим идентитетом. Колико сам чуо, негде су у Америци. Обично им се понуде велике земље попут Америке, Канаде и Аустралије. Тамо немају сталну заштиту. Нешто су плаћени и имају посао. То је најбоља варијанта за њих. Нема их нигде, не постоје више - рекао је за Ало извор који је учествовао у истрагама за убиство премијера Ђинђића.
Иако су имали криминалну прошлост, овим сведоцима дат је статус заштићених сведока, а на питање тадашњег судије Специјалног суда у Београду због чега је то тако, судија је кратко одговорио да су између два зла, бирали управо оно мање.
Миладин Сувајџић звани Ђура Мутави, последњи пут се у јавности појавио на суђењу за убиство Славка Ћурувије, а током бекства користио се лажним документима издатим на име Зорана Илића, Раденка Илића, Бошка Балаћа, Драга Ћеркета, Драгана Обрадовића, Дарка Петровића и Којице Павлице.
Најмање се зна о Ненаду званом Шкене, који је радио као шеф обезбеђења Милорада Улемека Легије, а оно по чему је остао упамћен јесте управо снимак са Фрушке горе, где је у јеку полицијске акције "Сабља" показао где је закопано тело убијеног Ивана Стамболића.
Посмртни остаци Стамболића пронађени су у рупи заливеној кречом на Фрушкој гори, откопаној пре тачно 20 година.
Председник Председништва Србије у време "велике" Југославије, отет је и убијен 25. августа 2000. године, а сумња се да су злочин починили осуђени припадници "црвених беретки".
Оно што буди сумњу јесте чињеница да је на Фрушку гору доведена непозната особа са фантомком на глави, при чему је на увиђају инсистирала да јој не скидају фантомку, држећи се тога да се плаши за безбедност супруге и деце. С друге стране, чињеница је да у том моменту, Шкене није имао децу. А касније на питање истражног судије о идентитету три особе које су убиле Ивана Стамболића, није хтео ни да одговара.
У улози сведока сарадника, Шкене се појавио још само на суђењу за убиство Стамболића, где је сведочио иза затворених врата.