СНАЈПЕРСКИ ХИТАЦ ДИРЕКТНО У СРЦЕ! Павлов убијен на исти начин као Ђинђић - мистерија која леди крв: Ко је повукао обарач?
На готово идентичан начин убијен је премијер Зоран Ђинђић. То упућује на закључак да су атентатори из исте школе.
Хладнокрвност убице, карабин са снајпером, јавно место и погодак директно у срце. На овај начин на данашњи дан, пре тачно 20 година, убијен је бугарски богаташ Илија Павлов у Софији. Само пет дана касније, на идентичан начин, ликвидиран је српски премијер Зоран Ђинђић у Београду. Међу верзијама којима се тумачило ово убиство најдоминантнија је била такозвана српска веза. Неки су чак својевремено тврдили да је ликвидација у Софији била својеврсна проба за атентат на премијера Ђинђића, али то никад није званично потврђено.
Према информацијама, од којих су многе потврђене и у полицији, први човек моћне бугарске "МБ корпорације". познатије као "Мултигруп", која се бавила најразличитијом делатношћу, од бизниса са гасом, финансијама, туризмом, па и модом, убијен је због дуга српским бизнис партнерима од 250 милиона долара.
ШОК ПРЕД ГОДИШЊИЦУ ЂИНЂИЋЕВОГ УБИСТВА! Чувени "Земунац" излази на слободу - изразио је кајање (ВИДЕО)
ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ УБИЈЕН ЂИНЂИЋ? Легија проговорио о злочину: Није био цвећка, то је морало да се догоди (ВИДЕО)
ЂИНЂИЋЕВ ТЕЛОХРАНИТЕЉ ПРОНАЂЕН МРТАВ! Рана иза левог ува, руке између ногу - ово је мистерија
Илија Павлов важио је за најбогатијег човека источне Европе, чије се богатство процењивало на 1,5 милијарди долара. Непознати убица испалио је снајперски хитац у његово срце у моменту док је напуштао просторије фирме у Софији.
Павлов се бавио разним пословима, од трговине, преко производње и енергетике до шоу бизниса. У Бугарској се тврди да је овај човек поред послова у својој земљи инвестирао милионе евра у објекте у Црној Гори, Хрватској и Словенији, али и Србији.
Павлов је убијен 7. марта око 19.50 сати испред своје канцеларије у Булевару Г. М. Димитров у Софији, у моменту док је, уз уобичајено обезбеђење, излазио на улицу. Нико од четворице његових чувара није страдао. Метак који је са велике даљине испалио непознати убица погодио га је директно у срце. Двадесетак минута касније био је пребачен у болницу, али су тамо лекари једино могли да констатују смрт.
Атентатори из исте школе
Погодак невидљивог снајперисте директно у срце, како су писали медији из Софије, везује се за српске снајперисте, јер амерички и руски пуцачи тог типа обично гађају у главу. Код Срба погодак у срце представља освету, која се тумачи речима "убијам те од срца у срце". Пет дана касније готово на идентичан начин убијен је премијер Зоран Ђинђић. То упућује на закључак да су атентатори из исте школе.
У свету постоји неколико школа снајпериста, свака са својим карактеристикама - једни гађају у слабине, други у срце, трећи у главу.
Незаборавне ноћи удовице са Берлусконијем
Дарина Павлова, удовица Илије Павлова, признала је 2012. године да је са бившим италијанским премијером Силвиом Берлусконијем била у страственој вези и да је с њом, за разлику од његових осталих жена, имао много дубљи однос. Бивши бугарски фото-модел Дарина је тада у интервјуу за један италијански магазин обелоданила праву истину о њиховом односу. Она је открила да је Берлусконија упознала осам година раније у Вашингтону и да су врло брзо почели љубавну везу. Њихову прву заједничку ноћ описала је као незаборавну.
- Никад нећу заборавити наше прво вече, било је невероватно - истакла је Дарина и додала да је њих двоје везивала истинска љубав, поверење и обострано поштовање.
Са Србима Павлов је пословао још од првих дана ембарга међународне заједнице. Трговао је нафтом, учествовао је у трасирању финансијских путева Милошевићевог режима, на крају желео да купи београдски "Путник". Убијен је само неколико дана пре него што је "Путник" продат америчком бизнисмену српског порекла Срби Илићу.
Софијски медији писали су да су током 1993. године сарадници Слободана Милошевића доставили Илији Павлову 250 милиона долара, а да је тај новац касније нестао. Средином 1992. године у Бугарску је у специјалну мисију стигао Петар Опачић Пера, официр војне обавештајне службе Србије. Задатак Опачића био је стварање ефикасних канала за нарушавање још увек слабашног југоембарга. Неопходан партнер пронађен је у Илије Павлову, који је већ тада демонстрирао своје могућности, моћ и власт. Опачић и Павлов, како су писали бугарски медији, почели су међуграничну сарадњу.
Нафта, оружје и Језда
У то време Србија се интересовала углавном за нафту. Првобитно, превоз је почео цистернама, а новине су тада писале да је центар Софије био загушен цистернама "Боровица". То није трајало дуго, јер је Савет безбедности УН изгласао резолуцију којом је западна граница затворена за све видове робе. Тражили су се алтернативни путеви за доставу нафте и оружја Дунавом. Управо кроз те алтернативне путеве Павлов је задобио поверење Опачића и људи који су стајали иза њега.
Мало иза тога у Бугарску је дошао Јездимир Васиљевић, познатији као газда Језда, шеф банке "Југоскандик", такође поверљиви човек Милошевића. Павлов и Језда су се први пут срели у тадашњем хотелу "Њу Отани". Тамо су се договорили о обезбеђивању финансијских средстава за узајамну делатност у вези са ембаргом. У знак захвалности за добар исход сусрета Павлов је помогао Језди да обогати колекцију златних мушких џепних сатова. Њих двојица су се договорили о будућој финансијској сарадњи, која је обухватала пребацивање огромних сума новца.
Циљ је био да целокупне трансакције југословенских фирми и банака иду преко Бугарске. Први уговорени трансфер износио је 250 милиона долара. Око 150 милиона требало је да оде за формирање Балканске банке у Скопљу, како би се и тамо формирао центар преко кога би Србија плаћала своје обавезе у свету. Осталих 100 милиона долара требало је да послуже за набавку нафте и оружја за бившу Југославију.
Језда је 250 милиона долара пребацио преко граничног прелаза Градина, односно Калотина у оклопном камиону, а главни координатор у тој операцији био је наводно Петар Опачић. Према тврдњама медија, Језда је убрзо пао у немилост, банка му је "испумпана по наређењу Милошевића", а он је побегао у Израел.
Делом од тих пара је формирана Балканска банка у Скопљу. Од самог почетка се говорило да је то банка Илије Павлова и да је "кутија" за озакоњивање српских пара. Ова банка је једна од најзатворенијих у Скопљу. Никада није радила са месним клијентима. То је једина банка у којој није прављена ревизија. Банка је 3. августа 2003. године добила новог власника.
Веза са "земунцима"
Од Илије Павлова, како су писали бугарски медији, годинама нико није тражио да врати милионе долара, све до завршетка рата у Југославији и до пада режима Слободана Милошевића. Непосредно иза тога Јездимир Васиљевић се вратио у Србију и у интервјуу обећао да ће вратити паре улагачима и то из својих средстава.
После пада Милошевића, један од основних спонзора и гараната за 250 милиона долара почиње непрекидно да подсећа Павлова да треба да врати дуг, писали су бугарски медији тврдећи да је тај човек имао везу са "земунским кланом". Павлов је на све то одговарао да је паре уложио у инвестициони програм и да ће их вратити касније.
Један пријатељ Павлова казао је за медије да је Илија говорио да су почели још силније да га притискају. До краја није одступио. Бугарски медији су тврдили да је координатор који је радио са Легијином групом и тражио 250 милионе од Илије Павлова касније отишао у Атину.
Два хица испаљена су један за другим у премијера Србије. Потпис врхунског мајстора убијања, јер употреба снајперске пушке захтева врсну квалификацију и посебно школовање. За премијеров живот кобна је била даљина са које је пуцано - 182 метра. Тачно у оквиру растојања од 150 до 200 метара, у којем се мета сматра непромашивом. На тој даљини снајпериста је апсолутно супериоран док кроз оптички нишан гледа у правцу жртве.