УСКОРО ПРЕСУДЕ ЗА УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ! Тужилаштво тражи максималне казне за раднике Државне безбедности (ФОТО)
Мирослав Курак, оптужен је као непосредни починилац убиства, али је у бекству и суди му се у одсуству.
Тужилаштво за организовани криминал данас је у завршној речи предложило суду да четворицу некадашњих радника Државне безбедности осуди на максиманлне затворске казне од по 40 година, поводом оптужби за учешће у убиству новинара и власника "Дневног Телеграфа" Славка Ћурувије 1999. године.
Хотели у Грчкој – Оаза хедонизма по најповољнијим ценама
ХАОС КОД БОРА! Преврнула се вагон цистерна са опасном киселином, саобраћај у прекиду
ПРОДАВАО НАКИТ ЗЕМУНСКОГ КЛАНА? Подигнута оптужница против познатог златара - у стану нађене драгоцености од ПОЛА МИЛИОНА ЕВРА
Завршне речи одбране, окривљених и њихових бранилаца, заказане су за 13. и 17. септембар. Након тога суд ће заказати објаву друге првостепене пресуде, пошто је прва укинута.
Првооптужени у овом случају је некадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра РДБ-а Милан Радоњић и оперативац Ратко Ромић.
Мирослав Курак, оптужен је као непосредни починилац убиства, али је у бекству и суди му се у одсуству.
Њих четворица су после првог суђења били осуђени на укупно 100 година затвора, али је та пресуда укинута и наложено је ново суђење, јер је пресудом у случај уведено NN лице као непосредни извршилац убиства, што је супротно оптужници.
Управо је данас поступајући тужилац Миленко Мандић рекао је да сматра да су оптужбе против оптужених доказане током суђења, те да у свему остаје при наводима оптужнице и завршним речима које је већ износио у претходном суђењу, јер се, како је навео, чињенично стање није променило у поновљеном поступку.
Он сматра да је тадашњи шеф ДБ-а оптужени Радомир Марковић по налогу власти сачинио план да се Ћурувија убије, па је са тим планом упознао оптуженог Милана Радоњића који је организовао Ратка Ромића и Мирослава Курака да убиство изведу.
Према ставу тужилаштва, мотив за убиство Славка Ћурувије било је његово иступање у јавности, домаћој и страној, у којима је критиковао власт Слободана Милошевића и Мирјане Марковић. Оно што је Милошевићеву власт нарочито иритирало, како сматра тужиластво, је то што је Ћурувија имао и политичких амбиција, те да је планирао да оснује политичку странку.
Ћурувија је праћен све до самог убиства, а нарочито интензивно је праћено његово кретање 10. и 11. априла 1999. године, када је, према оптужници, он ликвидиран у хаустору зграде у Светогорској улици где је живео и то у периоду измеду 16:39 и 16:45, док је са њим у друштву била његова пријатељица и очевидац убиства Бранка Прпа.
Сва тројица оптужених су на почетклу поновљеног суђања негирала везе са убиством и детаљно су изнели своје одбране.
Насупрот укинутој пресуди у којој је NN лице означено као непосредни извршилац убиства Ћурувије, у оптужиници, по којој се свима суди, тврди се да је Ћурувију убио Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.
Према укинутој пресуди, Ћурувију је убило NN лице, а ДБ-овци за то припремили "терен".
Тужилаштво је на поновљеном суђењу остало при наводима своје оптужнице да је убиство Ћурувије почињено по налогу непознате особе из врха тадашње власти, као и да је Марковић за то ангажовао Радоњића, а он Ромића и Курака. Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, а ради очувања постојеће власти".
Убијен је на Ускрс 11. априла 1999. године, у дворшту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа", а са њим је тада била Бранка Прпа.