ОТКРИВЕНЕ НОВЕ КУЋЕ СТРАВЕ ВЕЉЕ НЕВОЉЕ: Беливук и његова екипа викендице на Дунаву и Сави користили као ПРИВАТНИ ЗАТВОР
Експерт за безбедност Божидар Божа Спасић потврдио је сазнања рекавши да су њихове куће смрти најпре биле такозвани приватни затвори.
Има их још? Вељко Беливук и његова екипа вршили су најмонструозније злочине у такозваној кући смрти у Ритопеку, где су убијали и касапили своје супарнике! Међутим, сумња се да постоји више таквих кућа на рубу Београда, али и уз ток Саве, које ће сваког трена бити откривене!
ОБРАЧУН НАВИЈАЧА У БЕОГРАДУ? Запаљена два аутомобила молотовљевим коктелима
ЦРНА СУДБИНА ЗОРАНА (32) И ВЛАДИМИРА (30) ИЗ АЛИБУНАРА: Адвокат и конобар погинули када су се закуцали у трактор свог пријатеља
СРЦЕ ДА ПРЕПУКНЕ ОД ТУГЕ! НАЈБЛИЖИ СЕ ПОТРЕСНИМ ПОРУКАМА ОПРАШТАЈУ ОД АНЂЕЛЕ "Недеља је, дошла сам, пуна кућа, а тебе нема..."
Најмање шест супарника Беливукове екипе завршило је у викендици у Ритопеку, коју је ова група користила за мучење, касапљење и млевење својих жртава у машини за месо.
Недавно је откривена и њихова седма жртва Горан Михајловић (22), за којег се сумња да је убијен 1. априла 2019. године. Своје жртве би намамили, а затим их злостављали и делове тела бацали у Дунав. Међутим, сумња се да је списак жртава, али и кућа смрти много већи.
- Јавност ће тек бити згрожена када се буде сазнало шта је све радила Вељина екипа. Списак жртава се не завршава на ових седам мушкараца, а кућа у Ритопеку нажалост није једина. Полиција прикупља информације - наводи извор.
Експерт за безбедност Божидар Божа Спасић потврдио је сазнања рекавши да су њихове куће смрти најпре биле такозвани приватни затвори.
- Када се говори о тим кућама у којима су извршени најтежи злочини групе Беливук, ми их можемо назвати и такозваним приватним затворима! То није редак случај да су поједине криминалне групе на подручју Србије и региона имале те затворе у којима су држале таоце. У њима су једноставно држали неке од њих док нису добили шта им треба, преписивали им вредности, имовину. Беливуков клан је те затворе претворио у куће за убиства и монструозне злочине - наводи Божидар Спасић, и додаје да на територији Београда постоји још кућа смрти:
Нови случајеви откривају нове викендице!
Божидар Спасић каже да ће списак Беливукових жртава бити много шири.
- У првом налету када је ухапшен Беливук, полиција је имала списак од девет људи за које се сумња да су масакрирани у кући смрти. До сада, према информацијама које имамо, шест или седам тих лица успели су да идентификују на основу ДНК трагова и на основу изјава сведока сарадника. Вероватно се трага за још три особе са списка, а онда можемо да замислимо шта се све не налази на списку - каже Спасић, и додаје да ће нови случајеви довести и до нових кућа:
- Видите сад се отварају и случај инспектора Јовића и вештакиње Тамаре К. Отварају се многе ствари које ћемо морати да везујемо и за објекте које је Беливук користио дуж реке. Та скупина је очигледно схватила да је најбољи начин да се ослобађа тела тако што би их масакрирала и делове бацала у реку - тврди саговорник.
- Оно што је поуздано јесте да је једна од тих кућа у Ритопеку, која је већ откривена, и у којој готово да нисмо сигурни да ли је свака тачка и сваки ДНК покупљен из те куће, па ко зна колико тога је било. Али наравно да постоје други објекти или куће које су они користили за такве операције! Вероватно да су те куће биле негде у близини Београда, исто тако попут Ритопека на рубним деловима града. Оно што смо могли да видимо је да су њихове жртве првенствено били момци из Београда. Дакле уколико су желели да их намаме да изврше убиство, они су се трудили да то буде што брже - каже саговорник.
Горана спалили у Сурдуку па га бацили у Дунав!
Како раније сазнали, припадници Беливукове групе наводно су отели Горана Михајловића и тражили им да им преда лабораторију за производњу дроге. Тукли су га, пуцали му у главу, а затим га запалили у викендици код села Сурдук. Наводно су његове остатке бацили са Пупиновог моста у Дунав. Поред њега, стравичну смрт су доживели и Горан Величковић, Милан Љепоја, Александар Глигоријевић, Здравко Радојевић, Лазар Вукићевић и Никола Митић.
Према његовим речима, таквих објеката је вероватно било и ван Београда.
- Углавном се налазе око реке попут Дунава и не треба и искључити та нека села која се налазе на Сави ка Сремској Митровици. У сваком случају то су села дуж реке, а било је и оних, као што смо видели, у правцу Фрушке горе! Оно што је интересантно, ти објекти се веома тешко проналазе зато што за њих не зна велики број људи у оквиру клана! Реч је о тројици-четворици који су непосредни извршиоци. Они се не откривају да се не би довели у додатну опасност - закључује Спасић.