ВУЧИЋ, МИЛО ЂУКАНОВИЋ И ЏЕСИКА АЛБА – Ево шта их повезује
Суочен са баражном ватром оптужби, председник Србије свакодневно понавља да никад неће признати независност Косова, нити дати сагласност за његов пријем у УН.
Радник из Сурдулице ће се пласирати у Лигу шампиона. Мило Ђукановић ће узети српско држављанство и на следећим изборима гласати за напредњаке. Џесика Алба ће ме запратити на Фејсбуку и позвати на крстарење крузером око света. Теоретски, све је ово могуће али ништа од тога.
ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ СЕ САСТАО СА ДЕЛЕГАЦИЈОМ АТЛАНТСКОГ САВЕЗА: Циљ је да се обезбеди трајни мир и стабилност у региону! (ФОТО)
ВУЧИЋ СЕ САСТАО СА ПРЕДСТАВНИЦИМА ММФ-а: Откривено каква је ситуација у Србији (ФОТО)
ЕСКОБАР У ПОСЕТИ И БЕОГРАДУ? Из Стејт департмента прецизирали само једно: Због овог често путује у регион
Што би наши стари на Купресу рекли: Бог је каил ( бог је за), ал нису прилике. Теоретски постоји шанса и да Александар Вучић "изда Косово и Метохију", односно потпише неки папир који би широм отворио пут потпуном заокруживању косовске државности. Постоји али је могућност да се то догоди једнака као и три претходне.
То знају сви који чак и површно познају Вучића и његова уверења, који познају историју његове породице, ставове његових родитеља, његовог брата, људи из његовог најближег породичног и животног окружења.
То говори и начин на који води Србију и све могуће политичке и дипломатске вратоломије којима се у последњих десет година рве за Косово и Метохију. Све са очигледним циљем да купи време, не би ли се околности промениле у српску корист. А оне се мењају на српску штету. Путин се толико заглавио око Соледара, Бахмута и других селендри да све теже може помоћи и себи а камоли Србији.
Пре десет година косовска независност се и код већине Срба узимала као свршен посао. Захваљујући Вучићу и његовој "издајничкој" политици данас је питање Косова једно од најактуелнијих питања међународних односа.
Више не постоји ни једна држава која је признала КиМ, а која негира право Србије и Београда да и они одлучују о судбини своје окупиране територије. То више не негирају ни Приштина и Аљбин Курти.
Потврда тог права јесу и преговори који се воде, француско-немачки предлог, Охридски споразум и друга дипломатска надгорњавања око јужне српске покрајине. А посебно чињеница да је у последњих неколико година 27 држава повукло признање Косова. Захваљујући Вучићу. Његовој вештини преговарања, убеђивања и – трговања.
Али све је то узалуд, кад део опозиције, "зна" да ће он издати Косово. Немају никакве чињенице које би на то указивале, али ето, јавља им се. Као да су видовита Зорка. А и Тарабићи су нешто паметовали да ће Србија стати под једну шљиву. Бар тако су записали они што су тумачили Тарабиће. Са подједнаком поузданошћу са којом данас део опозиције тумачи Вучића.
Суочен са баражном ватром оптужби, председник Србије свакодневно понавља да никад неће признати независност Косова, нити дати сагласност за његов пријем у УН. Уби се човек од понављања и доказивања. Узалуд. Део десничарске али и пронатовске опозиције упорно гусла свој десетерац. И од тог гуслања се не види да је Косово издано и продано пре него што се Александар Вучић и родио.
Мало Арнаути својим терором, мало Турци жмурењем на тај терор, мало Брозове комуњаре дајући Косову статус покрајине и забрањујући Србима који су протерани у Другом светском рату да се врате у завичај. А у косовској саги није невин ни онај што су га Ђинђић и његови курсисти, клошарски, да би што више понизили њега и српски народ, баш на Видовдан послали у Хаг.
Опозициони лидери то знају. Па зашто онда гуслају о Вучићевој издаји? Зато што је то по њих политички профитабилно. На емотивној и гусларској мелодији о издаји и одбрани Косова, која се гусла по друштвеним мрежама, на глупостима о новом Вуку Бранковићу (та улога је намењена
Вучићу) и новим Обилићима и Југовићима, који ће спречити ту издају (ту улогу су Јеремић, Обрадовић и Јовановић скромно наменили себи) део опозиције се бори да повећа свој рејтинг, изазове нове парламентарне изборе и себи обезбеди већи број посланичких места. Иако ни са овим што их сад имају не знају шта ће.
Што јесте легитимно али, с обзиром на притиске којима су Србија и званични Београд изложени око КиМ, тешко би се могло прихватити као морално. Осим ако не прихватимо да је у љубави и политици баш све дозвољено.