АМЕРИКА СЕ ВРАЋА НА БАЛКАН, У ВЕЛИКОМ СТИЛУ! Вашингтон има озбиљне намере, шаље своје људе - Бајденових пет специјалаца

Америка се враћа на Балкан, и то у великом стилу! Ако је судити према петорки коју је председник Сједињених Америчких Држава Џо Бајден делегирао да се у наредном периоду баве земљама Балкана, Вашингтон има веома озбиљне намере на овим просторима у наредном периоду.

Бајденових пет специјалаца су Габријел Ескобар, Кристофер Хил, Џефри Ховениер, Мајкл Марфи и Џејмс О Брајен - неки ће се регионом бавити као амбасадори, неки као специјални изасланици Стејт департмента али им је свима заједничко то што су прекаљене дипломате, енергичног наступа, Балкан познају практично као свој џеп и сви говоре српски.

Врло су били активни у региону деведесетих, а колико добро знају Балкан сведочи да су двојица учествовала у успостављању рада нове амбасаде САД у Србији након петооктобарских промена, двојица су били учесници преговора у Рамбујеу а један је писао текст Дејтонског споразума.

За изасланика Стејт Департмента за Стејт департман постављен је Габриел Ескобар, а људи који га знају кажу да је "енергичног приступа".

Недавно је то и доказао, чим је избила криза између Београда и Приштине због увођења реципроцитетета за регистарске таблице, одлетео је у Брисел и тамо учествовао у склапању договора и склањању барикада са административних прелаза.

Биографија му је живописна, био је заменика шефа мисије у Амбасади САД у Београду у августу 2019. године, а до доласка амбасадора Ентонија Гофрија био је отправник послова.

После петоокобарских промена био је (2001. године) шеф политичког одељења одмах након што је амбасада САД поново отврорила амбасаду.

У бившој Југославији је од 1998, до 2001. био на позицији шефа кабинета у Канцеларији високог представника у Бања Луци, па заменик шефа дипломатског тима за везу у Подгорици.

Ескобар ће, што се тиче Србије, радити раме уз раме са Кристофером Хилом, којег је Бајден недавно номиновао за амбасадора у Србији. Његов долазак се очекује следеће године, називају га дипломатском звездом, али и човеком који би могао да убрза распетљавање косовског чвора.

Хил се практично "враћа на место злочина", пошто му је прва служба била управо Београд, а био је близак сарадник Ричарда Холбрука и члан његовог тима и учесник преговора у Дејтону и Рамбујеу.

Био је и специјални изасланик за Косово (од 1998. до 1999.), амбасадор у Македонији и шеф тима за преговоре са Северном Корејом.

У једном тексту недељника "Цајт" (мај 1999.) описан је као "шатл-дипломата" који је "хитао тамо-вамо између Београда и Приштине", и као човек од највећег поверења Ричарда Холбрука, којем је помагао још у смиривању сукоба у Босни.

Хил ће службовати у Србији, а његов колега Џефри Ховениер у Приштини. И он је "специјалац за Балкан", а на Косово ће доћи из "комшилука" - Турске, где је тренутно заменик шефа мисије при амбасади Сједињених Држава.

Радио је у амбасадама у Грчкој, Хрватској, Турској, а готово да нема земље на Западном Балкану у чија дешавања није био укључен бар на неки начин.

Био је учесник преговора у Рамбујеу, члан тима Мартија Ахтисарија.

Помогао је, баш као и Ескобар, поновном отварању Амбасаде у Београду у децембру 2000. након поновног успостављања дипломатских односа између САД и СРЈ, а касније је био и на челу привремене канцеларије амбасаде САД у јужној Србији, чији је посао био да надгледа албанску побуну у такозваној прешевској долини и - говори српски језик.

Од Хашима Тачија је 2018. године добио орден поводом десете годишњице самопроглашења независности Косова.

На саслушању у Комитету за спољне послове Сената САД најавио је: "радићу на подржавању дијалога уз посредовање ЕУ за нормализацију односа Косова и Србије, који би, цитирам председника Бидена, 'trebao бити усредсређен на узајамно признавање' ".

Баш попут Ховениера, и Мајкл Марфи, нови амбасадор САД у Босни и Херцеговини, ветеран је америчке службе за спољне послове и има 29 година искуства у међународној политици. Тренутно служи као заменик помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања.

Балкан познаје врло добро, што и не чуди јер је био на високим позивијама у Сарајеву и Приштини. У Сарајеву је био политички саветник у америчкој амбасади (од 2006. до 2009.), а у Приштини заменик шефа мисије у амбасади САД (од 2009. до 2012. )

Својевремено је остварио близак однос са Небојшом Радмановићем (тадашњи представник Срба у председништву БиХ). За њега је тврдио да је најпрофесионалнији и најмарљивији у председништву.

Био је део Програма трансатлантских стипендија кроз који америчке дипломате раде у министарствима спољних послова савезничких влада.

Уз то, радио је у Лондону у Великој Британији, Јаундеу у Камерону и Лагосу у Нигерији. У Вашингтону је био Шеф кабинета генералног директора спољне службе. Радио је и као и службеник за Бугарску и Северноатлантски савез.

И последњи, али не и најмање важан - Балканом ће се бавити и Џејмс О`Брајен, који је номинован за координатора за политику санкција америчког Стејт департмента. Сматра се кључним америчким човеком у састављању Дејтонског мировног споразума, односно њему се приписује да је написао босанскохерцеговачки Устав, који је заправо Анекс ИВ у мировном споразуму.

Од 1989. до 2001. био је виши саветник државне секретарке Медлин Олбрајт, као први заменик директора за планирање политика и председнички изасланик за Балкан.

У Клинтоновим владама (од 1993. до 2001.) радио је у Стејт департменту, са фокусом на бившу Југославију и ратне злочине, али и специјални председницки представник за питања талаца док је у Белој кући службовао Барак Обама.

Тренутно је на функцији потпредседника међународне саветодавне групације "Олбрајт Стоунбриџ".

Када се овако посложе чињенице, јасно је да је пред нама изазовна петорка, а Димитрије Милић из "Новог трећег пута" подсећа за Блиц, да је Бајден на почетку мандата изјавио да је Западни Балкан ставио у пет региона којима ће посветити највећу пажњу.

- Нови кадрови задужени за наш регион значе видљиво повећање важности Западног Балкана за америчку спољну политику у пракси. Долазак Кристофера Хила као амбасадора је можда најбољи показатељ тога. У питању је један од најкомпетентнијих америчких дипломата, са искуством из бројних "ризичних" региона света - напомиње он.

Овакав вид дипломата и познавалаца нашег региона се не шаље у Србију без разлога.

- Разлог је највероватније превенција у односу на предвиђене будуће ризичне ситуације које се могу десити у нашем окружењу. Такође може и значити жељу америчког председника да се процеси на Западном Балкану убрзају, а дијалог Београда и Приштине конкретизује - истиче Милић.