АМЕРИКАНЦИ ДОКАЗАЛИ ДА МОГУ ДА СЛОМЕ КУРТИЈА: Лажни премијер стајао на ивици провалије, Срби достојанствени и мирни
Нови реципроцитет, који је Аљбин Курти данас хтео да уведе Србима, сигурно није пут у било какву могућност договора двеју страна.
Не би донео ништа добро никоме на Косову. Напротив. Знао је Курти то и пре синоћње драме, за такав закључак уосталом није потребно имати више од две вијуге у глави. Срби су му јуче зато и поручили шта мисле о његовом плану, храбро и гласно, сиренама за узбуну и блокадом путева на северу.
Неке ствари се, ипак, мењају. Косовски премијер је, после позива из Вашингтона, стао на самој ивици провалије. Америчка пацка пред поноћ спасила га је политичког самоубиства, на неки начин му сачувала оно мало части, а да ли ће он из свега изаћи паметнији остаје да видимо.
ВЈОСА ОСМАНИ ОПЕТ ПРОВОЦИРА! Оптужује председника Србије за хаос који је направио Курти, СПОМЕНУЛА И ПУТИНА
РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ УЗ КУРТИЈА: Харадинај дао подршку протеривању Срба
"ФАШИСТА КУРТИ ЈЕДНОСТРАНО ПРЕДУЗИМА КОРАКЕ" Огласио се Ричард Гренел због дешавања на Косову
Амбасадор Ховенијер нам је открио да, ипак, може да "сломи" Куртија, о коме је месецима уназад почео да кружи мит да поседује супермоћи у односу са најјачим земљама Запада. Спречиле су САД, истовремено, пре свега бруку држава Квинте због онога у шта је водила Куртијева самовољна одлука.
Додуше, косовски премијер је узео предах од само месец дана и тешко је у овом тренутку проценити шта доноси време испред нас. Али, једно је извесно, дошли смо до црвене линије.
Српска трпељивост под терором је потрошена и нема више прихватања политике свршеног чина коју спроводи лидер Самоопредељења. Он, међутим, има тактичку предност, у рукама и даље држи фитиљ, и пошто је осведочени стручњак за пиротехнику многи се с правом питају да ли је ово само привремена пауза у Куртијевом авантуристичком походу.
Због опасности која прети од неразумног понашања актуелног приштинског руководства, сваком здравомислећем човеку тешко је да схвати шта Курти и његови савезници желе да постигну оваквим притиском на Србе и Србију.
У покушају да објаснимо Куртијево очајничко тренирање "државе и демократије" можемо да кренемо из разних праваца, али хајде да пођемо од онога што је на самој површини, па да онда завиримо и дубље у косовски мрак.
Курти, дакле, хоће да демонстрира способност Приштине да "газдује" и у општинама где већински живе Срби и да постигне то да Срби не могу да оспоравају његову самовољу. На тај начин би да задовољи већи део албанске јавности и умири своје забринуте гласаче, а истовремено Београду да покаже бицепсе стечене у "теретанама" по Берлину и Вашингтону, и причом о реципроцитету да наметне неодрживу тезу о равноправности две стране.
Циљ је, наравно, да се Србија притисне до максимума, како би прихватила то фамозно међусобно признање. Куртију и његовим помагачима у Берлину, Лондону и преко Атлантика пре свега то је у глави.
Албански лидер зато покушава да до крајности отежа живот Србима на Косову, сада преко докумената и регистрација, а после тога било би већ нешто ново. Креативан је у том смислу, свака част. Па у нападу генијалних идеја шаље и увредљиву поруку да све заправо ради како би заштитио статус Срба на Косову, и тако додатно подиже тензију и провоцира. Каже да Заједница српских општина није у интересу Срба и да "они то не траже", већ да је то жеља Београда.
Перфидно и безобразно, Курти на овај начин заправо прети да ће спровести силу према онима који се не повинују њему и његовом екстремном "легализму и легитимитету" на Косову.
Покушава Курти, јасно је, да понизи Србе и Србију. Не схвата да су то ћорава посла. Да ће шта год он хтео и колико год реципроцитета сањао, од Србије и Срба добити само једну ствар. Тврду и чврсту. Она се огледа у ставу да нема признања, нема повлачења и нема Косова без Срба и Србије. Држава је то јуче на најбољи начин показала, а председник Вучић смирено, али потпуно одлучно и храбро спровео у дело.
Али, овај и овакав Курти, и то што он као несрећу производи на Косову, све то није срамота Србије. То је срамота великог Запада, коме су уста пуна флоскула о демократији, људским правима и осталих лажи. Све ово можемо да посматрамо и као опасну игру западних спонзора Приштине, који пуштају Куртија да спроводи самовољне одлуке, уз потпуно безопасне, благе опомене, на које се у пракси он наравно не обазире. Да ли заиста мисле да то неко не види?
С друге стране, Вучић и званични Београд приморани су да од Вашингтона и Берлина очекују и траже да утичу на лидера Самоопредељења, како би спречили његово безумље, а они то онда користе за условљавање и сталне захтеве према Србији, посебно последњих месеци у погледу наставка дијалога и приклањања санкцијама према Русији.
Безобразно, лицемерно и пре свега веома опасно.
И зато Срби данас, упркос неодољивом искушењу да некоме шаком поломе нос, покушавају да до крајности остану прибрани и да не чине оно што би их довело у позицију да су они ти који изазивају сукоб. Али, истовремено су решени да покажу апсолутну спремност на одбрану у случају атака на своју безбедност и имовину.
То значи и да су у северним општинама сложни у ставу да не пристају на поништавање личних докумената и на регистрације РКС. А да ће се, ако самозвани шампион демократије пошаље специјалну полицију како би свој наум спровео силом, они супроставити свом снагом.
Барикаде, тотални отпор, борба. Нема друге. Па да видимо ко ће како да прође у тој потпуној ескалацији, коју нико при чистој свести не може да прижељкује.
Србија је кроз речи председника Вучића исказала став и јасну поруку. Нећемо да бацамо шибицу на Куртијев проливени бензин, али ако он то сам уради, угасићемо ту ватру онако како она једино може да се угаси. Без дилеме, брзо и снажно.
Србима на Косову је доста трпљења и прихватања безбројних уцена, спремни су да пруже одлучан отпор, а Србија је рекла да неће да дозволи никакав нови погром свог народа, па нек Курти размишља. Ако се уопште он више за нешто пита.
Албанци кажу да примењују реципроцитет, јер српска страна не жели да разуме и прихвати "реалност да је Косово независна држава".
А, шта ћемо са оном реалношћу која каже да је Косово по свим важећим међународним актима неодвојиви део Србије. Нека питају УН, пет земаља ЕУ, Пекинг, Њу Делхи, Мадрид и још стотину других, да ли су држава.
Албанци на Косову још не схватају да не могу да побегну нигде и не могу да се одвоје од Србије, ма колико то желели. Много је Србије од Лепосавића, преко Пећи, Гњилана и Призрена до Ђенерал Јанковића. Џабе пунктови на Јарињу, Брњаку, Мердару. Пут у нормалан живот, пут у Европу, за Албанце иде кроз Србију и са Србијом. То разуме Рама, али Курти још не.
И зато се намеће логичан закључак, да је време да Србија предузме неке конкретне кораке. Да каже да разговори с Куртијем даље не могу да се воде на овај начин. И да Србија пристаје на наставак дијалога, али само са једном тачком дневног реда, за хитно спровођење споразума о ЗСО. А, ако се Брисел и Приштина на то оглуше, да Срби сами прогласе Заједницу српских општина извршном. Кад Курти већ толико воли да се игра једностраних потеза.
Наравно, много је још питања у овом ребусу, али да овде споменемо још само једно. Шта је са ЕУ у овом тренутку, где је Виола фон Крамон? А, да, летњи распуст је у Бриселу. Село гори, а Лајчак се чешља.