СВЕ ТАЈНЕ РАЗГОВОРА ИЗ ХАГА: Готовина палио свећу за Слобу и није се одвајао од БРОЈАНИЦЕ - овако су говорили о Титу
Веселин Шљиванчанин говори о томе шта је била главна тема разговора српских и хрватских оптуженика у хашком казамату
Готово сви хрватски генерали, међу којима и Анте Готовина, Младен Маркач, Тихомир Блашкић и Јадранко Прлић, док сам био у хашком казамату, поштовали су ме и говорили да сам добар човек, али да то не могу да кажу јавно, јер им у супротном не би било живота у Хрватској, рекао је на почетку разговора за Објектив пензионисани пуковник ЈНА и хашки осуђеник Веселин Шљиванчанин.
НАШ ПОНОС И ДИКА! Председник Србије вечерас са освајачима медаља на Олимпијади
СРАМОТАН ТВИТ НИКОЛЕ САМАРЏИЋА: Оптужио Александра Вучића да је умешан у подметање пожара у Црној Гори?! (ФОТО)
НА НАШЕ ОЧИ И УШИ ОДВАЈА ВОЈВОДИНУ ОД СРБИЈЕ: Срамотна изјава Ненада Чанка - поново провоцира (ВИДЕО)
Према његовим речима, неки од оних који су били главне звезде на прослави "Олује" у Книну прошле недеље били су и те како пријатељски расположени према Србима у затвору. Како истиче Шљиванчанин, нико од њих није помињао рат готово ниједном за све године које је провео у хашком казамату, напротив, причали су о свему другом, а највише о Јосипу Брозу Титу.
- Нису помињали нити коментарисали ни политичаре, сем Тита. За њега су стално понављали да је био највећи злочинац. Према мени су били коректни. Једно време сам мислио да ће ме неко отровати у затвору. Толико су се судије уротиле против мене да сам се, сваки пут када треба да једем, питао да ми неко није ставио неки отров у храну. Питао сам Маркача да први проба јело уместо мене, а он је то учинио без поговора - каже саговорник.
ГОТОВИНА СЕ НИЈЕ ОДВАЈАО ОД БРОЈАНИЦЕ
Шљиванчанин наводи да је све време боравка у хашком затвору хрватски генерал Анте Готовина деловао растерећено, као да је знао да ће брзо на слободу.
- Није се одвајао од бројанице. Волео је да вежба, да се релаксира. Кад је умро Милошевић, први је отишао да запали свећу испред његове ћелије. Одмах је тражио да пошаље и читуљу за њега. Не знам да ли је то од срца мислио или је све глумио, само кажем како је заиста било - наводи пуковник Шљиванчанин.
ДОЧЕКАЛИ ИХ КАО ХЕРОЈЕ
Иако је на слободи, пуковник Шљиванчанин наводи да је по налогу Хрватске издата нова потерница за њим иако је, како истиче, јасно да није крив за оно што му упорно стављају на терет.
- Ја сам на црвеној потерници. За Србе нема правде иако смо у Хрватској прошли голготу као што су Јасеновац и остала стратишта. Је л’ то Европа, бре? Они који су клали комшије и истерали их на најбруталнији начин са њихових вековних огњишта дочекани су као хероји у својој земљи, а ми кад смо дошли, одмах су нас испљувале Наташа Кандић и Соња Бисерко. Код нас се постављало питање зашто је по генерала Владимира Лазаревића послат авион и да ли је! Ја не тражим да се на нас гледа као на хероје, али сматрам да поступци појединаца нису нормални - каже Шљиванчанин.
НУДИО САМ ЂЕДОВИНУ ИЗБЕГЛИЦАМА
Саговорник истиче да је за њега најтужнији дан у животу био 4. август 1995, кад је схватио да је пала Српска Крајина.
- Није у реду да говорим о Милету Мркшићу јер није међу живима, али могу рећи да нисам био баш срећан када га је Милошевић поставио за команданта Војске Републике Српске Крајине. Мислим да је то решење било промашај. Просто, сумњао сам да ће успети. Сматрам да онај војник који није спреман да да живот за земљу коју брани није достојан чина. Једноставно, владало је нејединство и Крајина је пала. Срце ми се кидало због народа који је бежао пред хрватским агресорима. Одмах сам им понудио моју ђедовину на Дурмитору да тамо живе, да се осећају као код куће - каже Шљиванчанин.