Баук рака надвио се над нама, ушао у сваку кућу: Млади у Србији умиру у НАЈГОРИМ МУКАМА због бомбардовања
"Жена ми је била као челик... Умрла је јер је била преблизу метама душмана..."
- Имам 73 године. Памтим свакојаке прилике. Али не сећам се да је у миру у овим нашим селима млад свет овако много умирао. Нема куће у којој у последњих петнаестак година она најтежа болест није неког однела. Не бира Србе, Албанце, Роме, Македонце... Кажу да је све то због НАТО бомби и тог неког уранијума.
А РАК КОСИ ЖИВОТЕ: Ово су тачне ЛОКАЦИЈЕ У СРБИЈИ где је НАТО бацао ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ (МАПА)
Ово прича Борко Алексић, угледни домаћин из села Буштрање код Прешева. Његови и суседна села Рељане, Братоселце и Букуревац, Боровац код Бујановца и Пљачковица код Врања, на неславном су списку места која су током НАТО агресије највише гађана бомбама са осиромашеним уранијумом.
- Тукли су без престанка, а највише последње две-три недеље - наставља деда Бранко.
Устаје, полако одлази до витрине, и из ње вади умрлицу са именом супруге Алтане Анке Алексић.
- Умрла је 2015. године у најгорим мукама. Била је као челик. Тих ратних дана, док смо радили у пољу, а бомбе падале, склањао сам се. Она би увек остајала у њиви. Преблизу метама које су душмани циљали. Убрзо је почела да поболева. Када су јој доктори рекли шта је, није имала ни 50 година - прича деда Бранко.
Показује и црвене печате по свом лицу. Каже, први пут по телу, појавили су му се одмах по експлозији једног пројектила почетком јуна 1999. године. Од тада муку мучи са њима. Никако да их излечи.
- Пратим шта се прича и пише о тим бомбама са уранијумом. Стручњаци говоре различито. Али, једно знам: моја Анка је још и била стара наспрам младежи коју је рак после рата однео. Углавном у четрдесетим годинама, а овде су људи увек били дуговечни. Живело се 80-90 година. У нашој махали Топојанци, има 30-ак кућа, а од рата је из сваке сахрањен по један млад човек. У Рељану је још горе. Сви поумираше. Баук рака надвио се над нама. Ушао у сваку кућу. Не може бити да то нема везе са тим бомбама.
Његова запажања потврђује и Братислав Трајковић, матичар у селу Рељане. Подаци из матичне књиге умрлих, које је предочио, забрињавају.
- Од завршетка рата умрло је 822 људи, а више од 80 одсто од канцера плућа и штитасте жлезде, тумора мозга, леукемије. Већина у доби од 42 до 55 године. Сви су из прешевских села Буштрашње, Рељане, Алиђерце, Жуњице, Стрезовац, Големи, Дол, Славујевац, Свињиште и Љаник. Рак нам десеткује младе. Нестадосмо - каже он и додаје да је масовно оболевање почело три-четири године после рата.