"Да се скупимо, да земља не може да нас држи!" Вукојица Сандић послао МОЋНУ поруку Србима у Црној Гори
Тешка времена искушавају српски народ у Црној Гори.
Новостворена, приватна држава донела је "закон" којим одузима имовину Српске православне цркве у Црној Гори.
Народ се скупио и устао у одбрану своје цркве, својих права и своје вере, схватајући да више нема назад, да је вода дошла до врата, а кроз историју, када је било најтеже, утеху, мудрост и снагу давале су му речи гуслара, јуначке песме које су му доносиле победу и преживљавање свих зала која су их снашла.
Зато смо и ми затражили савет од гуслара. Разговарали смо са гусларом и учитељем гусала Вукојицом Сандићем, који је већ на почетку нашег разговора истакао колики значај гусле имају за народ.
- Гусле су мало историја, мало филозофија, мало животна народна мудрост, а оно што је најважније и највриједније и оно што је уткано у наше гене, морамо чувати и сачувати.
Прије свега, све оно што се не види и што је најважније: Љубав, слобода, Бог… Српски народ је пун љубави, а љубав је највеће достигнуће човјечанства.
Тренутно имам 12 гуслара које планирам да изведем на такмичење, сви су млађи од 14 година. Сваки од них завређује да узме прво мјесто, али појавимо се сви, па шта нам Бог дан. Ових преко 14 година имам преко 30 озбиљних гуслара који могу на такмичења, а неки су већ освајали пехаре.
Најмлађи гуслар ми је Вујош Тодовић од три и по године, а најстарији је Милко Дробњак од 74 године.
Готово тако би се могло рећи. Гусле су исконски наше, наметнуле су се. Нису се наметнуле само ономе ко то не жели. Појавио се момак да учи гусле, старином, од памтивека Жарковац, мислим и да је један од најватренијих ученика. Првих мјесец дана није смио родитељима да каже јер се бојао исмјевања. Кад је он већ нешто научио, он је то снимио и то му је звоно на телефону. Кад га питају шта је то, он каже – То сам ја. Јутрос ми је јавио радосну вјест – да може да учи. Вјерујте ми на реч, ја ниједног ученика немам из Црне Горе.
Мало се воле гордити. Мисле:,,Ти мене да научиш, мене ђед гусло (смех)..." До комунизма није било куће ђе није било гусала, не само по Црној Гори, већ и по ужој Србији. Ипак, први удар на гусле је био за вријеме Обреновића, зато што се много пјевало о Карађорђу и јунацима из и српског устанка. Свакој новој власти су претходне године "мрачне године". Ту је Господ Бог послао Вука Караџића и он је успео да спаси гусле.
Нијесу много донијеле зато што је тада Милош Обреновић увезао Доситија Обрадовића. Он је дошао, како се то тада говорило, из прека и постао први министар просвете. Кренуле су школе озбиљно да раде у Србији, а да би се разликовали школовани од нешколованих, морали су да носе цилиндре, штапове, лептир машнице и да говоре екавицу. Наравно, гусле се повлаче, али су остале и то значајно. Све до уједињења које је накарадни краљ Александар направио. Нису се могле примити у Хрватској, Словенији, Македонији и аутоматски је било:,,Ма, немој да га вријеђаш! Пушти гусле! Дај гитаристу! Дај да прихватимо нешто са запада!" То је био други страшни удар, а трећи удар је био комунизам, ђе су једва претекле само захваљујући великој мудрости неколико гуслара, као што је био Саво Контић, Радоман Зарубица, Рајко Томовић, Момчило Лутовац… Они су узели и почели да пјевају "друже Тито, ми ти се кунемо..." Па, кад је друг Тито ишао у Индију, пуковника Рајка Томовића води да му пјева "друже Тито...", а он 17 ордена ставио на ношњу, али да није било тих неколико гуслара, тада би се гусле дефинитивно угасиле.
Данашње стање је исто то, само мало другчије. Можда им је чак страшније вријеме него сва ова која сам набројао. Сада су сви који су се стидјели гусала похрлили да кажу да су њихове, не зато што их воле и зато што су њихове, него да напакосте, што би рекао народ:"Нек цркне и моја крава, да комшија нема од кога млијеко купити."
Владика Раде каже:,,Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена." Дакле, све што постоји мудро, завијетно и важно уткано је у гусле и у епску поезију, да ли кроз Његоша, Вука, Радована Бећировића или садашње пјеснике, готово да нема ништа што нећете наћи у поезији. Чак је и Никола Тесла говорио, кад су га питали одакле црпи енергију, да је црпи из природе. Рекао је: ,,Шетајте кроз природу и читајте српске епске пјесме, сву ћете енергију моћи да сакупите." Поставио бих питање у том правцу: Шта је највећи доказ да човјек исправно ради? Искушење! Наши су стари говорили:,,Кад ти све иде како треба, убаци камичак у опанак да те жуља!" Чим иде све како треба, нешто није у реду. Ово је једно велико искушење српскоме народу. То је "бити или не бити". Добар је се отпор покренуо! Петог сам био у Пљевљима, предводио тај молебан, а 17.01. ове године испред Цркве Светог Марка правимо једну, рачунам велику подршку, заједно са студентима Правног факултета и још неким младим организацијама, ђе ћемо укључити и гусле, епску пјесму, бесједу, здравицу…
С једне стране да, али са друге стране, бабе и ђедови би код мене рекли:,,Није, богоми, но на своју памет. Ударили на своју памет, а лако им је било кад је нијесу ни имали." То је наша срећа и радост јер, како се каже:,,Мука ти је с Богом ратовати."
Можда није било тежек ударца, сем онога братоубилачког комунизма. То је био најтежи ударац, дефинитвно, до сада.
Нијесу, али јесу 85 или 86 одсто свештеника стријељали, побацали у јаме, понижавали, уништавали. Важне су цркве изузетно, али је вјера у Господа Бога још важнија. Господу Богу је малена и васиона: ,,У Бога је тренућ што и вијек, у Бога је вијек што и тренућ." Дакле, њему је малена и васиона, а камоли наши зидани храмови. Ти храмови су потребни нама, да би чували вјеру. Кад је у моје родно Бобово књаз Никола послао изасланика да пита шта је потребно за помоћ и да ли треба да се подигне црква или школа, једногласно су донијели одлуку да се подигне школа. Сви су се зачудили, али је одговор био да се Богу може молити и на камену и под дрветом. Ја не сматрам да су све школе дебилане. Мој отац и ђед су говорили:,,Учите ђецо, школа није појата. Треба учити!" Знањем и вјером се треба борити. Некад су били топови, сабље, ханџари, копља, буздовани, а сад је то лапис, значи папир и оловка. Има једна пјесма о Марку Краљевићу, која каже:
"Поранио Краљевићу Марко
Умио се Ii Богу молио
Па се рујна вина напојио
И са старом мајком разговара…
Па припаса свјетло оружје
Оде Марко пољем пјевајући."
На први поглед би неко рекао да с тијем ништа није речено. Напротив, много је речено.
"Поранио Краљевићу Марко": Не спавајте дјецо до подне, не блејите до поноћи, већ пораните. "Ко рано рани, двије среће граби."
"Умио се и Богу молио": Не излази пред Господа нечист, прљав. Исповједај се, не причешћуј се неисповјеђен. Много је тијем речено. Не само да се држи до хигијене, већ се Марко умио и духовно.
"Богу се молио": Није Марко држао литургију сат и по, већ се прекрстио и рекао:,,Боже Господе, помилуј, сачувај мене грешнога!"
"Са старом мајком разговара": Љуби ближњега свога ко самог себе, тражи савјет од родитеља свога.
"Па, припаса свјетло оружје": Његово оружје је тада била топузина. А, зар ви нијесте данас припасали свијетло оружје кад сте код мене пошли? Дошли сте са новинарском опремом.
"Оде Марко пољем пјевајући": Песник каже:,,Смеј се и кад би плакати хтео." Један дан у радости и смијеху вриједи стотину година туге.
"Ој, Србијо врело гвожје,
ковао те Карађорђе!"
Рецимо, нешто у том правцу.
Лонац у ком се кува ово јело је много далеко, западно од Балкана, али се овде кува. То траје одувијек, због онога што сам рекао на почетку. Бог је наш предодредио за много тога. Онај који није са Богом, наравно да је против њега, а тај не иде на годишњи одмор, тај не спава, то су нечастиви, они у које се уселио нечастиви. Узмимо само један "случајни" детаљ. Ослободиљачки ратови: Албанија дозвољава да сви српски војници, ослободиоци пређу преко њихових територија, с тим што је Аустрија послала депешу да се лецима да нико не прави штету српској војсци. Када је ослободилачка војска прешла према Куманову, трећи дан иза тога Аустрија признаје Албанију за самосталну државу. Још један примјер, 2008. године сам био у Билећи и један наш официр је добио депешу (ја волим старински да се изражавам) од Аустријанаца о истеку стогодишње гаранције за објекат, његову кућу, коју су изградили у Билећи. Дакле, они чувају своје папире и обавештавају после 100 година… Да ли је то случајно? Шта мислите, оно што су планирали како ће да нас униште пре 200 година, да ли чувају и ту папирологију и да ли разрађују те планове још жешће?
"ЗЛО ЋЕ БИТИ ПОБЕЂЕНО" Владика Јоаникије за СД: Нема потребе да се бојимо никога, српски народ неће посустати!
СД на литургији у Ђурђевим ступовима: Овако се СРПСКО БЕРАНЕ спрема за паљење бадњака (ФОТО)
"Ритам рата је веома сличан ритму рокенрола!" Драгослав Бокан о нитима које спајају национализам и космополитизам (ВИДЕО)
Не дајте се! Јуначки: Издржите!
Не дајте се и не предајте се!
"У памет се добро Црногорци!
А ко чиња бити ће најбољи;
А ко изда онога те почне,
свака му се сатвар скаменила!
Бог велики и његова сила
у њиву му сјеме скаменило,
у жене му ђецу скаменио!"
То су Његошеви стихови.
Ја сам написао једну пјесму коју ћу 17. пред Црквом светог Марка отпјевати у 18 сати:
"Теће вода куд је текла
Ја сам Србин од поријекла
И ко Србин радо мријећу
Своје не дам, туђе нећу.
Што је српско мушки браним,
Ко светињу и аманет.
Отац ми је такав био,
Од њега сам наслиједио.
Ја сам синак српског рода,
Оног рода кријепке снаге
Воље јаке, што се смијелом душом диже
Као оро под облаке.
Црногорац српског рода
Што му чело слава кити.
Ја сам синак који пјева -
Хеј, славно је Србин бити!"
"Отићи ћемо тамо ђе и били јесмо
Још се Скадра одријекли нијесмо
Нит ће икад Србин одабрани
Одрећи се Скадра на Бојани."
Нико не зна тачан одговор на то питање. А порука је издржати, Игра се на карту досаде. Ви ћете изаћи радо три вечери да прошетате, изаћи ћете и тридесет, али тредесет прве ћете се заморити. Онај ће имати свадбу, онај славу, онај фудбалску утакмицу… Они на ту карту играју:,,Само ви шетајте!" Порука је – Сваку вечер да нас је бар један више, све док не стигнемо до цифре да нас не може земља држати!
ГУСЛЕ МОЈЕ, СРПСКИ ИНСТРУМЕНТУ! Најпознатији гуслар одговорио Албанцима: Имам и ја рекет, па нисам тенисер!
МОРАМО СЕ ВРАТИТИ НА КОСОВО! Неиспричане приче генерала Делића са Паштрика: Руски добровољци нису хтели да се повуку!
"СРБИ, САМИ ВРАТИТЕ СВОЈЕ КОСОВО! НЕЋЕ ВАМ ГА НИКО ДАТИ!" Проф. др Рафаел Израели ексклузивно за Србију Данас
"И даље памтим мирис спржених тела Срба": Кристијан Каш, бивши официр НАТО о рату на Косову и тражењу опроштаја (ФОТО/ВИДЕО)
РАМПА ЗА тзв. КОСОВО! ШЕШЕЉ СРБИМА ДОНЕО МОЋНУ ПОРУКУ ИЗ МОСКВЕ, а она значи најгори кошмар за Албанце!