Дан сећања на холокауст: Србија се сећа настрадалих у страшним злочинима
Сутра се у Београду обележава дан сећања на жртве холокауста
Поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста сутра ће код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту у Београду бити одржана централна државна церемонија.
Прочитајте и:
Она ће почети верским обредом који ће обавити рабин Исак Асиел, државну делегацију предводиће министар Зоран Ђорђевић, а присуствоваће преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета Ромске Националне мањине, министри, представници Скупштине Србије и Града Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.
Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије подсећа да је Међународни дан сећања на жртве холокауста установљен
1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.
Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ: Више пута упозоравао Хрвате због Степинца, али узалуд!
Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава - припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Mauthauzen, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор "Црвени Крст" у Нишу само су нека од масовних стратишта невиних жртава.
Потреба да се изнова подсећа на страхоте холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама. Антисемитизам је у одређеној мери присутан и у нашем времену о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти.
Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте - један од највећих злочина против човечности у историји.