Дарко Глишић, шеф извршног одбора напредњака: Што се тиче СНС можемо на изборе сутра

Људи из СНС не смеју то отворено да кажу Александру Вучићу, али ће доћи да то мени провуку кроз ухо, као и осталим најближим сарадницима: “Ето, било би сјајно, држава би била ко Швајцарска ако бисте мени дали неко министарство”, а никад није нешто с малим буџетом, већ неко министарство које има пуно тендера

“Реци овима из Мерошине да ће седети ту док се не договоре. Дај им воду или кафу, и храну ће добити ако хоће, али ја да их примам нећу”, те речи шеф Извршног одбора СНС Дарко Глишић изговара својим сарадницима док нас прима у свој кабинет у седишту странке у Палмира Тољатија, објашњавајући да сви од њега очекују да буде судија у размирицама локалних функционера, што он немилосрдно одбија:

“Увек им кажем, или се измирите и договорите или можемо да се растајемо. Странка може да постоји без сваког од нас”.
Тај однос показаће током интервјуа у више наврата критикујући и локалне и високе страначке функционере, као и коалиционе партнере. Заиста, у централи СНС-а атмосфера је као у чекаоници Дома здравља. У ходнику седи неколико мушкараца нестрпљиво чекајући да их неко прозове, док се око њих незаинтересовано мотају “медицинске сестре” из партијске омладине.

Дарко Глишић постао је шеф ИО СНС прошле године у мају, што значи да је он задужен за свих 167 страначких одбора. Пре тога био је два пута председник општине Уб, прво као радикал, онда као напредњак. У званичној биографији стоји му да је инжењер геодезије, да воли страну рок музику и да је спортски радник. У незваничној се наводи да је врло критичан и према медијима и према опозицији, а заштитнички настројен према лидеру. Зна кад да напада, а кад да брани. Предузимљиви оперативац рекло би се. Иако је ретко давао интервјуе, о овом разговору договорили смо се преко телефона, без икаквих пренемагања. Сачекао нас је у кабинету, чије зидове краси партијска сценографија – лого СНС, пано “Београда на води” и портрет Александра Вучића. Симболично, на једном столу су рођенданске честитке, а на другом чутура и макета авиона “Ер Србије”. Главни кадровик СНС и Вучићев оперативац за партијска питања, сарадницима пре почетка интервјуа поручује да нас “нико не прекида осим ако зове шеф”. И звао је, чак два пута.

Кључно питање је има ли СНС парламентарну већину за избор Ане Брнабић или је све фарса, као што кажу људи на Твитеру?

– Није фарса. Начин на који Александар Вучић води политику потпуно је другачији од модела који је био у претходном периоду. Ми не желимо никог лично да намирујемо, нити желимо да поверење посланика купујемо на тај начин где ћемо сваком од њих да испунимо жељу или безброј жеља које они имају. То важи и за коалиционе партнере, нећемо као што се то пре радило да правимо интерне договоре и те жеље стављамо на папир и потписујемо, шта ће ко коме ту да да. Не желимо тако да функционишемо, јер су баш ти разлози довели да држава буде у стању у којем је била – потцењена, задужена, неуређена, нестабилна. Нећемо ничију појединачну сујету да хранимо, већ имамо јасну политику и јасан предлог који јесте у овом моменту најбољи могући за Србију, а то је да Ана Брнабић буде кандидат за премијера зато што она има капацитет и знање. Притом, врло важно, она је предлог онога који је освојио два милиона гласова на изборима. Ситуацију коју смо ми чак илустровали у кампањи оним чувеним спотом где двојица возе авион не желимо да имамо, јер је то погубно по државу. Због тога сматрам да предлог онога који по Уставу има право да предложи мандатара треба да буде прихваћен поготово од оне странке у којој је он учествовао у њеном стварању и који је довео до тога да она данас има преко 50 или чак 60 одсто подршке. Вучићеви потези довели су до тога да је држава напредовала, добили смо углед у свету. Данас имамо 10 од чак 35 поглавља отворених за приступ Европској унији и много других параметара који говоре да ово јесте добар пут. Зато сматрам да је дужност сваког посланика из редова СНС да подржи овај предлог без обзира на то што свако од њих мисли да може да буде калиф уместо калифа, министар уместо министра, премијер уместо премијера и да су најпаметнији на овоме свету. Они имају обавезу да следе добру државотворну и мудру политику за земљу у којој сви ми живимо.

А шта је са коалиционим партнерима?

– Коалициони партнери, који су се навадили да могу уценама да нешто остваре, или не познају добро Вучића или су им те лоше навике из времена ДОС-овог режима и Бориса Тадића толико ушле у крв да не могу да их се одрекну. Шта год да је у питању, нећемо попустити пред уценом некога ко би на овај или онај начин завршио неки свој лични интерес, а онда одједном да промени мишљење и да тобож због секирације за државу одлучи да може да гласа за премијера или не. Потпуно је небитно овде ко за кога навија, ко има какву сексуалну оријентацију, како се чешља или било шта што спада у домен личних карактеристика или особина. Овде су се тражиле две основне карактеристике: једна, да неко има знање и капацитет да може тај посао да ради, а Ана Брнабић има. И друга, да може успешно да сарађује са изабраним председником, како више никада не бисмо имали ситуацију да премијер и председник буду у колизији, а да од тога грађани добијају по леђима. Овде се оба услова испуњавају. Тако да за сваког ко политику посматра као активност која треба да да неки резултат у интересу грађана, јасно је да треба да подржи овај предлог. Свако ко политику посматра досовским и тадићевским очима, а то је по принципу “за тебе сам ако ме намириш”. Кад платиш, ти си најбољи и најлепши на свету без обзира на то што немаш никакве резултате”. Та политика више не функционише. Када кажем да ако нису добро упознали Александра Вучића, мислио сам на то да они који га иоле мало знају, знају да на уцене, притиске и ирационалне предлоге попут ових који се сада дешавају око избора премијера он не реагује. Неће ни да саслуша те глупости.

Значи било је уцена? Јесу ли биле формалне природе или је то било онако успут?

– Јесте. Почеле су да долазе од коалиционих партнера, али и од људи унутар наше странке. Па знате како, они вам пошаљу поруку кроз неку изјаву. Изађе Драган Марковић Палма и каже да не може да прихвати то да неко ко нема децу или није домаћин буде премијер. А може да прихвати и супер је што су њему док је био клинац свирали Шопен и Бетовен, можда је с њима био и Моцарт, али не може да се сети, иако су ти људи умрли пре двеста или триста година. Код неког другог кандидата вероватно би сметала боја очију, ако би то био неко ко има децу, сметао би број деце. Тражи се само разлог да се уђе у поступак ценкања. Нема ценкања, нагађања као на пијаци, овде водимо државу. Видећете да ће након избора Ане Брнабић за премијера исти тај домаћин Палма да дотрчи код ње и да тражи да му из буџетске резерве уплати неколико десетина милиона динара, јер је он у Јагодини већ 15 година тако домаћински пословао да та локална самоуправа без помоћи државе не може да живи. Град Јагодина не може да опстане ако држава не би интервенисала новцем за текућу ликвидност, нити би плате исплаћивали, нити би пословали.

Он је угрозио текућу ликвидност града?

– Тако је, ја то добро знам по захтевима који пристижу у Владу Републике Србије да му се уплати новац. Па тако је пало историјско помирење са Тадићем, које је имало за циљ да се с неколико стотина милиона динара покрпе све рупе које су настале у локалном буџету. У јавном сектору у Јагодини има 5.500 запослених, па то немају ни много већи градови.

Па добро, зашто није сносио одговорност у последње три године?

– Последње три године ми смо почели да га навикавамо на то, како он зове, домаћинско пословање. Нисмо желели због грађана који су га тамо подржали да правимо радикалне резове. Најлакше би било да му кажемо да мора да отпусти 500 људи из локалне самоуправе или да обуставимо трансфере, али тако оставите 1.000 и нешто породица без примања. Желели смо полако да уводимо ред. Уосталом, као што се десило и у држави у којој су се смањиле плате и пензије, постепено, рационализација је довела до тога да она данас буде финансијски стабилна, одржива и да може да функционише. То смо желели да урадимо и са општинама које су имале тај проблем. Са некима смо успели, са некима нисмо. У Јагодини је очигледно случај да неко политиком жели да брани своје навике и свој начин поступања. То је суштина свега.

А како уцењују напредњаци?

– Што се тиче људи из самог СНС-а они имају другачији приступ, али им се у очима види. Они то никад не смеју отворено да кажу Александру Вучићу, али ће доћи да то мени провуку кроз ухо, и мени и осталим најближим сарадницима: “Ето, то би добро функционисало, било би сјајно, држава би била ко Швајцарска ако бисте мени дали неко министарство”, а никад није нешто с малим буџетом, већ неко министарство које има пуно тендера. И онда покушавају да тај глас допре до Александра, а од страха од његовог ауторитета никад не могу да му кажу у лице. И стога наши људи покушавају да на мала врата нешто пласирају, прогурају, али посао нас који смо око њега је да то регулишемо.

Опширније читајте у новом Експресу који је на киосцима од петка, 23. јуна. . .