Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

БИЗАРНА РЕАКЦИЈА БЕОГРАЂАНКЕ: Другарици је умро отац, а она је учинила оно, што се сигурно и вама некад десило

10.03.2017. 23:39
Пише:
Србија Данас/Телеграф
sahrana
сахрана / Извор: Профимедиа/илустрација

Осмех је природна одбрамбена реакција организма на тренутке коју нису лагодни, забавни, једноставни или пријатни

Тешко да постоји особа која није прошла кроз неконтролисан налет смеха на сахрани или јој се није десио налет бизарних идеја. Проблем са нама комедијашима је што те идеје несебично поделимо са другим људима на сахрани. Е тада настаје хаос. У ситуацијама које су саме по себи веома озбиљне, ја не могу да контролишем смех. Баш зато и избегавам сахране.

СРЕДЊОШКОЛЦИ ПАЖЊА: После сваког завршеног разреда, добијате НОВАЦ!

ДОБРО ДЕЛО ИЗ НИШКОГ ЗАТВОРА: Затвореници сакупили новац за лечење малог Стефана (3)

Пре две године сам отишла на сахрану другарициног тате. Пришла сам јој и рекла: “Моје саучешће”, на шта ми је она одговорила:“Хвала”. Све би било у реду да ја нисам након тога са осмехом на лицу изговорила: “Нема на чему, и други пут”. Другарица је почела да се смеје, као и сва њена родбина.

Хтела сам да пропаднем у земљу, нисам знала где се налазим. Али, било ми је драго што је она бар на тренутак заборавила што се догодило са њеним татом.

Права туга долази у налетима, зато се међу најближима смењују сузе и смех. Моменти када сеприсећамо нечег лепог о покојнику и моменти кад си свестан да га никада више нећеш видети.

ПОНОС СРБИЈЕ: Ђаци бриљирали на такмичењу из математике

Selfi na sahrani
Селфи на сахрани / Извор: Профимедиа

Слична ситуација се десила и пре неколико дана када сам била на литургији. Свештеник је почео да изговара молитву, а ја сам се баш у том тренутку сетила како се брат закуцао у затворена врата у једном тржном центру.

Мама је стајала поред мене и видела је да се суздржавам да се не насмејем. На свако њено “Престани”, ја сам се смејала још више. 

Људи су ме стрељали погледом, али мени је то било небитно. После литургије сам се извинила свештенику, а он ми је рекао: “Мислиш да је мени лако да служим а да се не насмејем ниједном? Овако сам бар искористио прилику док си се ти смејала.”

Осмех је одговор на непријатне ситуације, стање шока, или, чак, сахране. Такав осмех је природна одбрамбена реакција организма на тренутке коју нису лагодни, забавни, једноставни, пријатни.