ЈАНУАР ДОНОСИ ОДГОВОРЕ: Шта два нон-пејпера за унапређење преговора са ЕУ значе за Србију?
Посреди балансирање идеја Француске и неколико европских земаља
Након француског вета и одсуства одлуке Европског савета о отварању преговора о чланству са Северном Македонијом и Албанијом у октобру, настала је озбиљна полемика о реформи проширења Европске уније. Прво је представљен француски предлог реформе, који је изазвао бурне полемике, након чега је других девет држава чланица изашло са сопственим "нон пејпером" на ову тему.
Два до сада званично објављена предлога реформе проширења, настоје да унапреде преговарачки процес успостављањем конкретнијих награда и казни, као и парцијалну интеграцију земаља Западног Балкана у различите институције и политике Европске уније.
(УЖИВО) СТИГАО ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ: Почела седница Главног одбора СНС-а
"КЕЕП ГОИНГ!" Реакција радикала на тучу у скупштини ХИТ на ИНТЕРНЕТУ! (ФОТО/ВИДЕО)
"Србија је једна велика, паметна и јака породица!" ОБЈАВЉЕН НОВОГОДИШЊИ СПОТ СНС-а! (ВИДЕО)
Оба предлога предвиђају замену преговарачких поглавља ширим областима и већи фокус на питања владавине права. Али док француски предлог подразумева седам фаза интеграције које би следиле једна за другом, предлог девет земаља прописује преговоре у осам различитих области који би се водили симултано.
Међутим, није јасно на који би начин овим реформама могао бити унапређен процес проширења у поређењу са постојећим оквиром као и какве би тачно биле последице потенцијалне реформе проширења за Србију, будући да је она, уз Црну Гору, већ увелико у процесу преговора о чланству.
Шта није у реду са постојећим оквиром?
Међу аналитичарима постоји сагласност да је тренутно процес проширења у озбиљном проблему, као и да би то био случај и без француског вета у октобру 2019. године. Две државе које се сматрају предводницима у овом процесу, Србија и Црна Гора, не успевају да направе веће успехе у затварању поглавља ни после шест, односно осам година од почетка преговора, нарочито не у кључној области владавине права.
Међутим, постојећи преговарачки оквири за Србију и Црну Гору већ стављају поглавља 23 и 24 у центар преговарачког процеса и мањак напретка у њима де факто доводи до његовог успоравања, односно заустављања.
Шта је онда проблем са постојећим оквиром и због чега се можда показао као неадекватан?
Потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак сматра да је највећи проблем то што он не предвиђа дефинисане рокове за активности попут предаје преговарачке позиције, испуњавање мерила за отварање и затварања, као ни оквирни план за крај преговора.
- Након добијања захтева за подношење преговарачке позиције, држава кандидат нема никакав рок у ком треба да поднесе ту исту преговарачку позицију. Исто важи и за испуњавање мерила за отварање и затварање поглавља. Због тога влада државе кандидата нема никакав притисак од стране ЕУ да процесе реформи убрза - каже Међак и истиче да према његовом мишљењу, владавина права већ сада има најбитнију позицију у процесу и ту ништа више што се тиче методологије не треба мењати.
Када је у питању могућност враћања преговарачког процеса уназад који се предвиђа француским предлогом, Међак сматра да она постоји и данас, али се не користи, чиме је француски захтев за реверзибилношћу заправо "куцање на отворена врата".
- Преговарачки оквир какав имамо предвиђа могућност обуставе преговора услед слабог напретка у поглављима 23 и 24. Средства из ИПА фонда такође могу бити обустављена. Са шестомесечним извештајем Европске комисије о стању у поглављу 23 и 24 од 13. новембра ове године, где се израз "озбиљно кашњење" помиње 21 пут у документу за различите аспекте обавеза које је Србија преузела, застој у преговорима је неминован и отварање два поглавља у току 2019. године је максимум брзине. Чак и та минимална брзина, по садашњим правилима, може и да се заустави ако се настави овим правцем - сматра Међак.
Бирократизовано и политизовано
Срђан Цвијић, виши политички аналитичар Института Отвореног друштва за европску политику у Бриселу и члан Саветодавне групе Балкан у Европи (БиЕПАГ) сматра да је проблем са садашњим оквиром то што је у он у исто време и претерано бирократизован и претерано политизован процес.
- Чињеница да се за отварање сваког новог поглавља, као и затварање поглавља, захтева једногласност земаља чланица, чини да поједине земље ЕУ могу да да поставе вето на даљи напредак упркос чињеници да се осталих 27 држава слаже, што је политизација процеса пар excellence - каже Цвијић и подсећа да је то био случај са Грчком која је због спора око имена са, тада Републиком Македонијом, практично онемогућила да ова држава можда заједно са Хрватском већ буде део ЕУ.
- Такође је случај данас са Француском и неким другим земљама чланицама који су се успротивили отварању заслужених преговора са Северном Македонијом и Албанијом, или потпуно заслужене либерализације визног режима са Косовом - подсећа саговорник.
Балансирање
Према Међаковом мишљењу, због тога је други "нон пејпер" девет држава чланица сачињен како би дошло до балансирања идеја, при чему овај други папир прихвата неке позитивне предлоге из француског папира.
- Суштина је да са ова два папира, и својим искуством у вођењу приступних преговора, Европска комисија изађе са предлогом нове методологије у јануару 2020. године. Треба водити рачуна да једино Комисија има у својој бити и списку послова које обавља, задатак да штити интерес ЕУ као целине, а не појединачне националне интересе држава чланица - сматра Владимир Међак.
Утицај на Србију и Црну Гору
Питање на које још нема јасног одговора јесте да ли би се реформа процеса проширења односила и на две државе које су већ увелико у процесу преговора, Србију и Црну Гору. Док је Србија до сада отворила 18 од 35 поглавља, Црна Гора је отворила 32 од 33. Да ли би и како промене оквира утицале на ове актуелне процесе такође ће морати да буде део дискусије.
Министарка за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић недавно је изјавила да нема ништа против ако би предлози ЕУ водили побољшавању квалитета процеса проширења, али да би "заиста било чудно и не до краја поштено да се мењају правила током преговора", додавши да би то "донело додатну неизвесност" у преговарачки процес.
Владимир Међак подсећа да у француском папиру пише да се он односи на преговоре који ће тек бити отворени, али не види начин како преговори са четири кандидата могу да се воде по различитим методологијама по моделу 2 2. Због тога, сматра, све што се усвоји у погледу измене методологије за Северну Македонију и Албанију биће примењено и у случају Србије и Црне Горе.
ШЕШЕЉ ИМА ПЛАН ЗА РУШЕЊЕ МИЛОГОРСКИХ ПАКЛЕНИХ НАМЕРА: Лидер СРС најавио СНАЖАН СРПСКИ УДАРАЦ МИЛУ
Сутра седница Главног одбора СНС: Главна тема - припреме за изборе
Председнику Србије уручили НОВОГОДИШЊЕ ПОКЛОНЕ: Јесте ли запазили шта је Вучић добио? (ФОТО)
Ивица Дачић открио: "Председник је звао Мила, рекао му је колико смо ЗАБРИНУТИ ЗБОГ ДОГАЂАЈА У ЦРНОЈ ГОРИ!"
МИНИСТАР ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ ОШТРО ОСУДИО ПОНАШАЊЕ ОБРАДОВИЋА : "То је доказ да опозиција нуди само фашизам!"