ИСПРАВКА: Није договорено да Џони Деп глуми у филму о бомбардовању

Многи медији у Србији, а међу њима и наш портал, пренели су вест о снимању филма који за тематику има бомбардовање, а као један од глумачких великана који би се могао појавити у том филму наведен је Џони Деп. Медији су пренели информацију као да је сасвим извесно да је играње улоге договорено са Џони Депом, иако се само ради о преговорима и жељи да он узме учешће у овом филмском остварењу. Многобројни читаоци су тиме погрешно информисани. Дакле, права информација јесте та да се са Џони Депом преговарало за учешће у филму, а не да је он стварно и пристао и узео учешће у томе.  Како би се исправило такво довођење у заблуду читаоца у првобитно објављен текст унете су исправке сходно анализи организације raskrinkavanje.ba и у складу са тим тексту су додате истините информације и додатна објашњења.

Почетком марта, на више од 100 локација у Србији са Косовом и Метохијом, Црној Гори, Републици Српској, али и широм Балкана, односно свуда где су могле да стигну честице осиромашеног уранијума и хемијско загађење, почеће снимање документарног филма о последицама бомбардовања 1999. године.

Филм о бомбардовању ће бити преведен на осам језика, а преговара се да се у филму појаве Никита Михалков и Џони Деп. После премијере у Србији, на 20. годишњицу агресије, 24. марта 2019. године, планирано је приказивање широм света, па и у земљама НАТО алијансе.

Неће то бити класичан документарац са фактима и сведоцима 78 дана агресије, већ прича са више слојева. Филм ће обухватити страдање, животне приче жртава бомбардовања, како оних које су зауставиле бомбе, тако и оних који умиру и умираће од одложеног дејства пројектила са канцерогеним осиромашеним уранијумом, или изливања пиралена у нашу земљу и воду.

- Желим да свет кроз овај филм види кога су бомбардовали, да ми нисмо ни "лоши момци", ни "дивљачки народ" на Балкану, него народ старе културе који је свету дао Теслу, Пупина, Милутина Миланковића - објашњава продуцент филма, Немања Недељковић.

У филму ће бити представљени докази о еколошкој катастрофи, не само у Србији, већ на простору читавог Балкана, а укључиће се и стручњаци из неких од најпознатијих светских научних институција.

Један од циљева филма је да се, макар и са закашњењем од две деценије, оголи тадашња агресорска пропаганда и разбије представа о Србима као дивљачком народу, у светлу у којем су у свету тада прихватана објашњења да се убијање деце може подвести под колатералну штету.

- Засад постоје аргументоване и основане сумње зашто би требало испитати последице агресије, које се, пре свега, огледају у повећаном броју оболелих од малигних болести, леукемије, стерилитета, аутоимуних болести за које не постоји друго објашњење осим неког великог инцидента као што је НАТО агресија. Смртност од леукемије је повећана за 139 одсто, дупло је већи број оболеле деце од малигних болести од просека у Европи - каже профероска Нада Грујичић.