Европо, шта је са демократијом? Хрвати на стакленим ногама демократичности: Бојкот доноси крах система!

Хрватска / Извор: Реутерс

У Републици Хрватској су се одржали парламентарни избори, а највећи фокус данашње изборне утакмице била је евидентно мала излазност грађана на гласање.

Грађани Хрватске су бирали своје представнике у парламенту, али је сасвим јасно да многи од њих сматрају да хрватске институције и Влада не заслужују њихов глас, јер је према прелиминарним резултатима укупна излазност на биралишта била негде око 44 одсто.

На хрватским изборима бележи се рекордно ниска излазност, нижа и у односу на изборе од пре четири године. Сасвим је сигурно да у Хрватској на изборе није изашла ни половина грађана који су имали право гласа, а то са собом повлачи питање, шта је са демократијом у Хрватској? Имају ли легитимитет избори који бележе овакву ниску излазност, да ли су ово регуларни и демократски избори, да ли ће воља грађана бити адекватно представљена?

Плаче Тања Фајон и Ђилас, бојкот успео, али у Хрватској!

Вучић освојио 300.000 гласова више него све партије у Хрватској

ОБЈАВЉЕНИ ПРВИ РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА У ХРВАТСКОЈ: Ево ко улази у Сабор

Не само да је демократија у Хрватској са оваквом ниском излазношћу под знаком питања, већ је сасвим нормално упитати се: Европо, шта је са твојом демократијом? Како је могуће да у једној чланици Европске уније, грађани немају поверења у демократију и институције? Јасан анимозитет грађани су показали својим неизлажењем на изборе, исказавши да је веома низак степен поверења у хрватски систем и институције.

Грађани су одабрали да своје неповерење искажу останком код куће и неизласком на изборе, а додатно томе сведочи и то што је листа "Александар Вучић - За нашу децу" освојила 300.000 гласова више него све партије у Хрватској. Хрвати своје гласове нису дали хрватском систему, а ових 44 одсто гласова веома су упитни стуб демократичности и репрезентативности изборне воље једне нације.

Ниска излазност и крах изборног процеса у Хрватској јасан је показатељ да је демократија у Србији на много вишем нивоу, него што је то случај у овој чланици Европске уније. Иако су многи европарламентарци покушали да умање валидност избора у Србији, а предњачила је Тања Фајон, подаци који стижу из Хрватске показују колико демократије има унутар појединих чланица ЕУ, као и шта грађани стварно мисле о њиховим институцијама. Тањи Фајон и лидеру бојкоташа Драгану Ђиласу сметало је српских 50 одсто излазности, али грађани Србије јасно су показали да не сумњају у Србију, српску Владу и званичне институције. Излазност од 44 одсто у Хрватској аларм су да код наших суседа демократија није јача страна и да је на делу незадовољство грађана.

Хрватска / Извор: Реутерс

Додатни доказ неадекватне демократије и неповерења Хрвата у институције и Владу, јесте то што су све политичке странке узеле учешће у изборној утакмици и нису ниједног тренутка позивале на бојкот. Странке су се свим силама трудиле да апелују на грађане да изађу на изборе, али очигледно неповерење грађана и незадовољство нивоом демократичности у овој суседској земљи било је много снажније од њихових апела. У Србији су грађани показали да је веома велика свест о демократији, али и да влада висок степен поверења у институционализам и демократију, иако су многи припадници “бојкоташа” свим силама желели да спроведу “бојкот” у много већем обиму него што су то успели.

Сценарио у Хрватској умногоме подсећа на локалне изборе у Француској, где је забележена рекордно ниска излазност на гласање на изборима који су једни од најважнији за грађане Француске. Излазност у другом кругу избора била је рекордно мала - тек 40,5 одсто, а у првом кругу 45,5 одсто, у поређењу са 63,55 посто на локалним изборима 2014. године.

Република Хрватска је данас постала друга земља Европске уније у којој је мања излазност на изборе него у Србији, што умногоме говори о поверењу грађана у званичне институције у овим земљама, као и о томе каква је демократија на делу.

УКЛОЊЕН ГРАФИТ МРЖЊЕ У СПЛИТУ: Тек данас реаговано, иако је порука стајала још од краја школске године