ЈЕДИНИ ПРАВНИ ЛЕК И ШАНСА ЗА ГЕНЕРАЛА: Да ли ће новим доказима Младић добити ревизију поступка у Хагу?
Једини којем је успело да добије ревизију поступка у Хагу је генерал Веселин Шљиванчани
Након правоснажне пресуде Жалбеног већа Механизма за кривичне судове у Хагу, које је односом 4:1 осудило генерала Ратка Младића на доживотну робију за злочине у БиХ, једини правни лек који је преостао одбрани је евентуално покретање ревизије поступка.
Лутовац поново председник ДС-а: Изабрано и пет потпредседника странке
"ВУЧИЋ ЈЕ ТО ОДИГРАО КАО ШАХИСТА!" Чанак због ЈЕДНЕ СТВАРИ одао признање председнику Србије (ВИДЕО)
"ПРЕКО ЦЕЛЕ ЗЕМЉЕ НАПИСАНО ЈЕ КРВЉУ..." Многима је застао дах након ОВИХ РЕЧИ - Премијерка одржала говор у Народном позоришту
Међутим, она је могућа једино ако се у наредном периоду појаве толико значајни докази, који ће бацити ново светло на овај случај и потпуно га преокренути.
Генералов бранилац Бранко Лукић каже да они засад немају ниједан нови и важан доказ и да на томе тек треба да се ради.
- Ми за ревизију немамо никакав рок. Кад се детаљно анализира пресуда, требало би да се направи тим људи који ће то радити и да се види којим средствима располажемо - каже нам Лукић.
- Неопходно је покренути нову истрагу, да се копа по архивима, траже нови документи. Све доказе које смо да сада имали ми смо изнели на суђењу и у жалби, али су они игнорисани. Ипак, верујем да ће се појавити и нови, јер што више времена пролази, више доказа и истине испливава. Зато смо ми у Младићевом поступку изнели много више доказа него они српски оптуженици којима се судило раније. Због тога су у његову пресуду и прекопирали 2.000 пресуђених чињеница, како би могли да га осуде и не узму у обзир наше доказе.
Лукић наводи да се за ревизију поступка не могу користити докази које су наводили током поступка, или они који су им били доступни до жалбе. Потребан квалитет за понављање поступка на суду имају само они докази за које раније нису знали да постоје или им нису били доступни као, на пример, ако су у власништву обавештајних служби других земаља.
Да ли ће можда у ту сврху моћи да користе британске документе, који су обелодањени прошле године, након што су предали писану жалбу, Лукић каже да ће проверити. Ови подаци могли би да имају одређену тежину као званични документ британске владе:
- Међутим, све што пише у тим документима, ми смо већ раније пронашли, обрадили и изводили као доказе на суђењу. Суштински се то не разликује, али четворици судија то није било довољно. Само је судија Приска Нијамбе размишљала својом главом.
Једини којем је успело да добије ревизију поступка у Хагу је генерал Веселин Шљиванчанин. Њему је након извођења нових доказа казна са 20 година затвора смањена на 10, па је одмах изашао на слободу.
Захтев за ревизију је већ два пута одбијан Милану Лукићу, осуђеном на доживотну робију за злочине у Вишеграду. Он је осуђен за убиство 53 муслимана, што је у Хагу третирано као истребљење. Међутим, Суд у БиХ је за исто дело пре годину и по дана осудио Радомира Шушњара и навео да је у том злочину укупно страдало 26 људи. Лукић је на основу те пресуде тражио ревизију, јер се број жртава преполовио. То је значајно да би се утврдило да ли се ради у убиствима или истребљењу, што може да утиче на висину његове казне. Захтев му није прихваћен.
Када се прикупе нови докази, свако ко је осуђен може да поднесе Механизму у Хагу захтев за ревизију. Међутим, то не значи да ће ревизија аутоматски бити прихваћена. Захтев се упућује председнику суда, који процењује да ли су испуњени формални услови, то јест да ли има неких нових кључних доказа. Ако закључи да их има, онда одређује трочлано веће које заказује расправу и одлучује о тим новим доказима. Они могу да смање казну оптуженом, да га ослободе, да наложе понављање суђења, или да закључе да докази јесу нови, али да немају ту тежину да утичу на правоснажну пресуду и промене је.