Генерал-мајор Милорад Ступар: Оно што НАТО агресор није успио да уради 1999. године, одрадила је њихова марионета Здравко Понош!
Он је у интервјуу датом БОРБИ поводом годишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију истакао да је Војска Југославије својом храброшћу и хомогеношћу у одбрани земље, нарочито на простору Косова и Метохије, омогућила политичком врху да се избори за Резолуцију 1244 која и дан-данас штити територијални интегритет Србије.
Војска Савезне Републике Југославије положила је испит из одбране земље од НАТО агресора 1999. године, упркос томе што је тадашњи непријатељ представљао најјачи војни савез који је свијет памтио, изјавио је пензионисани генерал-мајор, први командант 72. бригаде за специјалне операције и бивши начелник Управе пјешадије Војске југославије и Војске Србије и Црне Горе Милорад Ступар.
"УБИЈЕНЕ ЦИВИЛЕ СТЕ ЦИНИЧНО НАЗВАЛИ КОЛАТЕРАЛНОМ ШТЕТОМ" Русија подсетила Уједињене нације на бомбардовање СРЈ
"УЋУТИТЕ БАР НА ОВАЈ ЈЕДАН ДАН" Вучић послао оштру поруку: Не вређајте наше жртве
"КАДА СЛЕДЕЋИ ПУТ ПЉУНЕ СРБИЈУ, НЕКА СЕ СЕТИ ДА ЈЕДЕ СРПСКИ ХЛЕБ" Вулин брутално одговорио на Комшићеве нападе
Он је у интервјуу датом БОРБИ поводом годишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију истакао да је Војска Југославије својом храброшћу и хомогеношћу у одбрани земље, нарочито на простору Косова и Метохије, омогућила политичком врху да се избори за Резолуцију 1244 која и дан-данас штити територијални интегритет Србије.
Како је истакао Ступар, до слома тадашње савезне државе у сукобу са НАТО-ом и њиховим извођачима радова на терену на подручју Косова и Метохије и Албаније није дошло захваљујући исправној стратегији одбране коју је развио Генералштаб Војске.
- Ми смо у Генералштабу и Врховној команди изузетно паметно и правовремено проценили врсту агресије и начин дејства агресора. На основу претпоставки како ће да дејствују направили смо ратне планове које смо у потпуности реализовали на подручју Србије и Црне Горе. Имали смо у виду да ће се непријатељ одлучити за ударе са дистанце високопрецизним оружјем и да ће имати потпуну превласт у ваздушном простору, знали смо да ће се кључне борбе и исход рата решавати у копненој операцији која је спремана из правца Албаније према Космету. Без обзира на физиономију рата, копнена војска одлучује о победи или поразу. То се потврђује и сада у Украјини где, без обзира на апсолутну превласт у ваздуху руских снага, ипак Руси морају да дођу градова и исте освоје.
Агресор је код нас извршио копнену агресију у операцијама Кошаре и Стријела 1 и Стријела 2 преко Паштрика. Ешалони копнене војске агесора су били припадници ОВК, регуларне војне снаге Републике Албаније и плаћеници потпомогнути НАТО инструкторима. Слична ситуација је сада и у Украјини. Нису успели да пробију одбрану наших копнених снага и због тога смо добили Резолуцију УН-а 1244 која гарантује територијални интегритет СРЈ-а, а касније Србије - подећа Ступар.
Он је истакао да се савезна војска херојски бранила на простору Косова и Метохије од многоструко надмоћног непријатеља који је имао ваздушну подршку НАТО пакта.
- Војска Србије и Црне Горе је положила испит у одбрани земље, без обзира што је агресор био бесконачно надмоћнији. За НАТО агресора је био неприхватљив број жртава које би морали поднети да су њихове снаге ушле у копнени бој. Суштина је била да они нису имали живу силу тј. пешадију која би освојила терен. Са ударима са дистанце не може се освојити нека територија.
Колико је та војска Србије и Црне Горе била моћна показује и чињенице да су после 42 дана НАТО снаге разбиле Ирак, а нас ни после 78 дана и 22.000 тона сручених бомби нису успели померити са положаја. За разлику од Украјинаца који се ових дана бране по градовима, ми смо наше положаје бранили на граници са Албанијом и нисмо се помакли ни за педаљ. Непријатељ се 1999. године изненадио јединственим отпором нашег становништва и војске - каже Ступар.
Будући развој српске војске базирати на јачању способности за узвратни удар на потенцијалног агресора
Српско-црногорској војсци је у обрачуну 1999. године са НАТО-м недостајала могућност и способност да се ратна дејства пренесу на агресорову страну, тврди Ступар.
- Не можемо дозволити да нас они туку, а да ми не узвраћамо на њиховој територији. Конкретно, у случају бомбардовања 1999. године ратна дејства су морала бити пренешена на територији Албаније и Италије, међутим, ми нисмо имали могућности за такву врсту операције. Управо на томе треба да се базира даљи будући развој српске војске. Морамо располагати са средствима којима у свим условима и варијантама имамо шансе да пренесемо дејства на противникову страну. Да смо имали довољно муниције за одвраћање од агресије не би нас ни онолико ударали - истиче Ступар.
Да смо изгубили рат 1999. не би ни дошло до Резолуције УН 1244
Они који тврде да је СРЈ изгубила рат 1999. године, морају да знају да до Резолуције 1244 не би ни дошло да је та њихова теза истинита, сматра Ступар. Такође, нико данас са Србијом не би преговарао о Косову и Метохији, нити би је притискао да призна самопроглашену независност да је из рата 1999. године изашла као поражена страна.
- Другачије би било и не би ми данас говорили о Резолуцији 1244 и о тражењу признања Косова да су ОВК и албанске војске изашли на административну линију са Централном Србијом. Не би данас тражили да их признамо да се такав сценарио догодио. Једноставно, они би заузели територију и у тим околностима су преговори потпуно другачији, а и исход би био знатно неповољнији по нас него што је био. Наша војска је политици дала могућност да преговара. Како је прича око Косова завршена када нас стално притискају да признамо Косово и стално преговарамо? - пита Ступар.
НАТО је на Југославији вежбао и спремао се за напад на Русију
За НАТО је агресија послужила као проба или вежба за касније операције у Украјину, односно у Русији, категоричан је Ступар.
- Све њихове активности 1999. биле су у служби напада на Русију и додатног ширења на Исток. Ми смо за њих представљали мале Русе, односно били смо кунићи на којима су се увежбавали. За нас је то била агресија која је однијела преко 2.500 људских живота, у којој је наша земља затрована уранијумом и у којој је направљена штета од преко 100 милијарди долара.
Агресија 1999. је почела након што је НАТО прогласио хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији и извукао становништво у припремљене шаторе. Они су припремили хуманитарну катастрофу да би интервенисали. Показали су се јако моћнима према нама, гађали су нас са свих висина и даљина. У Украјини је тренутно много већа хуманитарна катастрофа, преко три милиона људи је исељено, хиљаде је мртвих и зашто сада НАТО не интервенише да помогну том несрећном украјинском народу у борби против Руса? Зашто сада тако моћни не интервенишу, када се представљају носиоцима правде и демократије? Када су их већ гурнули у крвави сукоб зашто их не заштите? Плаше се Русије, јер она није Југославија из 1999. године - наводи Ступар.
Понош и Тадић су Војску реформисали да учествује у НАТО мисијама, а не да брани Србију
НАТО-ове маринете које су пеузеле власт након 5. октобра су завршиле посао уништавања српске привреде и војске који је започет интервенцијом од 24. марта 1999. године. Како наглашава Ступар, у томе су се посебно истакли бивши председник Србије и министар одбране СЦГ-а Борис Тадић и некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош.
- После петооктобарског преврата дошли су нови људи тј. марионете које су НАТО снаге довеле на власт. Пошто нас нису убили бомбардовањем 1999. године, даљи развој разбијања привреде и војске извршен је преко људи који су добили задатак да те две области у потпуности разруше. Рушење војске се изводило преко тзв. реформе војске која је подразумијевала да се војска реорганизује тако да не брани земљу Србију, већ да иде у НАТО мисије по целом свету. Они нису направили војску која је способна да одбрани Србију, већ су направили војску која је била спремна да са 40 одсто ефектива учествује у НАТО мисијама. Тако је војска Србије по реформама Бориса Тадића и Здравка Поноша организована по НАТО стандардима. Срећом, све се то мијења после 2012. године када се почиње гласније говорити о НАТО агресији и када се креће са санирањем штете коју су војсци нанијели Тадић и Понош. Војска Србије треба да гарантује безбедност Србије и српског народа и то треба да буде једина сврха њеног постојања - тврди Ступар.
Официри и војници из Црне Горе су се истакли храброшћу и пожртвованошћу на Космету током НАТО агресије
Допринос Црне Горе током бомбардовања 1999. у смислу људства је био огроман. За разлику од политичког врха, војници и официри из Црне Горе су, попут својих предака, животе полагали у одбрани слободе.
Ступар се са посебним пијететом сећа херосјке жртве потпоручника Војске Југославије из Пљеваља Предрага Леовца који је погинуо 14. априла 1999. године у бици на Кошарама са терористима ОВК-а.
- Разлика је била између војног и политичког врха у Црној Гори. Политички врх се није слагао са војском и није је подржавао у одбрани територијалног интегритета земље. У тадашњој војсци није било никаквих подела између Срба и Црногораца. Било је јединствено командовање, понашање, војног кадра из Црне Горе је било у складу са вишевековном репутацијом људи из Црне Горе. Ако је неко познат по чојству, онда је то био народ из Црне Горе.
У свим тим јединицама су биле црногорске старешине и црногорских војника. Имали смо случајева изузетне храбрости појединих старешина из Црне Горе. Наричито је упечатљива била жртва потпоручника из Пљеваља Предрага Леовца који је био рањен па се вратио у бој и погинуо. Он је на Космету био рањен и неизлечен се вратио у јединицу како би наставио борбу. Када је био рањен остао је без пушке, али све док није нашао своју пушку није се смирио. На крају је повратио своју пушку која је остала под снегом, међутим, је убрзо је погинуо у антологијској бици на Кошарама. Та пушка је касније дата његовом оцу. То је био невиђени пример храбрости. Њему је касније због исказане храбрости и пожртвованости подигнут споменик у Пљевљима - подсјећа се Ступар.
Независност тзв. Косова је признала посрнула политичка елита, а не држава Црна Гора и њен народ
Посрнула политичка елита, а не држава Црна Гора и њен народ, је признала независност тзв. Косова и послала војника у састав НАТО-а снага.
- У сваком друштву долази до неке врсте посрнућа који је производ политичких елита. Срећом већински народ у Црној Гори не дели погледе својих полтичара са власти. Стицајем околности, стањем у привреди и култури, притисцима НАТО-а, медијским ратом који се води против традиционалне и историјске Црне Горе, у тзв. вишедимензионалној агресији дошло се до таквог политичког ступња да имамо гарнитуру која је признала Косово и послала своје војнике у оквиру НАТО снага.
Међутим, такво стање у Црној Гори је пролазног карактера и сматрам да ће се то брзо у одређеним условима отклонити, јер православни народ Црне Горе и Србије је немогуће поделити и одвојити. Потребно је избећи било какве братоубилачки сукобе, Црна Гора мора да се сети Другог свјетског рата и братоубилачког клања између четника, партизана и осталих формација како се то више то никада не би поновило и како би се избегао украјински сценарио у Црној Гори. Не смемо дозволити да се изворни православни народ убија између себе као сада у Украјини - опомиње Ступар.