НЕМА ЛОГИКЕ: Цена струје опада из године у годину, удео приватних снабдевача на тржишту се повећава, а КЗК кажњава ЕПС Дистрибуцију

Наиме, према подацима Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС) јасно се види да се цена електричне енергије и удео ЕПС Снабдевања на слободном тржишту електричне енергије смањују у периоду од 2015. до 2017. године. На основу тих података не може да се каже да су приватни снабдевачи угрожени од стране ЕПС Снабдевања, јер се њихов удео на тржишту из године у годину повећава. Такође, битно је истаћи да се просечна годишња цена електричне енергије смањује, што даље имплицира да крајњи купци електричне енергије нису ни на који начин оштећени, већ плаћају нижу цену.

Важно је нагласити и то да до овакве ситуације, коју смо приказали и на инфографику, није дошло због ефекта решења КЗК из децембра 2016. године, јер то решење није никако могло да имати било какав утицај на 2015. и 2016. годину, где цена електричне енергије и удео ЕПС Снабдевања опадају.

Бивши члан КЗК и правник проф. др. Дијана Марковић Бајаловић објашњава да није могуће да се за неког каже да злоупотребљава доминантност на тржишту ако му удео на тржишту опада, а цена производа који нуди из године у годину смањује, што говори само у прилог чињеници да ЕПС Дистрибуција није могла да злоупотреби тзв. домининтност на тржишту.

- Злоупотреба доминантног положаја да се врши са циљем да се увећа профит. Ако нема увећања профита, ако профит опада, ако тржишни удео опада то је само по себи индикација, можда не довољан доказ, али индикација да нема злоупотребе – каже Марковић Бајаловић.

Она је, такође, појаснила и да у решењу које је КЗК донела против ЕПС Дистрибуције се не види разлог злоупотребе тзв доминантности.

- Значи, разлог злоупотребе представља елиминацију конкуренције, а КЗК није доказала да је дошло до елиминације конкуренције. Самим тим што тржиште опада, конкуренција на тржишту се повећава и самим тим нема тог штетног ефекта те њихове радње. Значи не можете ви номинално за једну радњу да кажете то јесте злоупотреба или није. Ви морате да докажете да на тржишту постоје штетне последице, да је дошло до смањења конкуренције. Ако се умањује тржишни удео онога ко се оптужује за злоупотребу, у овом случају ЕПС Дистрибуције, то би аутоматски значило да јача конкуренција. Према томе, здрава логика вам каже да ту заправо злоупотребе нема – закључује Марковић Бајаловић.

Са њом је сагласан и економиста Љубомир Маџар који, такође, сматра да уколико постоји смањење удела на слободном тржишту и уколико се цена производа смањује не можемо говорити о злоупотреби доминантности на тржишту.

- То су све индикације које говоре у прилог тезе да монопола нема много, односно, да се степен монопола на тржишту смањује. Тако да је то добар знак, то је нешто чему се треба надати да ће се продубити као тренд – каже Маџар.

Подсетимо, Комисија за заштиту конкуренције први пут покреће поступак испитивања повреде конкуренције против ЕПС Дистрибуције 2016. године, да би у експресном поступку, за само пет месеци, донела решење да се ЕПС Дистрибуција казни са 330 милиона динара. 

ЕПС Дистрибуција након тога улаже жалбу Врховном касационом и Управном суду. Управни суд је после поновног одлучивања донео пресуду којом је у целости поништио решење Комисије и донео одлуку да се ЕПС Дистрибуцији врати свих 330 милиона динара, али и 35 милиона затезне камате. Управни суд је, такође, Комисији вратио на поновни поступак предмет везан за ЕПС Дистрибуцију.

С обзиром на то да је суд пресудио у корист ЕПС Дистрибуције, због решења које је донела Комисија за заштиту конкуренције, оштећени су само грађани Србије, јер ће из њихових џепова морати да се плати затезна камата од 35 милиона динара. Дакле, због несмотрене одлуке Комисије и намере да се казни једно државно предузеће, по сваку цену и без довољно доказа, што је потврђено и на суду, нанета је директна штета пореским обвезницима Републике Србије који то сад морају да плате. Поред тога што су грађани Србије оштећени због њихове неодговорне одлуке, и поред решења које је донела против државног предузећа, Комисија за заштиту конкуренције решила је и да Косово призна као независну државу.

Комисији за заштиту конкуренције поставили смо, између осталих, и питање због чега су на овај начин признали Косово и Метохију на шта смо добили следећи одговор.

- Посебно напомињемо да дефиниција релевантног географског тржишта није повезана са питањем статуса АП КиМ, нити територијалним уређењем Републике Србије. Она зависи од низа околности, махом економских, те се често дешава да дефинисано релевантно тржиште буде шире или уже од територије Републике Србије (као нпр. територија Града Београда, Западна Србија, аеродромски пар Београд-Рим и друго) - навели су из КЗК.

Управни суд је у пресуди, укинуо решење КЗК против ЕПС Дистрибуције и вратио предмет на поновно поступање. Комисија је била у законској обавези да се придржава свега што јој је наложио суд. Међутим, Комисија за заштиту конкуренције, на челу са Милојем Обрадовићем, решила је да не поштује законе наше државе, као ни одлуку највишег судског тела Републике Србије, па нису предузели ниједну процесну радњу коју им је Управни суд наложио у поновном поступку против ЕПС Дистрибуције. Интересантно је да само дан пре састанка са Европском комисијом, КЗК доноси ново решење којим кажњава ЕПС Дистрибуцију са 412 милиона динара, иако законски није смела да донесе решење којим је нова казна већа од претходне чиме је повредила опште процесно начело реформатио ин пеиус.