ВЕЛИКА ЧАСТ ЗА СРБИЈУ - ЛАЗАНСКИ РАМЕ УЗ РАМЕ СА ПУТИНОМ! Наш амбасадор међу четворицом одабраних људи
Велика част за нашу земљу.
Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански једини је страни дипломата чија се уводна реч нашла у службеном каталогу руске хеликоптерске индустрије, уз поздравну реч председника Русије Владимира Путина, руског министра индустрије Дениса Мантурова, директора државне корпорације "Ростех" Сергеја Чемезова и директора холдинга "Хеликоптери Русије".
Каталог у коме су представљена достигнућа руске ваздухопловне индустрије у сфери производње хеликоптера објављен је поводом недавно одржане Међународне изложбе "ХелиРусиа-2021" у Москви.
Стигла вредна новчана донација за Коларац - Меридиан у борби за опстанак културе
СНАЖНА ПОРУКА ШЕШЕЉА: Лидер радикала се огласио после избора владике Јоаникија за митрополита
"СРБИЈА ЈЕ КЉУЧНИ ПАРТНЕР НЕМАЧКЕ" Влада прихватила стручне савете, наставља опсежну сарадњу
- То је био позив на изложбу хеликоптерске индустрије Русије и они су ме позвали да напишем уводну реч. За нашу земљу, за Србију је врло важна сарадња са хеликоптерском индустријом Русије будући да је већина хеликоптера у наоружању Србије совјетског или руског порекла - производње. Некадашња Југославија је имала совјетске хеликоптере Ми-8 од којих неколико комада и сада користи Ратно ваздухопловство Србије - рекао је Лазански.
Амбасадор је подсетио да је Југославија својевремено имала око 80 хеликоптера Ми-8, а такође и морнаричке хеликоптере Ми-14, Ка-25 и Ка-27.
- Када смо куповали од Совјетског Савеза противподморнички хеликоптер Ми-14, он нас је коштао више од авиона Миг-29 будући да је имао врло софистицирану и скупу електронику. Противподморнички хеликоптер Ми-14 био је у то време најмодернија и најскупља летелица РВ ПВО Југославије. У том хеликоптеру, осим посаде, седело је и неколико инжењера - електроничара за конзолама са разним уређајима. Хеликоптер Ми-14 имао је радар великог домета и уређај МАД који је детектовао локалне магнетне промене у мору чиме су откриване подморнице. Био је то наш прави мали "авакс" на Јадрану. Заједно са хеликоптерима Ка-25 и Ка-27 могли смо да откријемо било чију подморницу у водама Јадрана - и откривали смо, од италијанских класе "сауро" до старих албанских класе "ромео". Распадом СФРЈ ти хеликоптери су из базе "Дивуље" крај Сплита прешли на аеродром у Подгорици, неки су у агресији НАТО 1999. године уништени, а неколико њих је сада у Музеју ваздухопловства у Сурчину - каже Лазански.
Лазански истиче да Србија тренутно користи врло модерне руске хеликоптере Ми-17 и борбене Ми-35, што је, како оцењује, врх светске квалитете у тој класи хеликоптера.
- Користимо, наравно, још и неколико старих Ми-8. Током своје новинарске каријере имао сам прилику да летим на различитим хеликоптерима западне и источне производње. У време рата Ирака и Ирана летео сам на ирачком хеликоптеру "супер фрелон" француске производње, али и на хеликоптеру Бо-105. Летео сам и на америчком хеликоптеру "блек хоук". У Авганистану сам летео на совјетском хеликоптеру Ми-24 из којег је произишла варијанта Ми-35, коју сада Србија има. Када сам у време рата у Авганистану летео на совјетском Ми-24 од Кабула ка Мазаре Шарифу пилоти су ми дали падобран, рекавши: "Ако нас погоди стингер ракета муџахедина, сви смо у истом сосу. Морате имати падобран". Ипак, најзанимљивији ми је био лет и сада највећим хеликоптером на свету Ми-26 - прича амбасадор.
Како додаје, тим хеликоптером је за време Првог чеченског рата летео из ваздухопловне базе "Маздок" на аеродром "Ханкала" крај Грозног.
- Наиме, једно јутро у новембру 1996. био сам на аеродрому "Маздок" када је слетела група од 11 припадника снага ОМОН из Ростова на Дону и договорио сам се са њиховим командиром да сутра идем са њима у Грозни. Сутра преподне прилазећи хеликоптеру Ми-26 приметио сам да се изнад њега вије дим. Пришавши ближе указао ми се сјајан призор: округли прозорчић на хеликоптеру био је отворен, а из њега је вирио чунак из којег је опет избијао дим. Ушавши у хеликоптер угледао сам класичан шпорет на дрва, налик "смедеревцу". Посада хеликоптера кувала је себи ручак. Нисам знао шта да кажем, спремање ручка убрзо се завршило, пилоти су ватру у шпорету угасили водом, навукли рукавице и увукли чунак у хеликоптер, затворили прозорче и стартовали моторе. Хтео сам све то да снимим, али ми нису дозволили. Један од механичара ми је рекао да су пилоти хеликоптера врло сујеверни, не воле да се снима унутрашњост летелице пре поласка на задатак. Сео сам у кокпит и пут до Грозног био је право уживање - наводи амбасадор.
Лазански истиче да јако цени руску ваздухопловну и хеликоптерску технологију, која је "некада била груба и естетски, визуелно не увек у тренду, али увек врхунски поуздана и ефикасна".
- Кад погледате данас хеликоптерске снаге некадашњих земаља Варшавског пакта, па и бивших совјетских република, сада чланица НАТО-а, видећете да се нико није одрекао совјетских хеликоптера. Занимљив је пример и данашњег Авганистана где су Американци саветовали влади у Кабулу да купе нове руске хеликоптере Ми-17. У том контексту, била ми је част и велико задовољство да напишем поздравно слово за велику хеликоптерску изложбу у Москви - закључио је амбасадор.