ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ СРЕТЕНУ КАРИЋУ: Неизбрисиви осећај туге због његовог одласка на лицима свих присутних (ФОТО)

Рођаци, пријатељи и колеге окупили су се у "Вили Јелена" како би се последњи пут опростили од Сретена Карића, који је после дуге и тешке болести преминуо прошлог понедељка.

БРАТАНАЦ СЕ ОПРОСТИО У ЧИТУЉИ ОД СРЕТЕНА КАРИЋА: "Ја сам твој ореол светлости и крила анђела увијек видио"

БОГОЉУБ О СВОМ БРАТУ: Ово су биле његове последње речи

На почетку, сви присутни су минутом ћутања одали пошту преминулом Сретену. Међу многобројним ожалошћенима нашли су се и премијер Србије Александар Вучић и министар одбране Зоран Ђорђевић, проф. др Љубомир Маџар, муфтија србијански Абдулах Нуман, надбискуп Хочевар, као и бројне угледне личности из јавног живота који су се, након саучешћа породици Карић, уписали у књигу жалости.

- Био је врло радознао човек, имао је највећу колекцију стрипова, са њим се могло разговарати о свему. Његово знање је било изванредно, рекао је на почетку његов рођак Живко Николић и истиче да је он увек журио и хтео да зна сто више. Много је радио и трудио се да стекне доста.

- Никад се није жалио ни кукао над својом судбином. Сретена смо сви волели и он никад неце умрети у нашим срцима. Он није умро, увек це живети са нама. Дај му Боже да буде у дивним пространствима спокоја и мира, каже Живко.

Мирко Стаменковић, у име БКТВ News-a рекао је да нико не може ништа лоше да каже за Сретена.

- Сретен је био миран бизнисмен. У најдраматичнијим периодима '99 је био под кровом Мобтела оспособљавајући сваку оштећену базну станицу. У посао је увек улагао труд. Знао је да живи живот и био је доследан у свему. 

Новинар Миломир Марић рекао је да је Сретен био миљеник на Косову, у друштву увек весео и расположен. Био је озбиљан директор Мобтела, без обзира на његову ведрину челичном руком је водио Мобтел. Прихватио је све вредности светског бизниса. Сањао је о дану када ће се вратити у Београд и прошетати се Кнез Михаиловом, дошао је у Београд, али није му се то остварило, присећа се Марић.

Тихомир Станић говорећи о Сретену Карићу у послу истакао је да сви деле неизбрисиви осећај туге и сете због његовог одласка. 

- Његова несебичност и отвореност у разговорима уз осмех савладавали су све препреке и решавали све проблеме", рекао је Станић и додао да је Сретен плодним пословним активностима оставио сведочанство у високој кредибилној телевизији. 

- Карић је мислима породицу грлио и кад је био далеко од њих. У снажној љубави и великој људскости црпео је велики успех. Никад се није смирио чињеницом да је у прогонству. Стваралачки дух пренео је и на своје унуке, прича Станић.

Горан Божић додао је да је Сретен био лидер који је знао да мотивише сараднике и да им да додатну снагу и енергију. 

- Знам да је Сретен био лидер и да је мотивисао сараднике, увек је давао велику енергију. Био је велики човек и родитељ. Од 1999. до 2003. Карић је преживео велике ствари бомбардовање 5. октобар и предстечајни поступак за Мобтел. 2006. нарушеног здравља морао је да напусти Србију јер је био "крив" што је створио компанију за 21.век. Док је био директор сваки дан је примао по 50 људи. Да је сад и физицки међу нама он би сео у зелену фотељу запалио цигару узео цашу вискија и рекао дај да наздравимо за све!

Рајко Балтић, председник Рвачког клуба Први партизан рекао је да је реч је о искреном и поштеном човеку. 

- Велика је част говорити о таквој личности. Сретен је спорту дао много, помагао је сиромашнима. Његова подршка ништа више ни мање, само је допринела нашем клубу за 15 медаља. Помагао је српски спорт и српску културу. Али, кад је запао у немилост многи су га заборавили. Никад га нисмо заборавили. У име правде и истине драго ми је што правда и истина долазе на видело. Нек му је вечна слава и хвала - рекао је Балтић.

Сахрана Сретена Карића одржава се на Новом гробљу у Београду од 15 часова када испред цркве Светог Николе почиње опело.

Сретен Карић, рођен 1948. године у Пећи, један од оснивача БК компаније, после дуге и тешке болести преминуо је 27. априла у Београду. Као најстарије дете Данице и Јанићија Карића, свој живот је подредио сталном трагању за нечим новим, недостижним, без страха да му неко други натура како ће живети.

Иза себе је оставио мајку Даницу, браћу и сестру, супругу Славицу, четворо деце Горана, Бојана, Гордану и Стефана и седморо унучади.