Да је он остао жив, можда би Слоба боље прошао: Ко је особа коју је Милошевић посећивао у болници пред смрт?

Слободан Милошевић / Извор: Профимедиа

Слободан Милошевић није крио да је радио у кабинету градоначелника Београда Бранка Пешића али се о томе мало зна.

- Бранко је волео младог Слободана, а у његов кабинет дошао је на молбу Бранковог кума Драже Марковића. Слоба се забављао са Миром, а она је била ванбрачна кћерка Дражиног рођеног брата Моме - почиње причу Небојша Богуновић.

Када би се избори одржавали у недељу СНС би поново тријумфовао: Цензус би прешле само ове три листе

ДАН ПУН ОДЛУКА И САСТАНАКА ПРЕД ПРЕДСЕДНИКОМ: Помепо данас појединачно са Вучићем и Хотијем

ТРАМП ИПАК ДОЛАЗИ: Вучић и Хоти састају се са америчким председником

- Слободан није имао две године радног стажа који се тражио према систематизацији како би могао да ради у кабинету градоначелника. Ипак, Дража је притискао Бранка, а овај хоће да му учини јер му је, ем кум, ем је шеф Србије. Налазимо решење да Слободану признамо као радни стаж рад у Савезу комуниста јер је био секретар партијске организације на Правном факултету, а потом и члан Универзитетског комитета. Није баш било по закону али да видимо ту инспекцију која ће да нам замери што ценимо партијски стаж као радни - шалио се Бранко касније.

- Слободан је био саветник за привреду. Дошао је са факултета, ништа о привреди није знао. али је желео да се докаже и учио је заиста брзо. Тада није било других извршних органа као сада, па је кабинет градоначелника све координисао. Он долази у кабинет у тренутку када на Бранка крећу јавни напади из породице Стамболић која је била љубоморна на популарност градоначелника па је одмах могао да научи шта је политика. Тада сам упознао Миру која је скоро сваки дан поподне долазила у Скупштину града како би ручала са Слободаном. Скупштински клуб био је веома престижан, а за Миру чији је муж био саветник првог човека Београда било је питање части да руча баш ту. Морала је да долази да би га видела јер смо са Бранком остајали скоро сваки дан до десет – једанаест увече. Пешић је долазио на посао око девет али је радио по читав дан. Били смо у канцеларији и суботом, једино нам је недеља била слободна јер је он тада ишао у земунски биоскоп са женом - почео је причу 88-годишњи Небојша.

- Слободан је био одан и вредан али сам га први пут видео уплашеног за време студентских демонстрација 1968. године. Биле су то прве велике демонстрације у социјализму и нико није знао, па ни Тито, како да реагује. Бранко није веровао званичним извештајима, па је хтео да има информације из прве руке. Позове Слободана и мене и каже нам да идемо у Студентски град и да му јавимо шта се заиста дешава. Слободан је био члан Универзитетског комитета и почне да га моли да он не иде јер га сви познају и бар пола комитета сада протестује. Баш се био уплашио јер су почели сукоби, било је туча, па бацања каменица. Разумем га јер је био млад, научен да је партија све и да се њен поглед на свет не оспорава и сада одједном многи његови познаници кажу да то није тако. Бранко је био искусан, земунски мангуп, прошао је рат и одмах је схватио да му тако уплашен неће бити од користи. Каже мени да идем ја са његовим кумом, Пајицом Зековићем, који је био начелник градске инспекције. Заустави ме на вратима и каже да случајно не идем службеним колима. Град је тада имао скупа кола, неке пежое. Каже ми, разлупаће нам кола, па узмите нека стара. И стиже Пајица у неком старом фолксвагену који је узео од неких њихових другова са картања - прича Небојша Богуновић.

- Милошевић се није снашао током студентских демонстрација, али се одмах видело да разуме политику - почиње причу о Милошевићевој политичкој каријери.

Слободан Милошевић / Извор: Профимедиа

- Слободан је био веома социјалан и знао је да успостави односе са људима. Били смо заједно на многим партијским и државним састанцима и верујте ми да је мени, који сам био искуснији од њега, било веома тешко да разумем зашто се неко јавио за реч, шта жели да кажу јер се тада говорило мање директно него данас. Слоба је све то хватао у лету, како би данас рекли. Седели смо често после састанака и он ми је објашњавао зашто се неко први јавио за реч, ко је хтео да усмери дискусију, зашто се неко јавио после представника супротне струје или зашто неки људи седе заједно, а неки одвојено. Била је то једна партија али је било много различитих политика. Није волео да чита због чега га је Мира касније у Дуги, у колумнама, некоректно прозивала, али га је политика интересовала. У то време у граду је радио Шпира Галовић који је касније био секретар Централног комитета. Фин, тих, миран, није се бусао, волео је да чита и када дође код нас у кабинет доносио је Слободану књиге и теоретске часописе. Слоба му је увек говорио – ма мани ме Шпиро, не интересује ме. Књига га није интересовала, али је политичке реферате врло пажљиво читао. Бранко је био члан Централног комитета и слали су му реферате који су имали десетине страна и њих је Слоба читао од корице до корице, подвлачио, извлачио закључке. После би све објаснио Бранку у пар минута - каже Богуновић.

Када се Слоба вратио из војске коју је служио у Задру, формирали смо Одељење за информатику јер су почели да се појављују компјутери. То је претеча данашњег Инфостана. Одељење је са Слободаном као начелником имало пет људи. Остао је пар месеци и постао директор Техногаса.

Бранко Пешић је умро 1986. године, а у болници су га посећивали Слободан Милошевић и Иван Стамболић, тада први људи Србије. Није доживео Осму седницу и распад земље. На питање да ли би Пешић подржавао Милошевића деведесетих година, Богуновић није имао одговор.

- Не знам. Бранко је волео Слобу који му се увек касније нашао, па и у болници. Бранко је био комуниста али човек веома широког погледа на свет, па би га рат и распад земље погодили. Можда би Слоба боље прошао да је Бранко остао жив да га посаветује. Ко зна - одговара Богуновић.

Вучић: Други имају већи проблем са репатријацијом бораца ИСИС