НАЈЈЕЗИВИЈИ НАЧИНИ МУЧЕЊА: Одсецали делове тела у свесном стању, а то није све
Језивије нема!
Мучења и смртних осуда има откад је и људи, али чини се како су се времена ипак "култивисала" од те праксе, јер што су те технике биле древније, то су биле и бруталније.
Прави пример за то је традиционална кинеска метода мучења која се примењивала од 905. све до 1905., када је законом забрањено јавно погубљење.
Лингчи - смрт хиљаду резова
Вероватно најболнија метода иако је тешко оценити претпостављала је полако одсецање делова тела док смрт не наступи у агонији. Пракована у Кини, метода је захтевала од крвника да завеже криминалца на крст и узастопно му одсеца прсте на рукама и ногама, па шаке и стопала, уши, нос, а тек потом целе удове. Након тешке муке осуђеник је умирао декапитацијом или убодом у срце.
Што дужа патња
Онај који сече делове тела мора да брине о томе да погубљеник што дуже живи како би што више патио, а тело се сече из још једног разлога. Наиме, према учењу Конфучија, тело које није цело код смрти, неће бити цело ни у загробном животу - па таква осуда није резервисана само за овај свет.
Лутрија с ножевима
Код извођења самог погубљења, није било одређеног редоследа којег би крвник требало да се држи, већ је све претворено у забавну игру за публику. Тако се у врећу стављало стотињак различитих ножева, а сваки од њих би на себи имао ознаку за одређени део тела или органа. Потом би се кренуло на извлачење и "резуцкање" тј. сакаћење. Понекад је неко могао да прође и боље и умре пре 1000 резова, а пример тога су богате породице које би потплаћивале крвнике да наместе што раније извлачење ножа с ознаком срца, како би се њихов члан мање мучио.
Едукација за мучитеља
Постојали су посебни храмови и институције у којима су се обучавали мучитељи, а пресудно је било научити савладавање вештине како нанети што више рана без превремене смрти жртве. Методички су се радили резови услед којих је долазило до ампутације одређених делова тела.
Примерена казна?
Смрт од хиљаду резова била је намењена онима с највећим злочинима, дакле противницима конфучијанизма, масовне убице, убице родитеља, учитеља или послодавца, издајнике... Они који су имали највећу кривицу добијали су казну од тзв. смрти од три дана, при чему се осуђеницима знао давати и опијум како би што дуже издржали мучење и при свести доживљавали нове ране.