Најлепша српска ЉУБАВНА ПРИЧА: Александра (33) је послала ЈЕДНУ поруку, остало је историја
Невероватан обрт
Да је живот најдивније чудо потврђује десетогодишња љубав између Александре Лукић и Немање Ђуровића. Они су рођени истог дана - 31. јула 1984. године у ГАК "Вишеградска". Тамо су заједно провели неколико дана у инкубатору, а онда се раздвојили као би порасли, да би их живот поново спојио пре десет година. Немања је рођен у 11.30 часова, а Александра у 18.15. Због мале тежине завршили су у инкубатору!
РЗМЗ издао УПОЗОРЕЊЕ за Србију: Наредних дана осетни дан темепратуре и СНЕГ
Језива сцена у Ваљеву: 20 СВЕЖИХ ЛЕШЕВА пронађено на обали реке
Иако их је судбина навела на различите стране, поново су се видели 1. децембра 2007. године. Немања је тада био друг дечка Александрине другарице.
- Нас две смо биле заједно код мене у стану на Миљаковцу, а њих двојица на Медаковићу. Желеле смо да изненадимо дечка моје другарице и банемо тамо. Сав новац дале смо на такси. На први поглед, Немања ми се није допао. Још нисам знала да је он беба која је била са мном у инкубатору. Много се зезао, деловао је неозбиљно. Мислила сам: "Шта је ово? Какав је ово дечко?" Отишла сам без помисли да му се икада више јавим - прича Александра.
Према њеним речима, ипак јој је дечко њене другарице дао број телефона.
- Почела сам да му шаљем поруке. Није знао ко је у питању, јер сам се потписивала као Марија. То дописивање ми није значило ништа. Чиста забава! Писала сам му да сам га гледала на утакмици, пошто тренира ватерполо, и да ми се свидео. Он је одговарао. А онда му је друг рекао да сам то ја. Он ме је одмах позвао да се видимо. Пристала сам и већ 9. децембра смо изашли наводи Александра у даху.
Каже, памти све детаље.
- Дошао је у кошуљи. Обријан и леп! Били смо у Кнезу, а онда смо отишли на Калемегдан. Прво смо питали једно друго за хороскопски знак. "Лав!" - кажем ја. Он говори исто. Видимо личне карте, сазнајемо да смо рођени истог дана. Свиђа ми се. "Ово ми се у животу није десило" - кажем му. То вече почели смо да се забављамо - сећа се саговорница која додаје да су први месеци везе били предивни, али да није очекивала да ће све то потрајати десет година.
- У том периоду, не знам чак ни како ни зашто, почели смо да причамо како се ко од нас родио. Реч по реч дошли смо до тога да смо заједно били у инкубатору. Истог дана стављени смо тамо, у истом породилишту. Невероватно! Мајке се нису ни сећале једна друге из тог периода. Породицама је наша прича такође била невероватна - прича Александра и додаје да њихова веза личи на све остале.
- Живимо своје животе, волимо се. Судбина нас је спојила, али ме то не плаши. Он је мирнији, а ја жустра. Иако је живот непредвидив, сигурна сам да желим да га проведем са својим другом из инкубатора.