ДАН КАДА СУ СРПСКИ ВОЈНИЦИ ОСТВАРИЛИ НЕМОГУЋЕ: Дечак са обореног америчког невидљивог авиона, чија слика је обишла свет, присећа се догађаја пре 24 године
Иако је тада имао само три године, Зоран се и даље сећа детаља ноћи када је пао "Ноћни јастреб".
На сутрашњи дан, 27. марта 1999. године, Војска Србије учинила је оно за шта се до тада сматрало да је немогуће.
"БИЋЕМО ЈОШ ЈАЧИ!" Вучић јасан: Без војске сте ништа, постајете ловина за лешинаре и не можете ни да постојите!
"СРБИЈА ГЛЕДА У БУДУЋНОСТ" Вучић послао важну поруку: И даље постоји један мали пркосни народ у срцу Европе који не да на своју земљу
"ЦИЉ АГРЕСИЈЕ ОТИМАЊЕ ТЕРИТОРИЈЕ, ОДЛУКА ДОНЕТА РАНИЈЕ" Угледни дипломата о годишњици НАТО агресије, цитирао Кисинџерове речи
Само три дана од почетка бомбардовања СР Југославије пуковник Золтан Дани је са својом јединицом оборио понос америчке авијације и ратног-војног ваздухопловства - невидљиви авион стелт Ф-117 А. "Ноћни јастреб" пао је у атар сремског села Буђановци, што предстваља први и једини потврђени губитак авиона НАТО алијансе израђеног у стелт технологији.
Мештани села Буђановци су то јутро имали шта и да виде. Слика трогодишњег Зорана Јовановића из Буђановаца како игра на крилу обореног "невидљивог" америчког авиона Ф-117А обишла је цео свет, а он је постао један од симбола борбе, пркоса и храбрости српског народа.
Један је од мештана Буђановаца који су следећег јутра славили победу српске војске и играли на крхотинама авиона.
Данас је он одрастао човек, има 29 година и своју децу, а раније је рекао да тај дан никад неће заборавити.
- Необично је што је моја слика обишла све светске медије. Чим се одвикнем и то заборавим, новинари ме подсете! Данас живим у Руми, и комшије и моје колеге, као и сви знају да сам ја дечак са крила авиона. Иако ме је тај догађај обележио, никад нисам осећао терет, већ само понос и на себе и на мој народ који се храбро супротставио надмоћнијем непријатељу - рекао је кроз смех.
Иако је тада имао само три године, Зоран се и даље сећа детаља ноћи када је пао "Ноћни јастреб".
- Бомбардовање је било катастрофа. Тата ми је мобилисан, а ја сам био с мајком и две сестре прво у нашој кући, па смо после прешли у кућу код комшија. Ноћ када је пао Ф-117 био сам код њих с мајком и једном сестром, а друга сестра била је код другарице. Комшије причају да сам, када се то десило, легао на кревет, загрлио меду и заспао. Сутрадан, као и сви мештани, отишли смо да видимо шта се десило и тада је настала та чувена слика мене на крилу авиона - каже он.
Иначе, открио је да му је лично пуковник Золтан Дани, који је и оборио "невидљивог", једног дана донео упакован поклончић.
- Све делове авиона је покупила и однела војска. Међутим, када је господин Золтан једном приликом долазио да ме види, донео ми је запакован делић срушеног Ф-177. У питању је било баш то крило на коме сам стајао. Чувам га од тада и чуваћу га заувек - рекао је.
Иначе, он има и писану потврду да је то део "невидљивог".