"Не знам да ли ћемо се вратити, али идем први!" Генерал Ђукић повео Србе у победу, а сад му Хрвати пишу пресуду

Генерал Ђукић рођен је 1948. године у селу Горње Водичево код Босанског Новог (данас Новог Града) у дому вредних земљорадника Петра и Данице.

Након гимназије завршио је Војну академију у Београду, а потом и Вишу војну академију и ратну школу. Службовао је као официр у Македонији, Црној Гори, Хрватској, Републици Српској Крајини и Србији. Војну каријеру започео је на месту команданта батаљона и догурао је до команданта Управе посебних јединица милиције и начелника Главног штаба војске у Републици Српској.

Распад Југославије га је затекао на служби у Книну, где је као официр ЈНА учествовао у заштити српског народа.

Три пута је ванредно и једном превремено унапређиван до чина генерал-мајора који је добио 18. јула 1992. године, тачно на дан када је 23 године касније ухапшен.

Генерал Ђукић остао је упамћен међу Србима у Републици Српској Крајини и Републици Српској као њихов спасилац и један од најзначајнијих српских официра у пробоју "коридора живота". 

Иницијална каписла за за одлуку о пробоју коридора била је смрт 12 беба у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника за адекватан третман.

Када се кретало у пробој коридора који је морао да спречи да се таква трагедија никад више не понови, генерал Ђукић је изашао пред своје борце и охрабривао их.

- Ми крећемо у тешку, крваву борбу. Не знамо да ли ћемо се вратити. Ако неко није спреман да положи живот за своју земљу, нека слободно иступи и не крене у битку - поручио је генерал Ђукић и први кренуо у неизвесност, а сви војници су кренули за њим.

Нико није рекао "нећу"! 

После пензионисања, генерал Ђукић се бавио волонтерским радом у разним завичајним и струковним удружењима и писањем. Објавио је пет књига, од којих је најзначајнија "Разбијање Југославије - место и улога Хрватске", као и више библиографских јединица у зборницима радова. Живео је скромно и као човек ведрог духа и добре нарави пуно се дружио са колегама и пријатељима.

Ухапшен је 18.07.2015. године на аеродрому Тиват у Црној Гори по хрватској потерници, која га терети за наводни ратни злочин у Крајини.

У међувремену, Црној Гори се обратила и Србија, чији је држављанин, са захтевом за изручење. У притвору у Црној Гори, у Спужу, провео је скоро осам месеци, чекајући одлуку црногорских судова и Министра правде о изручењу Србији или Хрватској.

Иако су судови донели решења да су испуњени услови да се изручи и једној и другој земљи, Министар правде Црне Горе донео је одлуку да се изручи Хрватској. Ова одлука је без права жалбе и извршена је 08.03.2016. године.

Генерал Ђукић је своју војничку дужност обављао часно и поштено у интересу своје државе и народа и није никада наредио, или извршио ратни злочин, зашта га терети хрватско тужилаштво. У ратним сукобима на простору РСК учествовао је као официр ЈНА и ризиковао је свој живот у спашавању нападнутих припадника ЈНА, њихових породица, имовине ЈНА и заштити српског народа.

Против њега се већ годинама води медијска хајка, у којој учествују и хрватски званичници, а нарочито после његовог сведочења у Хашком трибуналу у одбрани Милана Мартића и објављивања књиге "Разбијање Југославије – место и улога Хрватске".

Против генерала се водио монтирани процес у којем је било немогуће доказати невиност. Поред тога, он је човек од 71 године, нарушеног здравља и годинама се лечи од дијабетеса на ВМА.

Треба имати у виду да процес у Жупанијском суду у Сплиту није само суђење једном човеку, него и суђење ЈНА, Војсци РСК, Србима и Србији, да би се оправдали усташки злочини.

Одбрана генерала Ђукића је скупа с обзиром на то да се процес води у Хрватској.