ИСПОВЕСТ ЈЕДИНОГ СРПСКОГ АМИША: Најтежи део мог живота у Србији је што живим без моје заједнице
Живим у Србији, јер мислим да је корисно да живим у окружењу друге културе, да се бринем за своју домовину и посетим друге земље у региону
Кристофер Петровић (35), једини Амиш у Србији, већ три године живи у Нишкој Бањи где покушава да на дедовини започне узгој поврћа. Кристофер је у Нишку Бању стигао из америчке државе Вирџинија, у потрази за коренима будући да се његов деда Денча Петровић, који је рођен је у Доњој Студени, отиснуо пут Америке 1912. године у потрагу за бољим животом.
- Године 1971. моја бака је тражила породично стабло породице мог деде у југословенском конзулату у Питсбургу, у Пенсилванији. Ово породично стабло је пренето на мене. Када сам био у својим 20-тим годинама живео сам у амишкој заједници у Вирџинији и био сам заинтересован да сазнао одакле моја породица вуче корене. Зато сам првобитно одлучио да посетим Србију. Живим у Србији, јер мислим да је корисно да живим у окружењу друге културе (не само учити о томе из књига), да се бринем за своју домовину и посетим друге земље у региону - прочиње причу Кристофер за портал SrbijaDanas.com.
Признаје да му у Србији највише недостаје његова амишка заједница и да се тренутно налази између “два света”.
- Живео сам стилом живота средње класе америчким начином живота до 21 године. У то време, преселио сам се у једну заједницу Амиша у држави Индијана. Три године касније, преселио сам се у амишку заједницу у Вирџинији, јужније, где је топлија клима и ближе месту где су живели моји родитељи - објашњава он и додаје да је у Америци у економском смислу живео боље, али да му то није важно:
- Али црква и породица су важније тако да може бити добро и у Србији. Најважнија ствар је да живим у Божијој милости и љубави. То може да се оствари у било којој земљи. Али сада живим у Србији без моје заједнице. То је најтежи део мог живота у Србији.
На питање од чега живи у нашој земљи Кристофер каже да пише за једну Амишку публикацију, али и да ради све додатне послове који му падну под руку.
ЈЕДИНИ АМИШ У СРБИЈИ: Гледају ме као да сам са друге планете, деца се смеју и упиру прстом (ФОТО)
На питање да ли је рођен у породици Амиша, Кристофер је опречно одговорио и објаснио да је постао Амиш када је имао 23 године.
- Крштен сам у баптистичкој цркви, али ми је засметао снажан национализам који сам 2001. године приметио у њој. Сматрам и да су морални стандарди и дисциплина попустили код хришћана у Америци и зато сам отишао Амишима. Прихватио сам са уживањем њихово учење и начин живота - казао је Кристофер Петровић и описао како амишка заједница изгледа у Америци:
- Тамо живи око 300,000 Амиша у више од 2200 конгрегација у 31. држави и у 3 канадске провинције. Од 300,000, многи од њих су деца. Па због тога нисам сасвим сигуран колико има крштених чланова у заједници. Амиши воде порекло од Анабаптистичког покрета који се одвојио од државне цркве у Швајцарској јер је државна црква крштавала бебе (које нису могле да потврде и посведоче своју веру у Христа) и због учешћа у рату (којег Амиши одбацују).
ЈЕДИНИ АМИШ У СРБИЈИ ДОБИО ДРЖАВЉАНСТВО: Кристофер Петровић постао наш држављанин
Кристофер каже да својим изгледом и начином живота Амиши изазивају пажњу других људи у Америци, тако да разуме и чуђење овдашњих људи. На питање како му се свиђа наша природа он каже да је то једна од ствари које су му недостајале у Америци.
- Једна од ствари која ми недостаје у Америци јесте природа. Овде у Србији, шуме су тако мршаве, а постоји веома мали број животиња у шумама. У Вирџинији, окружени смо разноразним врстама животиња. Ако путујем 3 километра на свом коњу, често ћу проћи десетак животиња на путу. Веверица, јелена, птица и других животиња. Два пута сам видео лисицу. Једном приликом сам гледао како се лисица десетак минута играла на стази.
Српски још није научио, али је успео да нађе пар пријатеља, излгади односе са родбином, и навикне Нишлије на своје присуство. По доласку у Србију добио је и наше држављанство, а планове за будућност нема јер како сам каже "тренутно, живии од данас до сутра".