НИ МРВИЦА СА ЕВРОПСКОГ СТОЛА У 2020. ГОДИНИ: Да ли су нас Хрватска и Немачка "сатрле" на путу ка ЕУ?
Србија у години за нама није отворила ниједно поглавље у приступним преговорима са ЕУ, а наши саговорници откривају шта то значи за нас и шта можемо да очекујемо у 2021. години у хватању воза који води ка Европи
Наша земља 2020. годину неће памтити као добру кад је реч о нашем путу ка Европској унији. Добро, готово нико на свету је неће памтити као добру због корона вируса, али ми, ето, имамо и још разлога за незадовољство - бар кад причамо о тако великим стварима. Ове године, дакле, нисмо добили ниједну једину мрвицу са европског стола, односно није отворено ниједно поглавље у приступним преговорима.
Не заборављамо, наравно, помоћ коју смо од ЕУ добили кад је реч о борби против корона вируса, и на томе смо свакако захвални, али овде имамо другу тему - отварање поглавља. Мора се имати у виду и да, кад се та поглавља отворе, онда можемо да приступимо већим европским финансијским средствима, па не бисмо размишљали о помоћи на "кашичицу".
"ЗАЈЕДНО ЋЕМО ПОБЕДИТИ СВЕ ИЗАЗОВЕ" Најважнији поклон у 2020.години за мене је била подршка народа (ФОТО)
"Јасно је да Србија није ничија марионета" Годфри: Драго ми је што Вучића могу да назовем личним пријатељем
САРАДЊА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ ЈЕ ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА: Путин честитао Вучићу Нову годину
Било како било, зато смо и изабрали праве саговорнике да сумирају годину за нама и најаве шта би могли да очекујемо од европског пута у 2021. години - министра за европске интеграције Јадранку Јоксимовић, којој је "посао" да воли Европу и евроскептика Драгомира Анђелковића, политичког аналитичара који без длаке на језику говори о свакој теми. Ставови су им потпуно различити, што значи да ћете имати потпуни увид у питање од којег, могуће је, зависи будућност свих нас.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Главна карактеристика савремених српско-немачких односа јесте стални напредак политичког дијалога и економске сарадње, као и континуирана подршка те земље приступању Србије Европској унији, што су недавно у разговору потврдили и председник Србије Александар Вучић и канцеларка Меркел. Из те земље долазе највеће инвестиције, та земља је највећи билатерални давалац бесповратне помоћи Србији, којом се финансирају реформе које доносе бољитак нашим грађанима. Када је о Хрватској реч, током овогодишњег њеног председавања ЕУ, и то у условима пандемије, међу приоритетним темама задржана је политика проширења, организован је и видео-конференцијски Самит ЕУ-Западни Балкан. Декларацијом која је том приликом усвојена "потврђена је недвосмислена подршка европској перспективи региона, јединство и солидарност ЕУ и Западног Балкана у доба кризе, а најављен је и инвестициони план ЕУ за јесен као подстицај регионалним пројектима и привредама региона".
- Али, европске интеграције су кровна међусекторска политика Србије, и много су шири процес од мерења појдиначних ставки, које су наравно важне, али процес је за цело друштво. Европске интеграције су и сваки пројекат који успешно спроводимо широм Србије, на добробит свих грађана Србије, а финансиран је новцем ЕУ. Као земља кандидат за чланство радимо на унапређењу система још ефикасније коришћење фондова, поднели смо Европској комисији бројне пројекте за наредне две године за Економски и инвестициони план ЕУ за Западни Балкан. Уверена сам да ћемо предњачити и у искоришћавању тих, региону заједнички расположивих девет милијарди евра, које су тим планом опредељене.
- У последњим данима 2020. потписала сам, заједно са министром Лончаром и амбасадором Фабрицијем трећи пакет помоћи Србији за борбу против последица пандемије, посебно у новој фази вакцинације у износу од 3,2 милиона евра. Од овог новца биће обезбеђена санитетска возила и специјална транспортна возила, као и специјални замрзивачи и фрижидери за складиштење вакцине широм Србије. Истовремено, биће продужено ангажовање 200 медицинских радника за још три месеца, а велики број школа и вртића у Србији добиће дезинфекционе апарате у циљу превенције за нашу најмлађу популацију - каже министар Јадранка Јоксимовић за портал Србија Данас.
Фабрици: Део вакцина које је наручила ЕУ биће пребачен Србији!
ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ: Кључна ствар је Немачка, јер Хрватска је маргинална чланица Европске уније, она је земља без много снаге и способности и капацитета да неметне своје. Она свакако има према Србији непријатељски однос, али да је Немачка хтела да се нешто деси, Хрватска би то морала да то поштује. Тако да Немачка је та која је кључна у кочењу евроинтеграција Србије. Евидентно Немци до даљњег не желе ширење Европске уније - они се номинално залажу за проширење, али заправо траже изговоре да блокирају цео процес, не само кад се ради о Србији већ и о другим земљама.
- Немачкој је циљ у овим тешким економским оконостима у којима се и она налази да што мање средстава одлази за "периферију", па стога дефинитивно налази изговоре да спречи ширење, односно отварарње поглавља. Јер ако причамо о демократским капацитетима Србије, они су много већи него што су били бугарски или румунски кад су примани у Европску унију. Када се ради о Косову, нисмо ми криви за застој о преговорима, него друга страна, тако да неотварање преговарачких поглавља Србији говори о лошој намери Немачке кад се ради о ширењу Европске уније - рекао је за портал Србија Данас Анђелковић.
ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ УПУТИО ПИСМО ВЛАДИ СРБИЈЕ: Србија шаље Хрватској милион евра помоћи
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Немачка и Хрватска су земље које имају велики политички и економски интерес да Србија буде чланица ЕУ. Иницирали смо, са партнерима из региона чвршће привредно и инфраструктурно повезивање, слободан проток робе, људи, услуга, капитала. Креирамо стабилност Западног Балкана без које нема стабилности Европске уније и то је један од разлога што Србију на овом путу подржавају све државе чланице, не само две које су ове године председавале Унијом. Ево, након разорног земљотреса који је поново погодио Хрватску председник Вучић и Влада су пружили спремност на сваку врсту помоћи, укључујући и финансијску, што посебно говори о нашим искреним намерама у тренутку када се све државе суочавају са економским проблемима.
ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ: Хрватска се дефинитивно залаже увек за решења која нису добра за Србију. Напросто, њима није циљ да Србија добије веће фондове, јер ако се отворе нова поглавља Србија добија и већа средства и евидентно да њима то није циљ. Тако да би Хрватска била против нас у свим околностима, али би Хрватска послушала Берлин да Берлин има другачију позицију.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Иако наша очекивања нису остварена упркос настојањима да процес приступања не буде успорен због пандемије, с друге стране учињен је и суштински помак. На првом месту, заштитли смо здравље наших грађана, то је био приоритет и нама и државама чланицама ЕУ. Затим, хватање у коштац с последицама по економију и друштво у целини. Све то радили смо и радимо уз помоћ наших европских партнера, заједнички реафирмишући солидарност и сарадњу са ЕУ. Укључили смо се још темељније у политике ЕУ, од COVAX механизма, заједничке набавке лекова и медицинске опреме, до дигитализације, зелене агенде и свих осталих елемената новог економског раста у ЕУ.
- Подсећам да ЕК још увек није уобличила примену нове кластерске методологије преговора на Србију, која уместо поглавља мери напредак кластерима секторских политика и учешћем приступајуће земље у њима. Објективно смо и ми током ове ужасне године каснили са неким реформама,и нова влада је спремно усла у спровођење свих објективних препорука из Извештаја о напретку. Међутим, да будемо реални, ни политика проширења никоме у ЕУ ове године није била у фокусу, што се види и по томе да Северна Македонија и Албанија нису ни отпочеле званичне преговоре.
''SRBIJA СЕ НЕ ПРИЛАГОЂАВА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ'' Министар за европске интеграције Србије одсечно о ЕУ!
- Ова година свакако неће бити упамћена као успешна када је реч о политици проширења ЕУ, али смо ми остварили оно што је у оваквим околностима било највише могуће. Високи званичници ЕУ поновили су више пута да је Западни Балкан приоритет ЕУ. Најпре су иницирали нову методолгију преговора с циљем да се убрза ступање у чланство, а потом је фокус усмерен на економско прилагођавање раста економија нашег региона оном из Европске уније. Дакле, умрежавање са политикама Европске уније одвија се свакодневно, по дубини, и на томе радимо.
ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ: Мислим да Србија нема никакву кривицу на себи јер Србија је много тога учинила што се очекивало и од других кандидата у тој фази. Ми смо урадили све што су и други кандидати у тој фази урадили, чак и више. Да смо којим случајем ми сад прихватили да све радимо што нам Европска унија тражи - од Косова до односа према Русији - ни тада нас не би примили, само би нашли неки нови изговор.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Вирус короне резултирао је глобално многим лошим последицама - од губитака живота, до несагледиве штете по националне привреде, по међународну економију, начин живота сваког од нас. Потпуна окренутост спасавању живота, одржавању здравствених система и отпорности економије утицала је на динамику приступних преговора. Али, ако могу да кажем да је вирус донео и нешто добро, онда је то та велика исказана солидарност, потреба да у тешким моментима помогнете другима као што смо ми помогли Италији, али и да са захвалношћу примите веома велику помоћ од европских партнера онда када је она била најпотребнија. И без које не бисмо успели да вакцине добијемо овако брзо, нити да на почетку кризе набавимо потребне лекове и медицинску опрему.
ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ: Корона вирус намеће велике економске проблеме и Европској унији. У таквим околностима само им фале нова "гладна уста", нове сиромашне земље којима треба да помогну, тако да је то можда донекле погоршало ситуацију, али мислим да чак ни корона није доминантна, већ Европска унија није сама рашчистила са собом да ли жели ширење, каква треба да буде... Постоје сукоби унутар ње и док она то не рашчисти нема ни говора о проширењу.
СРБИЈА СЕ ИЗЈАСНИЛА: Објављени резултати најновије анкете, зна се ко је за, а ко против Европске уније
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Од Европске комисије очекујемо разраду нове методологије преговора, односно појашњење како ћемо преговарати у оквиру шест кластера који обухватају 35 постојећих поглавља. Дакле, прелазимо на отварање читавих кластера, која се односе на умрежавање политике Србије са свих 6 водећих политика ЕУ те појединачна поглавља постају секундарни инструмент преговора. У међувремену, разговарамо са европским партнерима о томе шта ми очекујемо и какве су наше сугестије по овом питању. Спроводимо и то ефикасно, препоруке ЕУ које јавност доживљава као кључне, а односе се највише на владавину права. Иницирана је измена Устава, усвојен и почео да се примењује план за спровођење Медијске стратегије. Рекла бих да реформски програм Владе обухвата све препоруке наведене у Извештају Европске комисије за Србију, у мери у којој је могуће да их у овим околностима реализујемо, јер ЕУ и Србија деле заједнички циљ - да што пре приступимо ЕУ.
ДРАГОМИР АНЂЕКОВИЋ: У наредној години очекују нас нове уцене, од Косова до Републике Српске, али Србија не треба на то да се обазире, ми не треба да правимо никакве нове уступке, већ треба да штитимо своје националне интересе, јер питање је шта ће и овако бити са Европском унијом.