Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Дечак (12) из Србије завршио на одвикавању: Мајка није могла да верује шта јој син ради

18.06.2017. 07:29
Пише:
Србија Данас/Ало
Dečak
Дечак / Извор: Фото: Профимедиа/илустрација

Страшно

Јелена Манојловић, кординаторка психолошког тима СОС центра за лечење и одвикавање од коцкања, испричала је да јој се пре недељу дана јавила породица која је схватила да њихов син (12) има проблема са коцком.

ДЕЧАК (3) ИЗ СРБИЈЕ ЗАВРШИО НА ОДВИКАВАЊУ: Михаилова мајка није могла да верује шта дете ради ноћу

Параћинка прошена три пута, четврти пут запросила: Ево како се промоција књиге завршила венчањем!

Отац је протекле три године једном у десет дана водио сина у кладионицу, не би ли спојио свој хоби – играње тикета, са временом проведеним са сином. Дете је у протеклих седам месеци два до три пута недељно ишло самостално и кришом у кладионицу, а новац од ужине није користило за слаткише, већ за клађење.

dečak
дечак / Извор: Профимедиа

Кад је клађење узело маха, џепарац више није био довољан, па је И.П. украо из маминог штека 22.000 динара, који је у року од три недеље потрошио на тикете.

- Срж проблема је што родитељи нису довољно едуковани и кладионицу не доживљавају као коцку! Испуњавање тикета пред децом није безазлена ствар, а камоли вођење деце у кладионицу, макар и на кратко! Случај ове породице је специфичан, јер је отац главни кривац, а да тога није био ни свестан. Све што има епитет “спортско“ сматра дозвољеним – каже Јелена.

Када је Јелена на првом разговору питала дечака: “Да ли желиш да будеш коцкар, да ли знаш шта је коцка?“ он је ћутао, јер није разумео шта је погрешно урадио јер је радио исто што и његов отац.

На питања “Да ли ти знаш да си тиме што си узео паре из куће учинио кривично дело“ и “Да ли знаш да си на путу да постанеш коцкар?“, дете је реколо: “Не“. Дете је говорило: “Па то сви раде. Ми када бежимо са часа одемо у кладионицу да се дружимо“, и тим одговорима показивало да не схвата озбиљност ситуације и странпутицу којом је кренуло.