ОД КОЉАЧА ДО ПРЕМИЈЕРА! Харадинај: зовите ме ПРЕДСЕДНИК Владе!
Развојни пут једног терористе
Рамуш Харадинај поново је постао косовски премијер - скоро 13 година након што је први пут био на тој функцији - тада, додуше, само стотинак дана.
Како указује "Газета експрес", нови председник Владе, како Харадинај воли да назива функцију премијера, суочиће се са највећим изазовима у питањима која су отворена током његовог боравка у опозицији.
Рамуш Харадинај изабран за премијера самопрокламованог Косова! Српској листи три ресора
ЂУРИЋ НАКОН САСТАВА ТЗВ. ВЛАДЕ: Косово ће увек бити српска покрајина, а Харадинај је ратни злочинац
Како се наводи у том тексту који је пренео сајт Кос сев, Харадинај је, када је први пут постао посланик Скупштине Косова, у новембру 2001. године, у својој биографији написао да располаже "војничким вештинама" и да "похађа студије" на Правном факултету. Навео је да се бави "спортом, грађевинарством и обезбедењем".
У ствари, Харадинај је током рата 1999. године био командант ОВК-а за "Оперативну зону Дукађин" (како Албанци зову Метохију), а после рата главни заменик команданта Косовског заштитног корпуса, пише "Газета експрес".
Он је одмах после рата, 2000. године, основао Алијансу за будућност Косова (АБК), којом и даље руководи, уз краће паузе због суочавања са међународном правдом, која га је на крају ослободила оптужница за ратне злочине, пише приштински лист.
Током рата познат под надимком "Смајли", Харадинај крајем 2004. постаје премијер, склапајући коалицију са Демократским савезом Косова (ДСК), који је у то време био главна политичка снага на Косову, на челу са Ибрахимом Руговом.
Харадинај се, међутим, веома кратко задржао на челу владе - само 100 дана, али те дане на врху власти, његова странка АБК уздиже у небеса. На хиљаде пута поновљено је да је током тог времена много ствари урађено. Али, такође, иронично се додаје да је премијер у то време радио пуно на Косову пошто није био у стању да напусти земљу, јер је био под лупом хашких истражитеља, пише "Газета експрес".
У марту 2004. Харадинај у Канцеларији премијера прима хашку оптужницу и одмах даје оставку. На конференцији за штампу је рекао да се "још једном жртвује за државу".
Рамуш Харадинај је у великој мери покварио односе са својим "ратним друговима" који су постали политичари приликом склапања коалиције са Ибрахимом Руговом из ДСК.
Сукоб са званичницима Демократске партије Косова (ДПК) догодио се 5. марта 2005. године приликом прославе онога што на Косову зову "Епопеја ОВК".
"Поштована породицо Јашари, поштоване породице палих бораца... ућутите команданти из Блаца, уа..." експлодирао је Харадинај током говора који је одржао на стадиону у Приштини.
Његово непријатељство са ДПК-ом се наставило и још више продубило када је та станка преузела власт и оставила Харадинајев АБК у опозицији.
Од 2007. Харадинај је почео са оптужбама на рачун ДПК-а и њеног лидера Хашима Тачија, затим на рачун ШИК-а (обавештајне службе ОВК-а) и Кадрија Весељија.
Српска листа улази у владу такозваног Косова: Боримо се за интерес Срба, Харадинај је ратни злочинац
НОВА влада ТАКОЗВАНЕ косовске државе: Харадинају војска, Тачију судство, а Србима три ресора
Мало пре последњих избора, Харадинај је, међутим, заборавио на те оптужбе и склопио предизборну коалицију са ДПК-ом Кадрија Весељија, који га је предложио за шефа владе.
Док је био у опозицији, Харадинај се сукобио и са делом верских екстремиста. Он је назвао "изметом" грађане Косова који су ишли у рат у Сирију.
Харадинај је једно време, у опозицији, одлучио да се удружи и са покретом Самоопредељење, за који се очекује ће га највише оспоравати. Он се тада удружио са лидером Самоопредељења Аљлбином Куртијем у противљењу разграничењу са Црном Гором и формирању Заједнице српских општина - темама које нису могле да се реше у Влади ДПК-ДСК.
Харадинај, који је у младости био физички радник у Швајцарској - сада гради владу, констатује "Газета експрес" и указује да је његова странка АБК добила најмањи број министарстава у односу на остале коалиционе партнере - управља само Министарством инфраструктуре и Министарством здравља.
Лист примећује да многи са скептицизмом гледају на начин како је Харадинај формирао владу и додаје да се његова судбина на позицији председника владе везује и за чињеницу да ни опозиција не може да сакупи 61 глас да би га срушила.
Можда чак и испуни мандат до краја управо због недовољног броја посланика, или можда само зато што ни опозиција нема довољан број посланика.