Одговор Комисије за заштиту конкуренције

О Д Г О В О Р

У медију СРБИЈА ДАНАС, који се дистрибуира путем интернет странице www.sd.rs, у оквиру текста „СУМЊИВА ПОСЛА КОМИСИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ КОНКУРЕНЦИЈЕ! Признали Косово, не поштују законе и судове, а ЕПС Дистрибуцију казнили највећом казном у историји Србије”, непознатог аутора, објављене су неистините и непотпуне информације о раду Комисије за заштиту конкуренције.

У поступању против ЕПС Дистрибуције, Комисија је донела решење о злоупотреби доминантног положаја због наметања неједнаких и неправичних услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту чиме су поједини учесници доведени у неповољнији положај у односу на конкуренте наметањем неправичних услова пословања, у децембру 2016. године, а које је првобитно потврђено од стране Управног суда. ЕПС Дистрибуција је користећи право на ванредни правни лек, уложила Врховном касационом суду тужбу на пресуду Управног суда, након чега је Врховни касациони суд укинуо пресуду и вратио предмет Управном суду на поновно одлучивање. У извршењу ове пресуде Управни суд је поништио решење Комисије и предмет вратио на ПОНОВНО ОДЛУЧИВАЊЕ.

Тачно је да је Комисија у решењу изрекла меру заштите конкуренције у висини 330 милиона динара, али нису тачни наводи из објављеног текста да је Управни суд наложио Комисији да врати свих 330 милиона динара ЕПС Дистрибуцији и 35 милиона динара затезне камате, јер такав налог не постоји. При томе, Комисија не би ни могла да врати наведену суму, јер се она не уплаћује на рачун Комисије, него у буџет Републике Србије. Комисија је први пут упозната о наводном постојању камате и њеном износу тек у наведеном тексту и нема сазнања ко, где и како је одредио овај износ камате, као ни да ли ће камата уопште бити обрачуната. Пресуда не може ни да садржи овај износ, јер је захтев за повраћај новца од стране ЕПС Дистрибуције поднет Министарству финансија - Пореској управи 21.06.2018. а пресуда Управног суда је донета 23.02.2018. године.

Поводом тврдње да је Комисија признала Косово као независну државу, изнете чак и у наслову текста, Комисија истиче да не жели да буде увучена у покушај политизације овог предмета. Комисија је, као и у свим доасадшнијм одлукама, дефинисала релевантно географско тржиште држећи се чињеница и Закона, тако да ова дефиниција није повезана са питањем статуса АП КиМ, нити територијалним уређењем Републике Србије. Она зависи од низа околности, махом економских, те се често дешава да дефинисано релевантно тржиште буде шире или уже од територије Републике Србије (као нпр. територија града Београда, Западна Србија, аеродромски пар Београд-Рим и др.). Следећи логику аутора текста када Комисија дефинише релевантно географско тржиште уже од националног, да ли то значи да тиме и признаје независност тог дела територије? Неспорно је да ЕПС Дистрибуција обавља своју делатност само на територији коју је Комисија дефинисала као релевантно географско тржиште, при чему то потврђује и Агенција за енергетику, како на својој веб страници, тако и у допису АЕРС-а од 17.априла 2018. године. У овом допису АЕРС, између осталог, наводи да је „оператор дистрибутивног система ЕПС Дистрибуција једини енергетски субјект који делатност дистрибуције електричне енергије управљања дистрибутивним системом обавља на територији Републике Србије, без АПКМ”. Комисија је све ово детаљно образложила у решењу у делу о дефиницији релевантног географског тржишта (стране 12 – 19). Напомињемо да је у образложењу решења наведено и да је Комисија утврдила да је на интернет страници ЕПС Дистрибуције објављен Информатор о раду за 2016.годину, где је на стр.30 под тачком 6. наведено да друштво ЕПС Дистрибуција своју делатност обавља на конзумном подручју Републике Србије, с тим да је у Извештајима о раду АЕРС-а за 2015. и 2016. годину прецизирано „Делатност дистрибуције електричне енергије је, на територији Републике Србије без АПКМ, у првој половини 2015. године обављена у оквиру пет ПД за дистрибуцију електричне енергије”.

Такође, у тексту се Комисији инпутира да „не поштује законе и судове Републике Србије” што апсолутно није прихватљиво, тако што се у тексту износи нетачна тврдња да је пресудом Управног суда наложено Комисији да изврши вештачење и спроведе усмену расправу, а што према наводима у тексту није учинила. Појашњења ради, цитирамо навод из пресуде: „У поступку поновног одлучивања... ће ценити и предлог тужиоца (ЕПС Дистрибуција прим.аут.) за одговарајуће вештачење...”. Комисија је у поновној одлуци оценила изнети предлог, те тиме и поступила по налогу из пресуде. Стога се пресудом и не налаже вештачење, при чему се у истој усмена расправа ни не спомиње.

Можда занемаривање појединих речи из пресуде од стране аутора текста објављеног на сајту Србијаданас, није важно просечном читаоцу, али су управо те речи кључне за доказивање поступања Комисије по налогу Управног суда.

Још један начин да се компромитује политика заштите конкуренције и рад Комисије јесте навод изнет у тексту да “Комисији грађани нису битни, јер Комисија није узела у обзир какав утицај има понашање ЕПС Дистрибуције на тржишту на крајње потрошаче, односно грађане Србије”. Комисија је управо узимајући у обзир добробит за потрошаче, својим поступањем отклонила повреду конкуренције и тиме спречила да се индиректно негативни ефекти прелију на крајње потрошаче. Комисија је детаљно објаснила ефекте повреде конкуренције учињене од стране ЕПС Дистрибуције, и то у ланцу од директних купаца који послују са ЕПС Дистрибуцијом до крајњих потрошача.

Комисија напомиње да је сврха поступка била да обезбеди једнаке услове пословања за све купце који су пословали са ЕПС Дистрибуцијом, без обзира на њихову власничку структуру. Инфографик „Слободно тржиште електричне енергије” који је део чланка, управо говори у прилог оправданости поступања Комисије, зато што приказује цене електричне енергије и удео на тржишту ЕПС Снабдевања који падају након покретања поступка пред Комисијом, као и након доношења решења из децембра 2016. године.

Циљ политике заштите конкуренције и јесте обезбеђивање конкурентске борбе између што већег броја учесника, што води ка снижавању цена или побољшању квалитета, а што је принцип који је испоштован и приликом доношења овог решења Комисије. Ове циљеве у свом раду Комисија постиже поступањем у односу на учеснике на тржишту, без обзира на њихову власничку структуру и величину, на шта је и Закон о заштити конкуренције обавезује.

Због оваквог приступа коментарисања рада и одлука, Комисија је принуђена да одступи од своје уобичајене праксе некоментарисања и полемисања са широм јавности пре правоснажности одлуке коју је донела.

И на крају поводом тврдњи аутора да Комисија „није нашла за сходно да да одговор грађанима на ова питања” истичемо да смо 22.06. (кроз два дописа), као и 25. и 26.06.2018. покушали да одговоримо на сва постављена питања и новинарима портала Србијаданас доставили линк ка решењу, у коме је на 50 страна детаљно образложена одлука Комисије.

У прилогу достављамо копије размењених мејлова, односно питања и одговора.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије