ОПЕРАТИВЦИ ЦИА ОТКРИЛИ КАКО СУ СРУШИЛИ СЛОБУ: Лидери опозиције примали МИЛИОНЕ ДОЛАРА НА РУКЕ

Постоји праг убијања, а Слободан Милошевић га је прешао - тим је речима бивши амерички председник Бил Клинтон објаснио Давиду Шимеру зашто је америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) суделовала у рушењу Милошевића с власти у тада још Савезној Републици Југославији (СРЈ) 2000. године.

Шимер је докторанд међународних односа на Универзитету у Оксфорду, а ускоро из штампе излази његова књига "Намештаљке: Америка, Русија и стотину година тајног уплитања у изборе". За угледни часопис Фореигн Affairs написао је чланак у којем доноси досад непознате податке о активностима ЦИА у изборима у другим земљама.

И показује се да је Ђура Чворовић у Балканском шпијуну имао право - ЦИА, снајка, ЦИА, упропастили су пола света! То је уметничко дело из 1984. године, дакле из доба Хладног рата кад су се ЦИА и тадашњи КГБ уистину надметали у томе ко ће боље минирати изборе.

Америчка агенција се у такав посао први пут упустила 1948. године у Италији због страха да би левица и комунисти могли добити изборе. Потрошен је велики новац, али су демохришћани добили изборе. И тај образац се касније примењивао у низу избора.

Заштита демократије није била битна, битно је било само да "њихови" не добију изборе. Ако би случајно успели, тада се предузимало све да их се саботира. Па и државни удар, као у Чилеу. Јер, како је причао Хенри Кисинџер - Реч је о превише важним стварима да би биле препуштене чилеанским бирачима да о њима одлучују.

Два пута

А онда су источнонемачки комунисти срушили Берлински зид. Шимер наводи да је разговарао са 130 званичника, осам бивших директора ЦИА, директорима Националне обавештајне службе, државним секретарима, председничким саветницима за националну безбедност, генералом КГБ и Клинтоном. Закључак је следећи: ЦИА је након 1989. године само два пута покренула тајне операције како би се утицало на исход избора.

Први пут је то била Југославија. И операција је успела. Други пут је то био Ирак 2005. године. И тада је у последњи час одустала.

Бил Клинтон се пре избора у СРЈ састао с новим руским председником Владимиром Путином. Како се наводи у недавно декласификованим документима, Клинтон му је рекао:

- Ово су важни избори, али вероватно неће бити поштени.

Белешка с разговора даље наводи како је Клинтон рекао да ће Милошевић сигурно покушати да лажира изборе јер стоји лоше у анкетама.

- Било би добро да изгуби, али он ће се вероватно потрудити да до тога не дође - рекао је Клинтон.

Путин му се на то почео жалити на интервенцију НАТО-а у Србији годину дана раније.

- Нису се с нама консултовали о одлуци да се бомбардује Југославија. То није било поштено.

Америчка администрација, и Бела кућа и Конгрес, закључили су да треба предузети све да се Милошевићу онемогући останак на власти. Клинтон га је добро познавао и рекао је Шимеру како није имао ама баш никаквих проблема око одобравања одлуке да се ЦИА укључи у изборни процес.

- Он је био немилосрдни убица који је одговоран за смрт стотина хиљада људи - закључио је бивши амерички председник. И операција је могла да почне.

Од средине 1999. па до краја 2000. године разне јавне и приватне америчке организације потрошиле су око 40 милиона долара на разне програме путем којих се пружала подршка опозицији у Србији, али и независним медијима, цивилним организацијама и иницијативама које су подстицале излазак на изборе. То је био јавни део операције и требао је створити иста правила игре за обе стране.

Џон Шифер, агенцијски оперативац (након избора ће постати шеф агенцијске филијале у Србији), активно је учествовао у том пројекту и потврдио да је ЦИА улила - милионе долара у кампању против Милошевића.

- Један од модела деловања било је састајање с кључним људима опозиције у иностранству гдје су на руке добијали готов новац - рекао је.

Примарни је циљ био утицати на свест људи, а не лажирати изборе. Клинтон је рекао да се нису користили хладноратовским обрасцима деловања ЦИА-е па тако нису свесно лагали бирачима како би их приволели да гласају за америчке фаворите.

- Због природе нашег деловања у Србију је било битно лакше продрети нама него људима који нису скривали своје активности, рецимо тако. Уплетеност америчке обавештајне заједнице у изборе је била супстанцијална. Вашингтон је искористио све инструменте наше националне моћи како би резултат избора одговарао жељама САД - тако је операцију за Фореигн Affairs објаснио Даглас Вајс, тадашњи ЦИА оперативац на Балкану.

Своју су улогу имале и невладине организације (НВО). ИРИ (Интернатионал Републицан Институте), НГО који финансира америчка влада, обучио је више од 15 хиљада активиста како надзирати бирачка места. То је било посебно важно на изборима за председника СРЈ.

Активисти су збрајали гласове упоредо с државним службеницима. Први су службени резултати говорили како је Милошевић у малом вођству испред Војислава Коштунице, а онда су се огласили посматрачи који су објавили да је изгубио, и то чисто.

Након тога је власт покушала манипулацијом делегитимисати победу Коштунице, што је резултирало протестима. Милошевић тада више није имао снаге да обузда опозицију и морао је да одступи. А онда је у децембру његова Социјалистичка партија Србије (СПС) доживела изборни дебакл. И ускоро ће Милошевић бити изручен у Хаг.

Тајно и отворено

Оперативци су и данас врло задовољни. Вајс је рекао да су Сједињене Државе направиле "велику разлику" и да је "комбинација" тајне и отворене тактике довела "до позитивног исхода". Додатна им је потврда, наводе, што им је већина тада водећих српских опозиционара касније потврдила да без њихове помоћи не би усепли. А та је помоћ укључивала све, од оглашавања, преко финансирања до тога што ће опозиција предузимати током кампање. Агенти не скривају своје задовољство?

Џон Меклафлин, заменик директора ЦИА 2000. године, потврдио је операцију следећим речима:

- Упознат сам с тим, али о томе не могу да разговарам - рекао је Шимеру.

Вајс је био битно отворенији:

- На Балкану се тада нешто морало учинити, а уплитање у изборе било је крајње средство које је оправдано циљем: геноцидни манијак више није на власти.

Сви саговорници тврде да је то био последњи случај да се ЦИА тако уплетала у изборе. Планирала је тако нешто и у Ираку 2005. године, али је одустала.

У разговору са Шимером сви се куну да ЦИА тако нешто више не ради. И без обзира на Ђуру Чворовића, чини се да имају право: Агенција више не утиче на изборе тако.

- Није да се такве идеје не јављају, али током Обамине администрације биле су одбачене - рекао је Ентони Блинкен, који је у тој влади био на низу позиција.

ЦИА помно прати политичке процесе и користи се новим средствима. Која су, чини се, софистициранија од руских. Уплив руских тајних служби у изборе у готово је свим случајевима откривен, од америчких 2016. године па до европских прошле године.