Опозиција у Србији је у истом стању у којем се репрезентација Србије налазила на Европском првенству 2000.
Тресла се гора, родио се миш. Тако се завршавају све велике најаве опозиције о рушењу или бар озбиљном „дрмању“ Вучићевог режима
Очигледно, у овом тренутку постоје само две политичке снаге у Србији које могу да победе Александра Вучића: Вучић и мангупи у његовим редовима. Охоли страначки функционери, локални бегови који се одметнули у велике бизнисе. Они што се у вечерњим сатима, на страначким састанцима, куну у верност Вучићу и чланство позивају у борбу за опште народне интересе, а онда пре подне функцију коју имају користе углавном за лични интерес.
Састанак Вулина и Чепурина: Српски министар упутио ВАЖНУ МОЛБУ руском колеги
За СПС и Дачића зна се – где је власт ту су и социјалисти. И то се не мења још од првобитних амеба.
Што се опозиције тиче она је у истом стању у којем се репрезентација Србије налазила на Европском првенству 2000. после утакмице са Холандијом коју је изгубила са 6:1.
Откако је, након осам година, престао да обавља функцију заштитника своје плате од скоро 3.000 евра, Саша Јанковић је одлучио да се немилосрдно обрачуна са својим рејтингом, па га је за само неколико месеци са 16 преполовио на осам процената. Ако овако настави, од потпуне пропасти може да га спаси једино Вучић, евентуалном одлуком да на пролеће уз београдске распише и републичке изборе.
Најпознатији стечајни управник Саша Радуловић, којем је животна жеља да знање стечено у стечајевима десетак предузећа примени и на Србији, односно да Србија буде у стечају а он њен управник. У његовом покрету влада расуло. Да га, далеко било, сад ставе на точак истине човек не би знао колико има посланика и који му је у коју странку утекао. Јер су претрчавања свакодневна.
Као што већина чланова ДС не би знала одговори ко им је председник странке. Мењају их чешће него што је, по сведочењу горепоменутог Шешеља, Аркан Цецин првовенчани мењао чарапе. Шутановац све више подсећа на Бајазита после Боја на Косову. Као што су се потоњем папучару Оливере Лазаревић стално привиђали Мурат и Јакуб, Шутановцу се стално за петама привиђају Ђинђић, Тадић, Пајтић, Живковић....а кад га муче ноћне море у снове му долази и хиљадугодишњи Драгољуб Мићуновић.
Након бродолома на изборима за председника Србије, на којима је освојио пет одсто гласова, десет пута мање од Вучића, Вуку Јеремићу се изгубио траг, као Црвенкапици кад је је ономад, за потребе писања бајке, појео вук. Једни тврде да већ пет месеци мученик клечи на коленима и покушава да објасни Наташи због чега више нису дипломате у Њујорку. Други мисле да негде финансијерима из белог света објашњава за чије бабе здравље су му дали паре, односно зашто их је лагао да може постати председник Србије. Ја бих се ипак кладио на треће објашњење – да Јеремић негде тихује, грицка нокте и чека ко ће пре следећих избора да понуди више – Вучић или Запад.
Откако су од Санде Рашковић Ивић преузели ДСС наследници Војислава Коштунице су отишли на колективни годишњи одмор. Не мешају се у свој посао. Чекају расписивање нових избора, па да поново направе неку коалицију која ће омогућити да њих пет-шест поново примају посланичке плате, и то је то. Само с времена на време гукну у Скупштини, чисто да подсете да су живи.
Вук Обрадовић је као лепа и паметна девојка која је умислила да је најлепша у селу, сања да се уда за неког од лепих и богатих сеоских момака, али сви они већ заузети. Једни се заклели Западу, други се удали за напредњаке, трећи такође мисле да су они најлепши у селу. И тако године пролазе, а Вук постаје уседелица која не прелази пет одсто.
Завршићу са Војиславом Шешељем. Вучић потиче из у средњој Босни познате и угледне трговачке породице. Увек су имали и увек били широке руке. А Шешељ воли политичку трговину више него Србију до Карлобага и Вировитице. Као сведоке наводим покојног Милошевића, Ђинђића, Коштуницу, Вучића...Друго, голгота у Хашком трибуналу очигледно је исцрпила лидера радикала, па је питање да ли ће се икада више одлучити да са ситних и тактичких пецкања у Скупштини и медијима (којима с времена на време подсети на своју интелектуалну супериорност и одржава у животу преостале општинске и окружне одборе) пређе на стратегијске нападе на власт и опозицију.
Треће и можда најважније, Шешељ је српски националиста који ће између бивших досоваца, које сматра за експозитуре НАТО и западних обавештајних служби, и Вучића увек изабрати Вучића.