ОВО ВРЕМЕ ТРАЖИ СНАЖНЕ ВЛАДАРЕ: Вучић је један од њих
Александар Вучић је Србију подигао на ноге и успешно брани њену самосталност
Док гледам како Вучић још увек успешно одолева притисцима Запада, питам се шта би било да је на његовом месту неки слабић, шоња? Неко ко овим Ескобарима и осталим холбруцима не би смео да стане на сенку а камоли да се са њима макља као Марко Краљевић са Мусом Кесеџијом. Летњи дан до подне. Па ујутро Јово наново. И тако већ неколико година.
Народски речено, награбусили би.
"Уверен сам да ћете дужност премијера обављати посвећено" Вучић честитао Кристерсону на избору за председника Владе Шведске
"ЗАПАДУ СМЕТА ЈЕДНА ЗЕМЉА КОЈА ШТРЧИ" Вучић: Суровије смо кажњени од Ирака и Авганистана
"НЕ ПРЕТЕ ОНИ ВУЧИЋУ, ВЕЋ ЦЕЛОЈ НАШОЈ ЗЕМЉИ" Председник Србије о невиђеним притисцима са Запада да се уведу санкције Русији
Ово време тражи чврсте лидере. Који знају да мудрују и тргују али не беже од макљаже. Спортским речником речено, неку комбинацију Моце Вукотића и Јусуфа Хатунића. Срећа по Србију па је у оваквом вакту и земану у здању на Андрићевом венцу управо један такав.
Који има срца да одбије увијене ултиматуме да се Београд самопрогласи за још једну бриселску балканску филијалу. Ризици тог одбијања, не само по сопствену политичку будућност, већ и по личну безбедност, нису мали.
Упоредо уз притиске да се уведу санкције Русији, Запад је активирао фронт у Републици Српској, коју треба развалити међусобним сукобима. Из правца Загреба артиљеријска медијска и политичка ватра по Београду и Вучићу никад није ни престајала а очигледно је и Курти добио налог да агресивније лупа у ратне бубљеве и прети северу окупиране покрајине.
Да Вучић није тврдоглаво и далековидо, на време, изградио добре мостове са Мађарском, Македонијом и Бугарском, Србија би била скоро опкољена. Давили би нас као змија жабу.
Десет година слушам гуслање како је за једно друштво лоше да има јаког лидера, председника чврсте руке, већ да је пожељније да то буду политичари са слабијом кичмом. Ваљда да лакше љубе скуте емисарима који скоро свакодневно, као на траци, стижу из ововремених Стамбола.
И није лидерство државника, чврста рука, добитна комбинација само за Србију. Када је скоро поробљена и опустошена Русија стала на ноге, збацила окове понижења и поново постала велесила? Тек након што је килаве Горбачова и Јељцина заменио „диктатор“ Путин. Кад је Немачка у пуном капацитету постала доминантна европска сила? Под чврстом руком Ангеле Меркел. Откако је Меркелова одступила немачка спољна политике све више наличи на недавну игру Партизана против Радничког у Сремској Митровици.
Под чијим вођством је Кина почела да се економски и геостратешки равна са Америком? Под вођством Си Ђинпинга. Ко је најзаслужнији па је Сирија сачувала независност од западне агресије? Башар ел Асад. Ко је од Мађарске, вечног резервисте на клупи Европске уније, направио играча без које се у Бриселу тешко доносе и најважније одлуке? Виктор Орбан.
Управо један сличан њима, Александар Вучић, је Србију подигао на ноге и успешно брани њену самосталност.