ПЕТ ГОДИНА ВЕЛИКОГ НАПРЕТКА СРПСКОГ ЗДРАВСТВА: Бројеви сами говоре - ево колико је држава уложила у овај систем (ФОТО/ВИДЕО)

Истакавши да се по изградњи најсавременијих здравствених објеката у последњих неколико година јасно види колико се Србија мења, представници Друштва лекара Војводине захвалили су председнику Вучићу и на томе што је много учинио на задржавању кадрова, који се сада враћају у Србију како би својим знањем на најбољи начин помагали људима у својој земљи.

- Управо зато је ово престижно признање, које се уручује заслужним појединцима једном у десет година, овога пута додељено председнику Србије, који је области здравства посветио посебну пажњу у свим аспектима - наводи се у саопштењу Службе за сарадњу с медијима председника Србије.

Подсетимо, пандемија корона вируса показала је колико је улагање у здравствени сектор важно и то не само кроз инвестирање у нове објекте већ и у одржавање постојећих.

Колико је држава озбиљно схватила здравство и улогу лекара, најбоље описује изјава председника Србије Александра Вучића:

- Више није бити лекар само бити уважен у друштву, бити поштован и живети пристојно. Данас је одговорност на лекарима и медицинским сестрама много већа. И то не само због пандемије корона вируса, јер имаћемо и друге вирусе који ће долазити и других проблема. Здравство постаје једна од четири најважније ствари - а то су број људи, економски раст, војна моћ и здравство. Здравство је у последњих годину и по дана постало једна од четири ноге столице која се зове држава.

До јуна 2021. године у сектор здравства (инфраструктуру и опрему) уложено је готово пола милијарде евра. Председник Вучић је изнео податак и да је од почетка 2013. године запослено 25.270 радника, а одобрено је 10.449 специјализација и ужих специјализација. Такође, ове године су први пут организоване акције запошаљавања најбољих дипломаца медицинских факултета и школараца из медицинских школа, а на тај начин посао је добило нешто више од 400 лекара и 700 медицинских сестара.

ИЗГРАДЊА БОЛНИЦА

Клинички центар Србије

Један од најважнијих пројеката државе у здравству је изградња Клиничког центра Србије у Београду. То ће, како је најављено, бити један од најмодернијих клиничких центара у Европи. Нови објекат има скоро 900 лежајева интензивне и полуинтензивне неге који би требало да буде отворен крајем децембра или почетком јануара како је и најавио председник Србије Александар Вучић у емисији "Ћирилица" на ТВ Happy.

- За месец, месец и по дана, најкасније два месеца отворићемо КЦ Србије са комплетно завршеном првом фазом радова. Велелепну болницу - рекао је председник Вучић гостујући у емисији на ТВ Happy.

- Биће то болничко-хотелске собе на највишем нивоу, опрема је најбоља и најскупља, европских и светских произвођача. Само у ову фазу уложено је 69 милиона евра а укупно ће бити уложено 112 милиона - казао је Вучић кад је обилазио радове.

Институт Дедиње

Радови на изградњи новог објекта су, упркос свим изазовима услед пандемије и ванредног стања, завршени у року, током јуна 2021. године. Укупна уговорена вредност радова је 29 милиона евра, док  је пројекат потпуне реконструкције старог објекта Института спреман за реализацију. Процењена вредност реконструкције је 13,5 милиона евра, а радови би могли да почну током јесени 2022. година. 

- Запрепашћење због услова који су владали, а одушевљење због стручности и рада. Желим да се захвалим свима који раде што нису никада губили наду. Драги пријатељи, ми данас морамо да кажемо, примајући овај објекат, да смо потпуно срећни и испуњени. До овога је довео напор државе, али и нас који смо одлучили овде да останемо - рекао је на отварању института др Бојић.

- Са три нове ангио сале, са телемониторинг центром и осталом опремом најновије генерације... Ја као директор могу да кажем једино - небо је граница. Као национални институт за срце и крвне судове ми ћемо и поспешити превенцију срчаних болести - рекао је др Бојић.

Ковид болница у Батајници

Изградња нове ковид болнице у Батајници, која је опремљена најсавременијом опремом, почела је 1. августа. Ова болница завршена је за само четири месеца. Неретко може да се чује да за њу говоре да је "свемирски брод" у поређењу са другим клиникама. 

У болници има 930 места, од чега је око 680 места у јединицама полуинтезивне неге и 250 кревета за болеснике који ће се лечити на интезивној нези.

Председник Србије Александар Вучић је рекао да ће објекат бити мултифункционалан, да ће моћи да се користи и за друге намене, након завршетка епидемије корона вируса.

Клинички центар у Новом Саду

Током 2020. године два објекта су потпуно реконструисана и то: зграде Интерне клинике и Неурохирургије. После 60 година од изградње, отворена је комплетно реконструисана Клиника за интерне болести, у којој су смештене Нефрологија и клиничка имунологија, Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Гастроентерологија и хепатологија и Клиника за хематологију.

Нова зграда КЦ Војводине је површине око 35.000 метара квадратних, а за то је утрошено 28,5 милиона евра. Обновљени и новоизграђени објекти имаће 348 постеља - стандардне, полунтензивне и интензивне неге, али и за пацијенте који су трансплантирани. Нови објекат блокова Б и Ц Ургентно дијагностичког центра Клиничког центра Војводине има хируршки блок са 16 операционих сала, јединице интензивне и полуинтензивне неге и стационар са укупно 348 кревета.

Ковид болница у Новом Саду

Србија је показала способност и прилагодљивост на кризу, на коју је била у стању брзо да одговори. За само четири месеца - у Новом Саду, на Мишелуку изграђена је ковид болница. 

На 19.500 квадрата смештене су две операционе сале, ангио-сала, два рендгена, два скенера, одељења са ултразвуком, ендоскопија, лабораторија, пет амбуланти, осам дијализних места и први пут и банка крви.

Нови здравствени центар има 220 кревета на интензивној и 404 кревета на полуинтензивној нези, а осим болничке зграде има и кухињу, магацин, апотеке, капелу, котларницу и велики паркинг. 

По окончању борбе против корона вируса, овај објекат ће бити у склопу Клиничког центра Војводине, биће претворен у Градску болницу.

Ковид болница у Крушевцу

Вучић је на отварању ковид болнице у Крушевцу рекао да она изграђена за четири месеца, у рекордном року, а да је опрема, међу којом је и 150 респиратора (high flow) и 57 покретних, коштала милијарду и 119 милиона динара, односно 9,5 милиона евра.

У њој има 493 болничких лежајева од чега је 150 на интензивној нези, и намењена је збрињавању пацијената из Расинског округа али и из других крајева, пре свега са Косова и Метохије.

Око болнице засађено је 98 јабланова, у знак сећања на погинуле припаднике 125 моторизоване бригаде, од чега, како је навео "38 њих је погинуло на Кошарама", а која је укинута 2005. године.

Здравствени центар Ужице

Комплетна реконструкција и изградња хирургије и одељења ургентне медицине у Здравственом центру Ужице процењена је на око 80 милиона евра и укључује изградњу 40.000 квадрата. 

- Ми ћемо да уложимо готово 80 милиона евра у наредне четири године за реконструкцију и доградњу болнице у Ужицу. За 10 до 12 месеци кренућемо са радовима, који ће трајати три године. Тиме ће Ужице моћи да постане пети клинички центар у Србији. Биће све ново и то су огромне паре - рекао је председник у августу ове године док је обилазио овај град. 

Посебно је важна информација да се у овом граду ништа није улагало у здравствени систем од 1988. године.

Нови Клинички центар у Нишу

2017. године у Нишу је отворен нови Клинички центар - намењен пацијентима са југа и југоистока Србије. Реконструкција и изградња новог објекта коштала је 32 милиона евра.

На месту где се налази нова зграда КЦ Ниш било је блато и мочвара, а данас је ту савремени објекат који је симбол новог времена и новог здравства. 

Клинички центар у Нишу има 50.000 квадрата, 38 клиника и 1.525 болничких постеља, што га чини другим највећим здравственим центром у Србији после Клиничког центра Србије. Једна зграда је реконструисана, а друга је направљена из темеља и има седам нивоа. У њему има банка крви, посебан простор за трансплантиране пацијенте, као и простор за буђење пацијената из анестезије.

Болница онкологије

2018. године у Београду је отворена нова болница "Онкологија два", на којој се раде исључиво терапије зрачења. У њој се налазе четири нова акцелератора, па је тако Србија испунила европски стандард - да свака земља треба да има један такав апарат на 250.000 грађана.

За Институт су набављена три најсавременија линеарна акцелератора, један ЦТ симулатор, као и пратећа радиотерапијска опрема. Нова болница од 1.200 квадратних метара је укупно коштала 8,9 милиона евра, од чега опрема 6,4 милиона.

Александар Вучић је прошлог лета разговарао са министром здравља Златибором Лончаром и директорком Института за онкологију Даницом Грујичић о новој онколошкој клиници, због све већег броја људи који болују од рака.

Подсетимо, за пет година држава је уложила једну милијарду евра за здравство.

Новац се улаже у обнову и изградњу здравствених уставнова, али и у младе кадрове који ће чинити окосницу здравственог система у будућности. 

Од почетка 2013. године запослено је 25.270 радника, а одобрено је 10.449 специјализација и ужих специјализација.

НАЈМОДЕРНИЈИ СИСТЕМ ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ 

Први случај ковида 19 у Србији забележен је 6. марта 2020. године и тачно 293 дана од тад почела је вакцинација (пре него у већини европских земаља) против корона вируса који је до сада у свету однео више милиона живота.

Тада је широм Србије на 300 пунктова почела масовна имунизација становништва, а у главном граду највећи центар је на Сајму. Према тврдњама званичника, држава на челу са председником Александром Вучићем је тада обезбедила више од милион доза различитих врста вакцине.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је тад почела вакцинацију.

Према плану Института за јавно здравље "Батут", имунизација се спроводила у три фазе у складу са доступношћу вакцина.

Председник Републике Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић представили су тада најмодернији систем за пријаву, заказивање и праћење вакцина и имунизације становништва Србије, који у сваком тренутку прати цео процес – од набавке до вакцинације.

Вакцине које су биле грађанима на располагању на самом почетку пандемије, које су и сада доступне грађанима јесу Фајзер/Бионтек и Модерна, британска Оксфорд-АстраЗенека, руска Спутњик и кинеска Синофарм и Србија је једна од ретких земаља која на располагању има оволико врста вакцина.

Нови систем е-вакцина, како је подвукао, био је још један доказ да наше здравство напредује, али и још један од начина, после изградње ковид болница у Батајници, Крушевцу и Новом Саду, да наша држава иде у корак са најразвијенијим земљама.

МАСТЕРПЛАН

Здравствени систем претрпеће велике промене у наредним годинама - "Мастерплан" на којем ради Министарство здравља предвиђа спајање и реорганизацију установа, могућност "размене" лекара и опреме, поделу установа на регионе, а изабрани лекари ићи ће на терен у посету најстаријим пацијентима.

Документ који се појавио у јавности је нови План оптимизације мреже установа здравствене заштите илити Мастерплан здравства.

Према Мастерплану, планирање се у здравству више неће радити према капацитету установе, већ према броју становника, њиховим потребама и могућности установе да пружи услугу.

Промене ће се реализовати у фазама - у првој фази у прве три године, у другој фази од четврте године и у наредне три године, и потом дугорочно, најкасније до 15 година.