Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ПЕТ ЕВРА ЗА УЛАЗАК У ЕУ: Како Србија треба да реагује на ову одлуку и зашто МОРА БАШ ТАКО?

17.11.2016. 14:14
Пише:
Србија Данас
Evropski parlament
Европски парламент / Извор: Профимедиа

Како Србија треба да реагује због најаве увођења наплате од пет евра за улазак грађана који нису Шенген зони?

Европска комисија (ЕК) предложила је јуче увођење наплате за улазак у Европску унију свих пунолетних лица која долазе из земаља које не припадају Шенгенском споразуму. Ова "улазница" за ЕУ плаћала би се на самој граници пет евра.

Циљ ове мере правда се тиме да се јача безбедност европских граница у оквиру Система за информације и одобравање путовања (ЕИТАС). Овакав режим би по тврдњи ЕК требало и да додатно побољша унутрашњу безбедност целе ЕУ.

ЕИТАС систем налагаће попуњавање документације о ономе ко улази у ЕУ, а једна дозвола важиће пет година.

Austrijska granica
Аустријска граница / Извор: Профимедиа

Да ли Србија треба да уведе исте мере?

Запитали смо се да ли Србија треба да уведе контрамере ка земљама ЕУ, спровођењем реципроцитета и уведе исту таксу за улазак у нашу земљу.

-Може да буде оправдано са наше стране, ако они то ураде, зашто не бисмо и ми, тероризам је глобална претња по безбедност, није резервисана само за земље Европске уније - рекао је аналитичар Дејан Вук Станковић за наш портал.

Skupština Srbije
Скупштина Србије / Извор: Профимедиа

Шамар другим државама

- Сасвим јасно је да би то лоше утицало на економију земаља као што су Грчка, Шпанија, Италија. Посебно Грчка, која има много туриста који нису грађани Европске уније и која је у кризи - наводи аналитичар Томислав Кресовић за Србија Данас.

Како се постиже контрола уласка у ЕУ?

- Контрола се не постиже са 5 евра. Она се може утврдити побољшавањем укупуним биометријских и других података, специјализацијом царинских служби и пограничне полиције и бољом сарадњом полицијских структура унутар Европске уније и шире - објашњава Кресовић.