СРЂАН ГРАОВАЦ О ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ: Ђилас УНИШТИО ОПОЗИЦИЈУ, а сада хоће да буде вођа - нема победе без јаког лидера
Тадић неретко указује да се то није десило случајно и да је Ђилас већ тада планирао да га се "реши" и преузме странку.
Неретко у нашој јавности можемо чути да је председник Републике Србије Александар Вучић уништио опозицију.
Најчешће те речи долазе из уста истих оних који се сматрају том "једином правом" либералном, грађанском и космополитском опозицијом у Србији.
ДОКТОР ОБЈАШЊАВА: Зашто је важно да уз антибиотик УВЕК узимате и пробиотик, на ово морате да обратите пажњу!
СВИ ЛИДЕРИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ СЕ УЈЕДИНИЛИ: Овако нешто се десило први пут, а све због Ђиласа који неуморно изговара лажи
ВАЖНИ РАЗГОВОРИ О СИТУАЦИЈИ У РЕГИОНУ: Вучић се састао са Стјуартом Пичом (ФОТО)
Међутим, не можемо, а да се не запитамо колико у томе има истине. Односно, да ли је Александар Вучић заиста кривац за тренутно стање на том делу српског опозиционог спектра?
За почетак морамо нагласити да је уобичајена пракса у демократском вишепартијском систему да власт делује у правцу слабљења опозиције. Партије се кроз опозициону борбу доказују и намећу гласачима, као неко ко је способнији од власти и ко ће боље управљати земљом. Власт, са друге стране, ради потпуно супротно. Труди се да исту ту опозицију дискредитује у очима бирача, као некомпетентну да је замени.
Неприродно је да се власт олакшава посао опозицији
Неприродно је да се власт понаша супротно томе, односно да олакшава посао опозицији. Тиме би не само поткопала своје позиције већ и целокупан демократски систем.
Опозиција кроз упорну и мукотрпну борбу за власт доказује свој квалитет пред бирачима. Опозиционо деловање је зато ништа друго до демократски тест који свака партија мора проћи, како би се уопште показала способном да врши власт. Јер, ако није дорасла да победи на изборима, како ће бити спремна да изађе на крај са много већим изазовима које вршење власти носи са собом.
Захватило их опште расуло
На основу свега реченог можемо закључити да Александар Вучић није уништио опозицију. Напротив, он и његова партија понашали су се како власт и треба да се понаша. Бескомпромисно су бранили своју политику и успешно су презентовали своје резултате грађанима Србије. Међутим, то не мења чињеницу да су они који говоре о томе да је опозицију захватило опште расуло потпуно у праву.
Уколико за то није крива садашња власт, поставља се питање где онда можемо пронаћи кривца? Одговор се намеће сам по себи, па управо у истој тој опозицији. Тачније, да будемо потпуно прецизни, у оном ко је на такав начин предводи да је стање хаоса постало њена реалност.
Борис Тадић: Одбор ДС на челу са Ђиласом ме је обмануо и тако сам изгубио изборе
Нема дилеме да је данашњи вођа тог опозиционог блока у Србији Драган Ђилас. Исти човек који је од 2012. разбијао ДС, партију која је требало да буде окосница тог дела опозиције. Још током избора 2012. године, по речима Бориса Тадића, управо је Београдски одбор ДС-а "омануо", што га је коштало победе на председничким изборима.
Тадић неретко указује да се то није десило случајно и да је Ђилас већ тада планирао да га се "реши" и преузме странку. На крају то се и догодило. Ђилас је дошао на чело ДС-а, након чега се обрачунао са свима онима, попут Вука Јеремића, које је сматрао конкуренцијом у партији.
На крају је исту ту презадужену и подељену ДС напустио и формирао своју странку. Ето, кратког прегледа разбијања опозиције у последњих 12 година.
Сви који се успротиве лидеру ССП добију етикету лажне опозиције
Међутим, ту се прича не завршава. Данас, Ђилас контролише добар део медија у Србији, преко којих покушава да управља опозиционим партијама. Простор у тим медијским кућама добијају само они који су спремни да га безпоговорно следе, док они који се томе успротиве добијају етикету "лажне опозиције" и "Вучићевих слуга". Управо је то још један важан сегмент када говоримо о разбијању јединственог опозиционог фронта. Једноставно речено, у покушају да под сваку цену стави што шири спектар опозиционих партија под своју контролу, Ђилас је наишао на отпор. И то на првом месту оних који у њему виде кривца за стање у опозицији, али и за слабу подршку бирача.
Дубоко компримитован у јавности
Очигледно је најболнија тачка опозиције то што је њихов неформални лидер дубоко компромитован у српској јавности. И није га дискредитовала садашња власт, која указује на контроверзан начин његовог богаћења, већ се он компромитовао сам, својим "спектакуларним пословним подвизима" док је био на власти.
Није тајна да је приватна фирма Драгана Ђиласа приходовала 619 милиона евра у периоду владавине ДС-а. Чак и да је то реализовано на потпуно легалан начин, сама чињеница да је приход остварен док се газда фирме налазио у власти, трајно дискредитује такву особу. И то не само када говоримо о могућности да буде лидер опозиције, него да се уопште бави политиком. У сваком демократском друштву, неко такав, био би заувек остракован из политичког живота.
Победа на изборима је немогућа без снажног лидера који улива поверење бирачима. Док год је Драган Ђилас вођа тог дела опозиције она нема шансу за успех. Покушаји да се Ђиласа сакрију иза неког нестраначког кандидата неће променити кључну чињеницу. Сви ће и даље знати, и бирачи и опозициони активисти, да он стоји иза свега. А то је претежак баласт и за боље организовану опозицију од српске данас.