ЦЕО ТЕКСТ МАКРОНОВОГ ДОКУМЕНТА: Да ли заиста враћа Србију НЕКОЛИКО КОРАКА УНАЗАД или нам доноси МИЛИОНСКЕ ФОНДОВЕ?

Брисел и Западни Балкан је протеклих 10 дана потресао земљотрес звани "нон-пејпер", односно предлог француског председника Емануела Макрона о новом процесу проширења ЕУ, који за земље-кандидате подразумева битно другачије и строжије критеријуме.

О њему су јуче расправљали министри ЕУ, али је општи закључак да озбиљна расправа тек предстоји од јануара 2020.

У међувремену, Србија остаје у дилеми у коликој мери ће овај документ променити њен процес приступања, који је увелико у току (отворили смо 17 од 35 поглавља, од чега су два привремено затворена), али већина аналитичара се слаже да ће сигурно вратити процес неколико корака уназад.

Објављујемо цео текст Макроновог "нон-пејпера", који предвиђа седам фаза приступања, с тим да ће се питање тзв. Косова наћи тек у седмој фази:

Поново потврђујемо неопозиву подршку европској перспективи држава Западног Балкана. Албанија, Босна и Херцеговина, тзв. Косово, Црна Гора, Северна Македонија и Србија део су Европе, на основу своје историје, културе и географије. Само успостављањем тешњих веза са Европском унијом те земље могу да изграде и консолидују државе у складу с принципима владавине права и отворених плуралистичких друштава, да се економски и социјално развијају и створе перспективе за будућност омладине и промовисање помирења међу народима.

Тешње везе између Европске уније и држава Западног Балкана и коначно њихово приступање након што се Европска уније реформише и постане делотворнија и спремнија да реагује кад су у питању чланице и државе кандидати за чланство, унапредиће суверенитет и јединство Европе.

Двадесет година након признавања европске перспективе земаља Западног Балкана, упркос спроведеним реформама и смелим чиновима помирења (као што је Преспански споразум), суштинске политичке, економске и социјалне трансформације неопходне за приступање ЕУ у будућности и даље се одвијају преспоро, а конкретне користи по грађане у земљама кандидатима за чланство и даље су недовољне.

Због тога је неопходна обнова приступа процесу приступања како би се земље Западног Балкана подржале у конкретним условима, а са циљем да реформе буду потпуно у складу с владавином права, уз поштовање правних тековина ЕУ у начелу.

Такав приступ требало би да прати строга посвећеност ЕУ како би им помогла да се ухвате у коштац с бројним и сложеним изазовима њиховог економског и социјалног развоја, да контролишу надлежности на својој територији и да се суоче с проблемима везаним за миграције и безбедност.

1. Обновљени приступ требало би да буде заснован на четири принципа: постепено придруживање; строги услови; конкретне предности; реверзибилност

• Преговори организовани око политичких блокова у које би се земље кандидати за чланство постепено укључивале;
• Строги услови ради ефикасног приближавања европским нормама и стандардима током дужег времена, у области владавине права, али и економског и социјалног преображаја;
• Конкретне користи током процеса (којих у овом тренутку нема, што спречава престанак миграција и ствара тешкоће обема странама), нарочито посредством повећања финансијске помоћи;
• Реверзибилан процес како би се обезбедио његов кредибилитет и атрактивност.

Овај нови приступ би такође био заснован на унапређеном политичком управљању.

1.1. Организовање преговора како би се омогућило постепено приступање политици и програмима Европске уније

а) Процес приступања био би више постепен и привлачнији:

• Када преговори отпочну, процес интеграције више не би био заснован на истовременом отварању великог броја тематских поглавља, већ на неколико сукцесивних фаза, које би образовале кохерентне политичке блокове, а за које би ЕУ унапред утврдила план, узимајући у обзир специфичне карактеристике сваког појединачног кандидата (види Анекс 1);
• Затварање преговора треба да одговара окончању сваке фазе, чиме би се отворила могућност за учешће у програмима ЕУ, учествовање у одређеној секторској политици, и, када је примерено, уживање одређене користи у облику циљаног финансирања;
• Да би се ушло у следећу фазу, земље би морале ефикасно да поштују тачно утврђене критеријуме, који би омогућили усвајање правних тековина ЕУ, али и њихову ефикасну примену, у датим оквирима примене;
• Владавина права и основна права били би основни захтев од почетка преговора, баш као што то предвиђа принцип унутар нацрта за "нови приступ" дефинисаног у децембру 2011, а то ће и остати у свим сегментима током читавог процеса (саставни део критеријума за сваку фазу);
• Коначан циљ био било би пуно и комплетно приступање.

б) Редослед фаза требало би да гарантује кредибилну равнотежу између способности земаља кандидата за учешће у политици, користи које те земље очекују на основу учешћа у тој политици и потребе да сачувају интегритет Уније и њихове политике.

На пример, повезивање са инструментима у оквиру дигиталне агенде (роминг, дигитална Европа итд), или учешће у програмима Еуропеан Research Ареа и Лифе анд Цреативе Еуропе могло би да планира у раној фази процеса. Учешће у системима Банкинг Унион или Еуропеан arrest warrant (Евопски налог за хапшење) замисливо је у средњој фази, док је приступ унутрашњем тржишту боље оставити за завршну фазу процеса.

1.2. Строги услови

Критеријуми за прелазак из једне фазе у наредну били би детаљно утврђени, чиме би се омогућили верификовање усвајања као и ефикасна и одржива примена правних тековина ЕУ у конкретној политици. Они би, у начелу, били засновани на одрживом, неповратном напретку на пољу владавине права.

Земље кандидати за чланство морале би да прилагоде институционалне и административне способности потреби за ефикасним учешћем у различитим политикама. Одлука о коначном приступању доносила би се на основу поштовања конкретних економских циљева и циљева везаних за приближавање на социјалном плану.

Ти критеријуми би подразумевали једноставне показатеље који се могу објективно доказати. Као инспирација за те критеријуме могли би да послуже показатељи ЕУ (Јустице Сцоребоард, Еуропеан Семестер у последњим фазама процеса) и других међународних организација (Савет Европе, укључујући и Венецијанску комицију, ГРЕЦО и Комитет Moneyval; ОЕЦД; Светска банка), али би их и даље утврђивале и анализирале искључиво институције ЕУ.

1.3. Конкретне користи

Поред користи на основу постепеног учешћа у политикама ЕУ, могућа је и већа финансијска помоћ. Она може бити резултат повећања обима инструмента пре приступања, али исто тако постоји могућност разматрања доступности структурних фондова за кандидате.

Кандидати би могли да добију удео у структурним фондовима на који би имали право једног дана када буду у Европској унији, а на основу постепеног повећања у складу са закљученим фазама и спроведеним реформама. Утвђивање услова које треба да испуне за коришћење тих фондова треба да буду резервисано за учеснике на тендереру из тих земаља и чланице ЕУ, како би се избегли супротстављени спољни утицаји.

1.4. Реверзибилни приступ

Принцип реверзибилности требало би успоставити за случајеве када кандидат, у целини, или делимично, више не испуњава одређене критеријуме или престане да испуњава преузете обавезе.

Одговор ЕУ ће бити постепен и пропорционалан обиму и озбиљности степена неиспуњавања: од суспензије одобрених бенефита до враћања за корак назад у процесу, па чак и опште суспензије уколико буду доведене у питање суштинске вредности ЕУ.

2. Строже политичко управљање

Специфично управљање било би уведено ради подршке новом процесу. Комисија би процењивала и редовно надгледала напредак кандидата, укључујући и поштовање правних тековина из већ оверених фаза. Чланице би анализирале те оцене. Улога савета била би била већа јер би кандидати били у већој мери укључени у секторску политику.

На крају, поред покретања процеса разматрања успешније координације између самита Берлинског процеса и самита ЕУ-Балкан, постоји могућност одржавања годишњег самита Европског савета са шефовима држава и влада земаља Западног Балкана, посвећеног питањима од заједничког интереса (заједничко реаговање на велике изазове, односи са не-европским партнерима, сарадња на пољу правосуђа и унутрашњих послова, економске и регионалне сарадње).

ПРЕДЛОЖЕНЕ НОВЕ ФАЗЕ

Фаза 1: Владавина права, основна права, правда и безбедност

У оквиру ове фазе требало би да се расправља о темама из одговарајућих поглавља:

23 - Правна реформа и основна права

24 - Правда, слобода и безбедност

Доступни фондови и програми за земље кандидате:

• Учешће у раду Агенције за основна права ЕУ и њеном инструменту, Систему за основна права ЕУ (ЕФРИС)
• Споразуми о сарадњи са Еуројуст (размена информација, укључујући и личне податке, слање официра за везу или судских чиновника итд).
• Учешће земаља у претприступној фази у рад контакт групе, која ради на “огласној табли” постигнутих резултата по питању права
• Ратификација и примена релевантних међународних и европских споразума

Фаза 2: Образовање, истраживање и простор, омладина, култура, спорт, животна средина, транспорт, телекомуникације и енергија

Ова фаза односи се на поглавља: 14-Политика транспорта, 15-Енергија, 21-Транс-европске мреже, 22-Регионална политика и координација структурних инструмената, 26-Образовање и култура, 25-Наука и истраживање, 27-Животна средина

Доступни фондови и програми за земље кандидате:

• Ерасмус
• Европски научни простор (мобилност истраживања итд) и Хоризон Еуропе
• Програм ЛИФЕ
• Повезивање мреже Еуропе Facility (ЦЕФ) и трансевропских мрежа

Фаза 3: Запошљавање, социјална политика, здравље и заштита потрошача, конкурентност

Односи се на поглавља: 19-Социјална политика и запошљавање, 28-Здравље и заштита потрошача, 5-Јавне набавке, 7-Закон о интелектуалној својини, 8-Политика конкуренције, 20-Корпоративна политика и индустријска политика

Доступни фондови и програми за земље кандидате:

• Учешће у индустријској политици ЕУ? (могуће укључивање у важне пројекте од заједничког европског интереса или ПИИЕЦ, батеријско удружење итд)
• Програм за запошљавање и социјалне иновације ЕУ (ЕаСИ)
• ЕУРЕС мрежа (или одређене активност нове Европске управе рада)
• Учешће на одређеним састанцима европских социјалних партнера у складу с темом

Фаза 4: Економски и финансијски послови

Односи се на поглавља: 4-Слободно кретање капитала, 9-Финансијске услуге, 16-Таксе,. 17-Економска и монетарна политика, 18-Статистика, 32-Финансијска контрола

Доступни фондови и програми за земље кандидате:

• Банкарска унија
• Унија тржишта капитала (осим за слободно кретања финансијских услуга одложених до фазе 5

Фаза 5: Унутрашње тржиште, пољопривреда и риболов

Односи се на поглавља: 29-Царинска унија, 1-Слободно кретање робе, 2-Слободно кретање радника, 3-Слобода успостављања и слобода пружања услуга, 6-Закон о предузећима, 10-Медијско и информативно удружење, 11-Пољопривреда и развој села, 12-Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, 13-Индустрија риболова

Доступни фондови и програми за земље кандидате:

• Царинска унија
• Учешће у унутрашњем тржишту након ефективног ступања на снагу усвајања правних тековина ЕУ (укључујући и финансијске услуге)
• Одједном: Заједничка пољопривредна политика (ЦАП); ветеринарска и фитосанитарна политика; заједничка организација пољопривредних тржишта; заједничка политика рибарења (ЦФП)
• ЕРДФ

Фаза 6: Спољни послови

Односи се на поглавља: 30-Екстерни односи, 31-Политика екстерне безбедности и одбране

Доступни фондови и програми за земље кандидате:

• Договори о сарадњи на конзуларном нивоу
• Укључивање у одбрамбене програме? (ЕРДФ, ЕДА)

Фаза 7: Остала питања

Односи се на поглавља: 33-Финансијски и буџетски аранжмани, 34-Институције, 35-Остала питања

Доступни фондови и програми за земље кандидате:

- Потпуно приступање

Предлажемо да Савет затражи од Комисије да на основу горе изнетих ставки формулише предлоге за дефинисање нове методе (организације, процедура за доношења одлука, механизама за надзор, улоге различитих европских институција и чланица) пре него што буде објављен следећи пакет за проширење, до јануара 2020.

Ревидирани приступ процесу приступања био би примењен у оквирном плану за преговоре који би требало да усвоји Савет приликом отврања преговора о приступању са кандидатима".