СВЕ О РЕФЕРЕНДУМУ У СРБИЈИ: Шта грађани добијају заокруживањем одговора "ДА"?
Републички референдум биће одржан у недељу 16. јануара од 7.00 до 20.00 часова.
На републичком референдуму грађани ће се у недељу, 16. јануара, изјашњавати да ли су за Акт о промени Устава који садржи конкретне амандмане којима се предвиђају промене у области правосуђа са циљем да се обезбеди већа независност судства и судија, као и самосталност и одговорност јавних тужилаца.
"РЕФЕРЕНДУМ ЈЕ ВАЖАН ЗА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ" Министарка Вујовић позвала све грађане да гласају
СРБИ УЗИМАЈУ ПРАВДУ У СВОЈЕ РУКЕ: 3.000 људи тужи НАТО алијансу због БОМБАРДОВАЊА
БАЈДЕНОВ ЧОВЕК ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН НА СПЕЦИЈАЛНОМ ЗАДАТКУ: Ескобар најавио посету региону, поменуо Отворени Балкан
Велики број грађана и даље није сигуран шта се амандманима мења и колико ће то на њих утицати, а професор уставног права и члан Радне групе за израду амандман Владан Петров појашњава да је сврха ових амандмана отклон политике из судства, као и из јавног тужилаштва.
- Понуђена решења о којима ће се гласати на референдуму омогућавају деполитизацију правосуђа, уз већу независност, ефикасност и одговорност судства, али и већу самосталност и одговорност јавног тужилаштва - објаснио је Петров.
Грађани ће својим одлучивањем на референдуму определити заправо да ли желе да им суде судије чија функција траје до краја радног века и не зависе од политике или желе да им и даље суде судије које се први пут бирају на мандат од три године и које, како је рекао, размишљају о томе како ће бити изабране на сталну функцију.
- Одлучиваће о томе и да ли желе да судије и даље бира парламент или да их бира независно и самостално тело (Високи савет судства) које је састављено од судија и истакнутих правника из редова врхунских сртручњака, универзитетских професора... - нагласио је професор.
Затим, како је указао, грађани ће одлучивати о томе да ли ће председници судова укључујући и председника Врховног суда и даље бити бирани у Народној скупштини, као једном политичком телу или да ће их такође бирати ВС С, као независан и самосталан држави орган.
- Одлучивањем на референдуму изјасниће се и да ли желе да се судски поступци завршавају у разумном року или желе да се судски поступци вуку и трају и по неколико деценија. Да ли желе да покажу да Србија има демократски потенцијал или ће неизласком на референдум показати да наша држава и даље представља једну мини демократију, која треба да се додатно развија - навео је Петров који је и судија Уставног суда Србије.
Предложеним амандманима судије и тужиоце више неће бирати Народна скупштина већ VSS и Високи савет тужилаца (ВСТ), а ова тела су такође једино власна да одлучују и о њиховом разрешењу и то уколико учине тежак дисциплински прекршај, кривично дело или на други начин срамоте функцију.
Када је у питању састав ових савета и критика да ће судије бирати саме судије, а тужиоце сами тужиоци, те да ће бити без икакве контроле од друге две гране власти (законодавне и извршне) професор уставног права Милан Станић подсећа да ће у састав ових савета, поред судија и тужилаца, ући и по четири истакнута правника, а у ВСТ и министар правде.
Истакнути правници ће бити у мањини и неће бити "политичке фигуре", већ ће их Народна скупштина бирати после јавног конкурса из реда најугледнијих правних стручњака.
- Уставним амандманима је предвиђено да они не смеју да буду чланови политичких странака. Смисао њиховог постојања је омогућавање да ВС С и ВСТ не буду монолитни органи састављени само од судија односно тужилаца, јер у упоредној пракси таква решења нису дала добре резултате - нагласио је Станић.
Указао је да се амандманима укида такозвани први избор или трогодишњи пробни мандат за судије и тужиоце, на који начин се такође врши деполитизација њихових функција.
- Наши грађани би могли да замисле како ради судија који три године практично има "мач изнад своје главе", уз питање да ли ће бити изабран на сталну функцију - указао је Станић.
Истакао је да је забрањен сваки утицај политике на рад суда и тужилаштва те да се на тај начин, пре свега омогућава да се струка пита, као и да судство и тужилаштво одговарају грађанима за свој рад, и да не буду под политичким утицајима.
Стручњаци подесећају и да се Србија обавезала да ће у оквиру европских интеграција променити Устав, а у вези са преговарцким поглављем 23 које се односи на правосуђе и људска права.
И Републичка изборна комисија (РИК) је доставила грађанима на кућну адресу информацију о променама које су предвиђене Актом о промени Устава и истиче да се амандмани односе на правосуђе и да се њиме не мењају други делови Устава.
О свим уставним променама грађани ће се на референдуму изјаснити одговором са "да" или "не" на питање "Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?"
Републички референдум биће одржан у недељу 16. јануара од 7.00 до 20.00 часова.