УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ БЕЗ КАЗНЕ: После четврт века за зверства у "Олуји" осуђени једино Србин и Албанац?!

Олуја / Извор: Фото: СД/Илустрација/Профимедиа

Од две пресуде, донете за 25 година, једна још није правоснажна

Није реално очекивати да у једној неоусташкој, упадљиво једнонационалној држави, која се темељи на искреном веровању у геноцид као решењу државних, економских и људских проблема, можете да се надате некој правди за припаднике оних нација који не припадају тој супернацистичкој елити, па тако и не чуди да у освит обележавања 25. годишњице зверске акције "Олуја" имамо укупно 0 (и словима - нула) осуђених Хрвата за ратне злочине почињене у том погрому над Србима и онима који нису били следбеници идеологије Анта Павелића и његовог духовног сина Фрање Туђмана.

ОЗБИЉНА ДИЈАГНОЗА: Хрвати траже од Срба да кажу да "Олуја" није била ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ?!

Александар Марковић: Одлазак на "прославу" Олује је легитимизација егзодуса Срба, то је злочин који још траје!

Александар Марковић: Одлазак на "прославу" Олује је легитимизација егзодуса Срба, то је злочин који још траје!

"ТЕШКЕ РЕЧИ НЕЋЕТЕ ОД МЕНЕ ЧУТИ" Вучић резигниран одлуком Милошевића да иде на прославу "Олује"

Дакле, то није чудно за једну неоусташку државу попут Хрватске, али згражава и јежи кожу сваке нормалне особе на планети...

Истини за вољу, треба истаћи да су у претходних четврт века за клања, силовања, сакаћења, спаљивања, копања очију кашикама, вађења златних зуба, пуцања у леђа, сатирања деце и стараца и протеривања стотина хиљада људи у оквиру акције "Олуја", односно за почињене ратне злочине, ипак осуђена два хрватска војника.

И Хрвати то воле да истичу - како они раде ни по бабу ни по стричевима, јер ето - има и осуђених...

А кад се само мало дубље загребе, испод покровице саткане од "демократских вредности", "владавине права", "једнакости" и "борбе против нацизма", покровице коју је око Хрватске саткала Европска унија да замаже очи свету и свим правдољубивим људима - јер, побогу, па неће добра и поштена ЕУ да дозволи да у њеним редовима буду повампирени следбеници Адолфа Хитлера - е кад се загребе испод тога, онда се види да ти осуђени "Хрвати" и нису баш толико Хрвати.

Не, један је Албанац, а други је Србин.

усташе / Извор: Профимедиа

Прва пресуда 2014. године

Прва осуђујућа пресуда за почињен ратни злочин из "Олује", правоснажна, донета је против Божа Бачелића, припадника 113. бригаде Хрватске војске у мају 2014. године. Пре него што подигнете обрве на име и презиме и помислите да је Хрват - из Документационо информационог центра "Веритас" одавно је стигло обавештење после истраге... Реч је, наиме, о етничком Албанцу, Реџепу Ђинџићу.

Ђинџић је живео у Шибенику почетком деведесетих година прошлог века, а када су почели ратни сукоби узео је хрватско име и презиме - Божо Бачелић.

Он је за троструко убиство осуђен на седам година затвора, колико је Врховни суд Хрватске проценио да је довољно да одробија за стравичну смрт Николе Дамјанића (76) и његове супруге Милице (76) из села Прокљан у залеђу Шибеника, као и за убиство заробљеног српског војника Вука Мандића (42) из Ђеврсака код Книна.

Брачни пар Дамјанић Реџеп, или Божо, убио је хицима из аутоматске пушке, па је преко мртвих тела набацао даске, грање, гуме, рибарске мреже и све запалио.

Нема осуда за етничке Хрвате

О суђењима у Хрватској за ратне злочине тешко да може да се нађе нека похвална реч, у смислу да ико тамо хоће да задовољи правду.

- То је врло "мудро" са хрватске стране. Где год су имали етничке Хрвате, њима да суде за ратне злочине, њих су пуштали, тачније, кад год је њима суђено или је обустављена истрага или су ослобођени. Што је најгоре, нико и не негира злочине, све је доказано, постоји документација, али кад год се који етнички Хрват, припадник ХВО оптужи, онда судови нађу разне разлоге да их ослободе - рекао је за портал Србија Данас Саво Штрбац, велики борац за утврђивање истине о догађајима током "домовинског рата" и председник Документационо информационог центра "Веритас".

Друга пресуда 2019. године

Жупанијски суд у Ријеци осудио је у марту 2019. Србина Рајка Кричковића, припадника 118. Домобранске пуковније Хрватске војске, на 10 година затвора за ратни злочин над српским цивилима после акције "Олуја" у августу 1995. године. Та пресуда још није постала правоснажна.

Према оптужници из новембра 2014. године, Кричковић је убио троје цивила, све из исте породице, у селу Кијани крај Грачаца. Он је најпре убио Радомира (43 године) и Миру (45) Совиљ, пуцавши у њих из аутоматске пушке, док су покушавали да побегну од њега у оближњи шумарак.

Њихову мајку Мару, тада 73-годишњакињу, усмртио је тако што ју је запалио заједно са кућом и стоком, закључану у приземном делу куће.

Анте Павелић / Извор: Профимедиа

Не смемо да заборавимо

И да се не заваравамо - то што су они били усташки војници и држављани Хрватске, то је нешто друго. Ако постоји неко ко искрено може да каже да је положај хрватских држављана који нису етнички Хрвати исти као и оних који то јесу, у данашњој Хрватској, онда треба да се заварава на другом месту, а не овде.

Ако вам ништа не значи то што и дан-данас у Хрватској туку Србе јер навијају за Црвену звезду, што у неким српским срединама још нема струје, што се позива на клање, убијање и силовање српских жена и деце, што српским политичким представницима у "лијепој њиховој" прете смрћу, што цртају кукасте крстове и усташко "У" по целој земљи, што протерују ћирилицу - ако вам то све ништа не значи, онда у реду, сувишно је више причати...

На крају, искрено - у нормалном свету стварно не би требало да буде важно које су нације злочинци. Ратни злочинац је ратни злочинац и треба да га стигне заслужена казна. Али у Хрватској то није случај - прво си Хрват, па тек онда ратни злочинац. Али ако убијеш Србина, или што више њих - онда те можда прогласе и свецем... То ипак није нормално...

И зато, док је Хрватска таква, ми не смемо то да заборавимо и стално морамо да правимо разлику између усташа и остатка света.

То, једноставно, дугујемо свим жртвама.

ОН ЈЕ НОВИ ВУК БРАНКОВИЋ: Овај Србин је одлучио да иде у Книн на прославу ОЛУЈЕ, ништа му није свето