Председник Србије Александар Вучић током обраћања јавности у суботу након састанка са радницима "Фијата" нагласио да је Србија увек имала добре министре финансија.
- Имали смо одличне министре финансија, увек најстручније и најбоље у целом региону. Ми са лакоћом измирујемо наше дугове, али не можемо да изађемо на тржиште зато што су скупе паре. Ми морамо да зановимо кредите које смо узимали некада на 7 одсто. Па имате и дефицит који морате да покријете. То кажем да научите, а не да читате глупости - рекао је он.
Историјски гледано Министарство финансија Србија након вишевековног ропства под Турцима изборила се за аутономију 1830. године, а коначну независност стиче 1878. године. У овом периоду настају бројне најзначајније институције неопходне за развој и напредак земље.
"ДА НОВАЦ ОСТАНЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ" Вучић ваучерима од 15.000 динара обрадовао грађане - ево како да дођете до њих
Професор економије и хајлдербешки доктор философије Коста Цукић, министар финансија кнежевине Србије између 1861. и 1868. године, је човек за кога се каже да је поставио темеље финансијске цивилизације у Србији. Знањем и радом покренуо је више реформских процеса којима је заокружио не само савремени финансијски, већ и укупан економски систем Србије – радио је на осамостаљењу српске новчане политике и усмерио је у правцу приближавања европским стандардима, поставио је основе банкарског система, основао је одељење државне статистике и спровео детаљну реформу пореског и царинског система.
И након тога многа позната имена су била на позицији министра финансија попут Милутина Гарашанина, Николе Пашића, Лазара Печу и многих других.
У протеклих десет година рапидан напредак Србије је веома похваљен у многоме заслугама министара финансија у периоду 2013 до 2022 године.
Лазар Крстић, министар финансија од 2013. до 2014. године
Лазар Крстић / Извор: Фото: Youtube Printscreen/ ТВ Дуга
Лазар Крстић је српски економиста који је позицију министра финансија држао непуних годину дана током владе Ивице Дачића и прве Владе актуелног председника Александра Вучића.
Крстић је пажњу изазвао због чланства у удружењу МЕНСА, као и због престижне дипломе са америчког универзитета Јејл. Пре седам година је своје услуге понудио влади тадашњег премијера Војислава Коштунице, али је одбијен. После дипломе на Јејлу је радио у њујоршкој консултанској фирми McKinsey & Company. Говори енглески, француски и немачки језик.
Душан Вујовић, министар финансија од 2014. до 2018. године
Душан Вујовић / Извор: Профимедиа
Дипломирао на Економском факултету у Београду, где је и магистрирао и докторирао. Добио награду Универзитета у Београду као студент генерације. Магистрирао је 1977. године на тему цост-бенефит анализе, а докторирао 1984. године у области макроекономских структурних модела. Пост-докторске студије завршио 1990. године на Калифорнијском универзитету у Берклију у области примене структурних модела опште равнотеже на анализу структурних реформи у транзиционим привредама. После доктората отишао је у САД, где се усавршавао на америчком "Беркли" универзитету. На Берклију је једно време био и гостујући предавач.
Од 1998-2001. предводи стручне тимове Светске банке који су радили на програмима макроекономске анализе, структурних кредита и инвестиционих пројеката реформе јавног сектора укључујући реформу пореске администрације, трезора, буџетског процеса, јавне администрације, судства, итд. У периоду 2001-2003. ради као представник Србије и Црне Горе у Савету директора Светске банке. Од јуна 2003. до краја 2006. руководи програмом Светске банке у Украјини.
Од 2007-2011. ради као водећи економиста, прво у региону Светске банке за Европу и централну Азију, а затим у независном одељењу за евалуацију рада Светске банке (ИЕГ).
Од 2011. године ради као консултант Светске банке и УСАИД-а у области иновација, буџетске реформе и реформе јавног секора. Ради као редовни професор економије на Факултет за економију, финансије и администрацију (ФЕФА).
Члан је председништва Савеза економиста Србије и главни и одговорни уредник часописа Финансије, Министарства финансија.
На предлог Главног одбора СНС, априла 2014. године, изабран је за новог министра привреде.
Након оставке Лазара Крстића у јулу 2014. године, почетком августа постављен је на функцију министра финансија, а до избора новог министра обављао је и функцију министра привреде. Функцију министра финансија обављао је и у мандату наредне Владе, од августа 2016. до јуна 2017, као и кабинету Ане Брнабић до почетка маја 2018. године када је поднео оставку из, како је навео, личних разлога.
Синиша Мали, министар финансија од 2018. до 2022 године.
Синиша-Мали / Извор: Србија Данас/Милана Павковић
Основну и средњу школу, Пету београдску гимназију, завршио је у Београду. Дипломирао је и магистрирао на Економском факултету Универзитета у Београду. Током основних студија, добио је награду као студент генерације, да би по завршетку студија добио награду за најбољи дипломски рад. Као Рон Brown стипендиста, 1999. године је магистрирао на Washington University у Сент Луису, Сједињене Америчке државе (САД), смер финансије (Мастер оф Buisness Administration диплома).Током студија је радио као асистент на пет предмета из области пословних финансија. Након студија је примио награду као најбољи студент у области финансија, као и награду да је међу 10 одсто најбољих студената на топ 20 пословних школа у САД те године. Докторску дисертацију на тему: "Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације-Теоријске концепције и остварени резултати у Србији" одбранио је 2013. године на Факултету организационих наука у Београду.
Од априла 2014. године до маја 2018. године обављао је функцију градоначелника Београда, а претходно је од новембра 2013. године имао функцију председника Привременог органа Града Београда. Пре него што је постао градоначелник , био је специјални саветник за привреду и финансије у Влади тадашњег премијера Републике Србије Александра Вучића.
Као први човек Београда покренуо је програм фискалне консолидације у циљу смањења дуга града Београда. Покренуо је велике инвестиционе пројекте у граду Београду од којих је најзначајнији "Београд на води" вредан 3,5 милијарди евра. У току мандата Синише Малог покренут је нови инвестициони циклус у току кога је отворена робна кућа ИКЕА, отворена је и фабрика "МеиТа" у Обреновцу.
Комплетно је реконструисан Трг Славија, Булевар ослобођења, Рузвелтова и Улица Мије Ковачевића. Отворен је Пупинов мост на Дунаву и завршена је изградња фабрике воде "Макиш2". Почели су радови на претварању центра града у пешачку зону у оквиру кога је Обилићев венац комплетно реконструисан и затворен за саобраћај, реконструисани су и Косанчићев венац и улица Вука Караџића.Музеј савремене уметности је поново почео са радом.Потписани су уговори за изградњу Фабрике за прераду отпада у Винчи, фабрике за прераду отпадних вода у Великом селу и за изградњу топлодалековода Обреновац - Нови Београд.
Добитник је награде "Најевропљанин 2014" за пројекат развоја и реконструкције Београда. Европски покрет у БИХ му је 2017. године доделио признање "Најтолерантнији град у региону".
У мају 2018. године у Народној Скупштини Републике Србије изабран је за министра финансија у Влади Републике Србије.На позицију министра финансија долази као признат финансијски стручњак, који је радио за највеће светске консултантске компаније, али и као градоначелник који је покренуо и спровео обиман програм финансијске консолидације у Граду Београду, где је преполовио дуг града и значајно смањио будзетски дефицит.
За време његовог мандата Београд је по први пут добио кредитни рејтинг, који према извештају рејтинг агенције Мудис износи БА3.
Именован је 4. јула 2019. године за председника Координационог тела за спречавање прања новца и финансирање тероризма, а обавља и функцију председника Координационог тела за сузбијање сиве економије. Такође је и гувернер Републике Србије у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци, гувернер Републике Србије у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) и гувернер Републике Србије у Светској банци.
Рејтинг агенција "Fitch Ратингс" повећала је у септембру 2019. године кредитни рејтинг Србије са "BB" на "BB " са стабилним изгледом за даље повећање. Министар финансија Синиша Мали је оценио да је то још један показатељ успешних реформи које се спроводе у нашој земљи и навео да је то додатни импулс домаћој економији.
Држава кроз Министарство финансија је дала ефикасан одговор на кризу изазвану пандемијом коронавируса. Економске мере су имале два циља: очување запослености и помоћ предузетницима и пензионерима.
Неке од њих су:
Дозвољен је застој у отплати (мораторијум) дужницима на отплату кредита, као и обавеза по основу финансијског лизинга, не краћи од 90 дана или од трајања вандредног стања. Дужници нису платили никакву накнаду трошкова за коришћење ове могућности.
100€ помоћи пунолетним грађанима Србије, незапосленима ОД 60€, као и додатних 27.000 динара помоћ пензионерима.
Једна од најзначајних јесте била и 10.000 динара свим здравственим радницима
У новембру 2020. године исплаћена је једнократна новчана стимулација од 10.000 динара свим здравственим радницима. За то је Репулика Србија из буџета издвојила око 13 милиона евра. Стимулацију је добило 130.000 људи запослених у здравственој служби од којих је 120.000 здравствених радника.
Трећи пакет помоћи директна подршка привреди од 1,3% БДП И грађанима ОД 1,2%, као и помоћ од 60€ свим грађанима Србије.
Поред опште помоћи привреди, предвиђена је и додатна помоћ од 8,3 милијарде посебно угроженим секторима (угоститељство, аутобуски превоз, одређени сегмент хотелијерства, туристички сектор). Поред директне помоћи, обезбеђена су и средства за додатну ликвидност привреди у износу од 500 милиона евра.
Незапослени су у јуну добили су још 60 евра, а пензионери су у септембру добили помоћ од додатних 50 евра.
Као и 3.000 динара у жељи да се што пре развије колективни имунитет и да што већи број грађана прими вакцину против коронавируса, награђени су сви који су примили макар једну дозу вакцине.
Влада је усвојила закључак којим је за 2.353 самостална уметника опредељена помоћ од по 30.000 динара за три месеца – март, април и мај 2020.
Свима који имају између 16 и 29 година, а пријавили су се за новчану помоћ у периоду од 15. до 30. јануара 2022. године, исплаћено је 100 евра.
Такође у фебруару, пензионерима је исплаћено 20.000 динара, као и у мају 2022. године младима је исплаћено додатних 100 евра.
