"СРБИН ВИШЕ ОД СВЕГА ВОЛИ СВОЈУ СЛОБОДУ" Вучићев говор за памћење: Треба нам храброст Карађорђа и мудрост Обреновића (ФОТО)

Србија данас прославља Дан државности - Сретење, у спомен на почетак Првог српског устанка 15. фебруара 1804. године у Орашцу и проглашење Сретењског устава Кнежевине Србије, 15. фебруара 1835. године.

Тим поводом, у згради Генералног секретаријата председника Републике уприличена је церемонија на којој ће бити додељена одликовања. Међу више од 100 награђених којима ће председник Србије Александар Вучић доделити признање су појединци, спортисти, музичари, певачи, дипломате, академици...

"Припала ми је неизмерна част да се у има награђених обратим скупу, по професији сам лекар, али и књижевник. Надам се да ми нећете замерити што ће говор садржати и људске елементе изражавања. Иторију бих препустио историчарима. 22 и 220 су два посебна броја. Пре 220 година на овај велики дан историја српског народа је добила нови ток, започета је буна против дахија. Да ли смо ми заиста заслужили ове изузетне награде, питам себе. Ваљда и међу нама има визионара. Сви радећи деценијама имали смо визију да чинимо добро за своју земљу. Захваљујем се у наше и у своје лично име да управо данас кад се слави уставотворност, добијемо ова свечана одличја. Поносан јесам и бићу". 

Сретењски орден првог степена добили су:

Сретењским орденом првог степена одликовани су мати Харитина Пантић, игуманија Пећке патријаршији, која је ту 62 године, Бела Балинт, академик и хематолог. Зоран Л. Ковачевић, биохемичар, Нинослав Радовановић, кардиохирург, Рајко Кузмановић, председник АНУ РС, Летопис Матице српске, специјална болница Бања Ковиљача, ОШ Михајло Дудић. Музеј града Београда, Политика АД, Клиника за гинекологију и акушерство УКЦС, РТС Радио Београд, Кошаркашки савез Србије, НИД Новости АД.

Сретењски орден другог степена добили су:

Епископ нишки Арсеније, Народно позориште Републике Српске, КБЦ Косовска Митровица, Факултет спорта и физичког васпитања, Институт за нуклеарне науке "Винча", Галерија Дома Војске Србије Београд, Институт за ментално здравље.

Сретењски орден трећег степена добили су:

Манастир Тумане, Богословија Света три јерарха манастира Крка, Славко Крстић, гинеколог у ОБ у Пасјану, Александар Ђого, ендокринолог у КЦ Црне Горе, Радомир Уљаревић, књижевник из Црне Горе, Филмске новости, Народна библиотека "Јефимија" Трстеник.

Орден Српске заставе другог степена добили су:

Марко Ковач, бивши министар правде Црне Горе, Мохамед Напхан, бивши амбасадор Палестине у Београду.

Орден Српске заставе трећег степена добили су:

Хари Алекс Рус, амбасадор Мађарске при Саверту Европе, др Мојмир Врлик, почасник конзул Србије у Словачкој, постхумно је одликован Сијан Мицевски.

Орден Карађорђеве звезде првог степена добили су:

Орденом Карађорђеве звезде првог степена постхумно је одликован Дејан Милојевић. принцеза Катарина Карађорђевић, Светлана Вујовић, редовни професор Медицинског факултета, Вера Ковач Виткаи, оперска певачица, Никола Пејаковић, глумац, сценариста и музичар.

Орден Карађорђеве звезде трећег степена добили су:

Драган Радовановић, др ендокринолог Ђуро Мацут, УКЦС, Драгана Вујић, начелница одељења за трансплантацију, Зоран Радовановић, радиолог, Миодраг Грбић, гостујући предавач на Биолошком факултету у Београду, Биљана Чекић (глумица из филма Дара из Јасеновца), Горан Вукомановић, кардиолог, Јасмина Јанковић, пијанисткиња, Никола Китановски, оперски певач, Александра Ковач, певачица, Павлина Радовановић, девојчица анђеоског гласа.

Орден заслуга за одбрану и безбедност добили су:

Орденом заслуга за одбрану и безбедност првог степена постхумно су одликовани Горан Радевић, припадник МУП-а, Томислав Фатић, припадник МУП-а погинуо на задатку.

Златном медаљом за ревносну службу одликовани су припадници МУП-а Владимир Јанковић и Новица Спајић.

Златном медаљом за заслуге Томислав Момировић, Такаши Шимизу, извршни директор компоаније "Тојо тајрс", Роман Стракош, "Ауто Мирко" Прокупље, породична фирма, "Будимка" доо Пожега-

Златном медаљом у области уметности одликовани су: Зорица Брунцлик, естрадна уметница, Мирко Кодић, хармоникаш, група Кербер, Леонтина Пат, композитор, текстописац, директор хора "Чаролија", Марина и Марија Гобовић, интерпретаторке српске изворне музике.

Златне медаље за храброст добили су:

Златну медаља за храброст Милош Обилић, Споменко Костић, припадник војске РС, Оливер Зајић, машинбравар, погинуо са 17 година када је телом стао испред млађег брата да га заштити од метка, Милош Стојановић и Стефан Стојановић, рамјени на Бадњи дан 2023, Даворка Чанчаревић и Марко Родић диспечери јер су спречили железничку трагедију. Роберт Острогонац, машиновођа.

Златне медаље добили су:

Златном медаљом у области уметности одликовани су: Зорица Брунцлик, естрадна уметница, Мирко Кодић, хармоникаш, група Кербер, Леонтина Пат, композитор, текстописац, директор хора "Чаролија", Марина и Марија Гобовић, интерпретаторке српске изворне музике.

Златном медаљом за заслуге Томислав Момировић, Такаши Шимизу, извршни директор компоаније "Тојо тајрс", Роман Стракош, "Ауто Мирко" Прокупље, породична фирма, "Будимка" доо Пожега.

Златном медаљом за ревносну службу одликовани су припадници МУП-а Владимир Јанковић и Новица Спајић.

Златном медаљом су одликовани АКУД "Шпанац", Јан Немчек, градитељ виолина, Селомир Марковић, чувар споменика на брду Чегар код Ниша, Друштво за информатику Србије. Блаженка Тривунчић, професорка српског језика на Сорбони, Јасмина Филић, мајка 12 деце из Крагујевца, Селадин Куртагић, пољопривредник из Сјенице, Снежана Паунић, пољопривредница из Бадовинаца, Дејан Стошић, Франсоа Горуел, за хуманитарну делатност, Зоран Јовановић, за унапређење положаја српске заједнице у Швајцарској, др Марко Лопушина, писац и новинар.

- Данас, четрдесет дана после Божића ми славимо Сретење - најважнији датум у верском, политичком, културном и исторском календару Србије. За нас је Сретење црвено слово. Много тога смо започели, направили, завршили за Сретење. Најгласнија и најјаснија порука још из Морићевића и Јаруђа била је да се глоба давати не може, нити трпети зулум и неправда. И борба против зулума и неправде, и када о томе говоримо, говоримо о два најважнија догађаја у основању модерне Српске државе.

- Први је ослободилачка револуција, други је организација и уређење државе. При том су један и други тесно повезани, зависе један од другог условљавају се међусобно. Али ћу данас, пре него што вам уручим признања, да укажем на, по мени најважнију везу међу њима. Та веза су људи, они који су имали снаге да оба велика посла изнесу, па и по цену сопствене жртве. Они чији су снови били толико велики да су морали бити остварени. Србије данас није ништа друго него негација и оне ватре која је у њима горела. Наставак природан и велик, оних чежњи које су они имали. Историја је ту веома јасна. Све ми можемо да замислимо, све да до танчина испланирамо, израчунамо, али без људи, без тог жара који само у њима може да постоји, без њихове спремности, снаге, вере, ниједан посао не може да буде не само завршен, него ни започет на прави начин. Карађорђе Петровић, људи који су се на сретење 1804. године окупили у Марићевића јарузи, кнез Милош, Димитрије Давидовић, Милета Радојковић... Сви они нису само заслужни вечни очеви ове државе и ове нације, него најбољи пример огромне вере и моћи.

- Наравно Први Српски Устанак и Сретењски Устав су резултати дуготрајних историјских процеса, током којих је у силне несреће раслојавања и расељавања један народ успео да преживи и да сачува и развије тај дух из којег се рађа најбољи људски револуционарни материјал. Вековима раније Србија је била земља без људи. Део народа је отишао ка мору и Млецима, део је у две велике сеобе прешао две велике реке и допао под власт и заштиту Аустро-Угарских Цезара. Они који су остали изборили су се око онога што им је преостало, патријархалне заједнице око своје вере и око предања некада славној Немањићкој држави. У XVIII. веку Србији у ком год царству да живе, живе на граници као војници и они који служе војним потребама. То је подразумевало и неку врсту аутономије и различите повластице, али је то преузраковало и сасвим ново повезивање из којег је настала свест о томе да нисмо тек тако нестали као народ, него да нас има на разним странама. Приче ускока и хајдука са југа и родољубиве прогресивне идеје са севера донеле су у Србију нови ветар слободе и нову наду да је могуће поново створити своју државу.

- Не смемо да заборавимо онај најважнији детаљ. Људе, наше храбре људе, српског сељака и његову снагу. И Карађорђа, човека из сиромашне породице који је сам израстао, учио, војевао, постао газда и кренуо да сања српску државу за све нас. И никада није заборавио одакле потиче. Између првог и другог састанка у Орашцу, он је пешице, корак по корак обишао буквално читаву тадашњу Србију. Ушао у свако село, сваку кућу, разговарао са сваким домаћином, чуо њихове жеље, питао шта је потребно. Радован Самарџић, који је о томе писао, каже како је пре устанка Карађорђе знао три основне потребе код Срба. Да се знају морални ред и односи међу људима, да се чува наслеђено и прима ново после проверавања, да се одлуке не доносе својевољно, него увек договорно, јер и други имају памети. На тој матрици Карађорђе је повео борбу за слободу и кренуо да ствара државу.

- Без тог човека, без његовог сна, његове вере и воље не би било ни нас данас. Баш као што нас не би било без још једне велике личности, невелике растом која је Карађорђев сан наставила. Милош Обреновић познат нам је, углавном, кроз мане о којима смо слушали и не знајући много о свему. Њему, попут Карађорђу, замера се прекост, самодржавље, прича се о томе како су били опаки и опасни, а заборавља се колико је велики део тога што су носили био наметнут самим временом, околностима, историјом у којој су живели и стварали. Правили су државу у сенци три велике царевине, Турске, Аустро-Угарске и Русије, у Карађорђево време и Француска је имала велики утицај, од којих је свака Србију видела само као губернију која треба да служи искључиво њиховим интересима. Морали су да задовоље и туђе, али и потребе сопственог народа, оног који је вековима формиран у заверењу и отпор према свакој власти, па и оној која је била његова. Народ који је радије ратовао, него плаћао порез и био отпоран на сваку врсту организовања, осим оног у својој кући. И све то тешко да би неко други могао и да издржи и да реши, осим тог лукавог, неписменог, свињарског трговца Милоша Обреновића. На сваки могући начин он је градио Србију. Њену аутономију најпре, а затим и државу. И чуо је народ у свему томе, схватио је тежину и осећао је дух тог времена. Одатле, у тој малој, до пола ослобођеној већински неписменој Србији, настао је тај Сретењски устав, један од првих у целој Европи. Устав који је укинуо ропство. Устав који је разграничио власт. Устав који је установио да су пред законом сви једнаки. Људи, велики људи од Милоша преко Димитрија Давидовића до Милета Радојковића су га донели.

- Дозволите ми да и нешто што нисам написао пред вама изговорим. Јесмо ли се одужили свим тим људима? Јесмо ли увек били правични према њима? Како је завршио Карађорђе? Како је завршило прогонство? Јесу ли њихови наследници боље прошли?

- Оне који су нам створили стајаћу војску, оне који су нам градили железницу називали смо највећим издајницима. Оне који су нам спасили Хиландар и вратили га из бугарских у наше српске руке. О једном другом, у 20. веку, мучки убијеном Александру никада нисмо умели лепо рећи да изговоримо. Ни улицу му нисмо дали. Ми овде у нашем Београду, надам се не задуго, имамо улицу атентатора на краља Александра. Само немамо улицу краља Александра. У његово време, овде где ви седите, ова зграда је грађена и направљена. Мало. За нас, Србе, очигледно, недовољно. А сада, нешто у данашњем тренутку. Зашто овде по први пут гледате заједно и равноправно слике Карађорђе и Милош?

Почео је мултимедијални програм "Оживљавања" зграде Старог двора коме присуствује председник Србије Александар Вучић.

Визуелни перформанс под називом "Слава и трајање" предвиђа да се путем 3Д светлосне анимације на фасади зграде Старог двора оживе мотиви устанка, устава, симболи државности.

Окупљенима ће се кроз глас глумца обратити Карађорђе, а реч је о адаптацији текста из драме Ђуре Јакшића "Станоје Главаш".

Мултимедијални уметник Душан Јововић рекао је раније данас за Танјуг да ће на згради Старог двора, уз помоћ нових технологија и дигиталне уметности бити приказан мали део наше богате културе и уметности којима се поносимо широм света.

 

У Орашцу је данас одржана централна државна церемонија поводом Дана државности Србије коју је предводио потпредседник Владе Србије и министар одбране, као изасланик председника Републике, Милош Вучевић.

Обележавање Дана државности почело је поменом за покој души прецима, Карађорђу и устаницима, који служи епископ шумадијски Јован.