ДАН СЕЋАЊА НА СТРАДАЛЕ У ЗЛОЧИНАЧКОЈ АКЦИЈИ "ОЛУЈА" Вучић поручио Хрватима: "Хтели сте да убијете и децу и деке и баке" (ВИДЕО)

Председник Србије Александар Вучић се налази у Републици Српској, где борави са државним врхом Србије и Републике Српске, као и са црквеним великодостојницима СПЦ. Заједно са њим су Милорад Додик, Жељка Цвијановић и патријарх српски Порфирије.

Председник Србије се обратио српском народу из Приједора где се обележава Дан сећања на страдање Срба током хрватске злочиначке операције "Олуја".

Данас се Срби сећају великог злочина које су хрватске војне и паравојне формације починиле над нашим народом на простору Хрватске, тадашње Републике Српске Крајине у акцији етничког чишћења чија је сврха била да Србе потпуно истребе са вековних огњишта.

Централа манифестација поводом обележавања Дана сећања на страдале и протеране Србе у војно-полицијској акцији "Олуја"  почела је вечерас у Приједору парастосом који је служио патријарх Порфирије са свештенством у присуству великог броја грађана и званичника  Србије и Републике Српске.

Последњих дана смо сведоци толико лицемерја, двоструких стандарда у понашњу великих сила према нама Србима. Са толико се проблема суочавамо, да и ми који морамо да бринемо о народу, морамо да дамо одушка и сопственим мислима. 

Данас смо били на Петровачкој цести, на само једном месту у тој најтужнијој колони направљеној још од 1945. године на тлу савремене Европе о чему сви у целој Европи ћуте. Користиће све изразе, али никада неће рећи да је то највеће етничко чишћење на европском тлу од 1945. године на овамо.

- Ово су људи, не кликери и бројеви. Сви они су људи и срца и душу имају, али да анализирамо из њиховог угла. На Петровачкој цести погинула су деца, 28 година размишљам како је могуће да грешком гађате децу и старце, грешке није било, хтели сте да убијете и децу и деке и баке. Нико из света, нико са запада није рекао да је тужилаштво за ратне злочине Србије урадило одличан посао за Петровачку цесту, да за убиство деце, за те злочине неко мора да одговара. Да ли треба да се стидимо што смо у Приједору, он је био прва најтужнија станица колоне која је бежала од страдања, а сви за злочине треба да одговорају.

- Па како то пре само 30 година је било 700.000 Срба у Хрватској, а данас свега 112.000 по попису који они рекламирају? Па шта се то десило са тим људима? Како нестадоше толики људи? Због чега нестадоше? Зато што им је много лепо било, или зато што сте учинили један тежак злочин против једног народа. Зашто сам поменуо Петровачку цесту? Ми у савремено време живиомо од дана до дана, никог није брига за то што смо ми вечерас овде, нико никог не жели да саслуша, анализира нечије речи...

- За људе који не знају, поставили смо мали дрвени крст, на месту где је бака Даринка изгубила своју децу, унуке, место где су погинули деца Невенка, Жарко Рајић, место где су погинули отац и син, Дарко Вуковић. Децу су побили, а сада сам ишао да видим како изгледа то место. 28 година размишљам како је то могуће, да грешком гађате децу и старце. И 28 година касније видите да грешке није било. Немогуће је да сте на онаквом простору направили грешку. Хтели сте да убијете и децу, и њихове деке и баке.

Подсетио је да, поводом оптужнице која је подигнута у Београду у случају ратног злочина на Петровачкој цести, нико из света није рекао, ни из једне земље са Запада, да је српско тужилаштво одрадило одличан посао, и да дечја смрт не сме да буде накажњена.

- Сада видите какви смо ми Срби, а шта раде сви остали. Нико из света није рекао, са Запада нам није рекао "одличан је посао урадило тужилаштво", не сме дечија смрт да буде некажњена. Ћутали су као заливени. Против мене је кренула општа хајка хрватским и сарајевским медијима, која траје данима, недељама. јел сте приметили да је неко у Србији реагова. Ћуте.

- Оно што они називају Олујом био је злочиначки подухват који је планиран да би се етнички очистио тај простор. Хрвати су ангажовали преко 200.000 војника донираном од стране САД, а становника је било толико. Одласком наших људи командовао је амерички амбасадор у Загребу, господин Галбрајт, који је све учинио да то буде успешна акција, како су они то назвали. Може Америка да буде велика колико хоће, али је унижена и мала. Према једном малом народу покушава да одржи негативни однос. 

- Книн носимо у срцу и усадили смо га у срца наше деце - рекла је Јована. Она је поделила са окупљенима своја сећања на "Олују", коју је преживела као осмогодишња девојчица.

 

Сећа се да је из Книна ишчупана са свог игралишта и од својих другара, и да је наступило сивило. Нови дом је са породицом нашла код Крушевца, потом у Панчеву, а живот их је потом послао у Приједор.

На Богу је да опрости, каже Ђаковићева, али она не може да заборави.

- Данас смо овде сабрани у молитви на страдале - рекао је патријарх и истакао да се молитве приносе и свим страдалима у ратовима. 

- Мир је највиша вредност, апелујем на све, а пре свега позивам верске лидере да се чува и изграђује мир међу људима и народима - рекао је патријарх Порфирије.

- Нико нема екслузивно право на сећање и бол, бол нема ни нацију ни веру, бол српске мајке и српског човека је бол мајке и човека, данас смо се сабрали да се молимо за своје пострадале, а молећи се за своју невино пострадалу браћу и сестре знамо и за бол хрватског и бошњачког народа - додао је он.

- Сабрали смо се овде да се помолимо за нашу браћу и сестре из Далмације, Like, Баније, Кордуна  којима је у лето 1995. године Приједор им је била прва страница спаса током не бивалог по размерама насилног егзодуса нашега народа. Неки су застали и остали овде, неки су наставили даље. Ипак, за 1893 није било наде за лепше и боље дане. Данас смо сабрани у молитвеном сећању на прогнане, страдале и њихове гробове неопеване. Због тога вас браћо и сестре пре свега и једнио поздрављам именом господа Исуса Христа, првог изгнаника и онога који је својим васкрсењем дао смисао сваком страдању - рекао је Патријарх.

- Овог лета приносимо наше молитве за покој душа пострадалих у потеклим ратовима.

- Браћо и сестре, нико нема елитно и екслузивно и изузетно право на љубав према својој кући, својим блићжњима, својим родитељима, браћи и сесрама, своме народу. Нико нема резервисано право на јединство свога народа. Нико нема елитно и екслузивно и изузетно право на бол, тугу, на оплакивање својих жртава. Неки су се ипак одважили да мере бол и одређују коју мајку може да боли губитак детета, а коју не може. Да кажу да неки бол није бол. Ми знамо да бол осећа свака мајка, сваки човек, без обзира ком народу припада и ком се богу моли. Бол нема ни нацију ни веру. бол сваке мајке, па и наше српске мајке, јесте бол. Бол је бол, ма чији био.

Централна церемонија обележавања Дана сећања на Србе страдале и прогнане у оружаној акцији "Олуја" први пут се одржава у Републици Српској – у Приједору. Парастос страдалима служи патријарх српски Порфирије.

Скупу на главном градском Тргу мајора Карлице присуствују председник Србије Александар Вучић, председник РС Милорад Додик,  председници парламената Владмир Орлић и Ненад Стевандић, премијери Ана Брнабић и Радован Вишковић, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, министри  и други званичници Србије и РС.

Ово је прво обележавање Дана сећања који Србија и Република Српска организују у РС. Приједор је град који је међу првима прихватио избеглице из Хрватске  током акције "Олуја" која је почела 4. августа 1995. године и у којој је протерано више од 220.000 људи и убијено скоро 2.000 цивила.