"ОСТАЈЕМО ГЛАВНИ СПОЉНОТРГОВИНСКИ ПАРТНЕР" Жиофре након посете Ђинпинга Београду
Амбасадор Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је данас да ће процес проширења ЕУ бити у фокусу новоформиране Европске комисије након јунских избора за европски парламент, као и да се у обзир политике проширења узимају Украјина, Грузија и Молдавија као нови кандидати, али и балканске земље, међу којима је и Србија.
Жиофре је у разговору за РТС, поводом обележавања 9. маја и Дана победе над фашизмом 1945. године, који се слави и као Дан Европе, истакао да су земље на Старом континенту од Шуманове декларације одлучиле да промене парадигму и створе систем који почива на сарадњи.
- Прерасли смо у Унију са 27 чланица и демократију у којој постоје слобода и отворене границе. Сарадња је још важнија у тренутку када поново имамо рат на европском тлу, па је и потреба да радимо заједно већа - рекао је Жиофре.
Навео је да су рат у Украјини и сукоб у Гази највећи изазови са којима се ЕУ суочава, због чега је промењена и перцепције политике проширења.
- Геополитичка ситуација се променила и верујемо да постоји потреба да се нове земље интегришу у Унију. То је у геостратешком интересу ЕУ - нагласио је.
Након јунских избора за Европски парламент (ЕП), Жиофре очекује да ће се новоформирана Европска комисија (ЕК) фокусирати на процес проширења.
- Верујемо да је стратешки циљ који је Србија изабрала за себе, а то је да постане чланица ЕУ, важан за грађане и требало би да идемо напред и убрзамо реформе - казао је Жиофре.
Кључна питања: Владавина права и односи са Приштином
Како наводи, кључна питања су реформе у области владавине права, борба против корупције, организованог криминала, независност правосуђа, плурализам у медијима и односи Београда и Приштине.
Истакао је и да су земље Западног Балкана у плану раста за период од 2024. до 2027. године, а који се односи, пре свега, на економију и прерасподелу око шест милијарди евра средстава.
- План раста и развоја је одговор на потребу да се убрза проширење, да дамо инјекцију процесу који већ дуго траје. Идеја је да имамо реформе за новац. Србија је у процесу израде реформске агенде, а циљ је да се повећа конкурентност привреде као и социоекономски раст - рекао је Жиофре.
Четири стуба интеграције Западног Балкана
Према његовим речима, план раста је заснован на четири стуба интерграције Западног Балкана у јединствено тржиште ЕУ, међусобна регионална интеграција, дистрибуција новца и спровођење реформи.
Амбасадор ЕУ у Србији, коментаришући посету кинеског председника Сија Ђинпинга, истиче да је Унија највећи спољнотрговински партнер Србије.
- Европска унија остаје главни спољнотрговински партнер Србије и 65 одсто српске трговинске размене је са ЕУ, на другом месту је ЦЕФТА, па онда Кина, која је и важан економски трговински партнер ЕУ - каже Жиофре.
Такође, наглашава и да је званични Пекинг и конкурент ЕУ, те системски ривал, због политичког система.
- Србија је на путу да постане земља чланица ЕУ и свакако желимо да појачамо наше економске односе и заједничке вредности - закључио је Жиофре.