Милиони евра се улажу, а дугови све већи: Колико је коштала зграда РТВ и на шта је потрошен новац?
Без државне помоћи покрајински јавни сервис би одавно био угашен
Јавна медијска установа Радио-телевизија Војводине већ годинама грца у дуговима, а излаз из финансијске кризе није ни на видику. Када су 2016. године дошли на чело овог медија, генерални директор Миодраг Копривица и председник Управног одбора Јово Радић обећавали су препород ове фирме. Ипак, све што су до сада урадили је узимање новца од државе, а да се то нимало није одразило на квалитет програма и повећање гледаности.
Председник Вучић на битном састанку са шведском министарком спољних послова (ФОТО)
КО ЈЕ СВЕ У ТРЦИ ЗА НОВОГ МИТРОПОЛИТА: Избор владике Јоаникија неупитан или ипак не? Кључно питање на данашњем сабору СПЦ
РАСПРАВА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ: Мења се закон о личним картама!
А колико је новца уложено можда најбоље илуструје пример изградње нове зграде Радио-телевизије Војводине, која је завршена после две године грађевинских радова.
У зграду величине 17.000 квадратних метара, три нивоа власти уложиле су 3,9 милијарди динара (33,2 милиона евра).
РТВ је 25. новембра 2019. године имао прва укључења из нове зграде, укључујући и заједничко гостовање челника јавног сервиса Миодрага Копривице и председника Покрајинске владе Игора Мировића. Међутим, емитовање је било само формалност, с обзиром на то да зграда није била опремљена. И ту настаје проблем.
Иако је држава уложила огроман новац, то Корпивици није биле довољно, него је тражио додатна средства за опремање нових просторија.
Износ који би по његовом мишљену био неопходан да се уплати из буџета је ни мање ни више него 12 милиона евра.
- Та зграда, да би се ставила у функцију, мора да се опреми техничко-технолошки, а по пројекту је то 12 милиона евра опреме у нето износу и око два милиона евра за ентеријерско опремање - рекао је тада Копривица.
Овакав неумерен захтев није наишао на одобравање Покрајинске владе, јер је чак и дотадашњи Копривичин заштитник, председник Покрајинске владе Игор Мировић, видео да толико трошење државног новца не може проћи незапажено.
- Један део терета треба да поднесе и РТВ, и они имају приходе, није ваљда да су компанија без прихода - рекао је Мировић.
Финансијски извештаји говоре да је покрајински јавни сервис не само без прихода, него сваке године бележи све већи дуг, о чему је 24седам већ писао. То, наравно, не значи да би држава требало да настави да пуни ову “рупу без дна”, али изгледа да се Миодраг Копривица не слаже с тим.
Када је на дневни ред дошло ентеријерско опремање РТВ-а, он је тражио чак 341 милион динара (2,9 милиона евра).
С обзиром на то да је убрзо добио негативан одговор од Покрајинске владе, Копривица је пристао да умањи суму на, и даље превисоких, 271 милион динара (2,3 милиона евра).
- Пројекат је прослеђен Одбору за изградњу нове зграде РТВ-а, и на иницијативу председника Одбора Игора Мировића, пројектант је извршио ревизију пројекта и предрачунска вредност је смањена на износ од 271 милион динара, у којем је садржана и вредност апсорбера за звук од 31 милион. Пројекат ентеријерског опремања, поред готовог намештаја, садржи и намештај који се ради по мери за техничко-технолошке потребе, као и пројекат акустичне апсорпције свих радијских и ТВ студија, а тек након уградње те опреме у објекат биће могући технички пријем и исходовање употребне дозволе - навео је тада генерални директор РТВ-а.
Када држава није била спремна да издвоји ни овај износ, Копривица је по принципу “дај шта даш” прихватио 150 милиона динара (1,2 милиона евра). Остаје неразјашњено како то да је намештај за који је прво тврдио да кошта 2,9 милиона евра на крају могао да се купи и за мање од половине те суме и шта је врх РТВ-а планирао да уради са разликом од 1,7 милиона евра.
Такође, није сасвим најјасније шта се десило са 12 милиона евра који су тражени за техничко-технолошко опремање зграде, па би било занимљиво чути докле је стигла исплата тих средстава и на шта су тај новац челни људи РТВ-а потрошили. То је посебно битно ако се зна да се досад увек испостављало да су се неопходна средства за рад могла купити по нижим ценама него што је то врх РТВ-а представљао када је тражио новац.
Не треба заборавити да ово није једини новац који овај медиј прима од државе. Напротив, без државне помоћи покрајински јавни сервис би одавно био угашен.
Подсетимо, РТВ преживљава од законом утемељених прихода – давања из буџета (900 милиона динара) и од наплате ТВ претплате. Ове две ставке чине 96 одсто прихода.
Руководство РТВ-а се није показало способно ни за привлачење оглашивача, што говори чењеница да је од маркетиншких и других услуга, на пример 2019. године, покрајински јавни сервис приходовао једва 77,6 милиона динара (тек 49 милиона од телевизијских и радијских огласа), што чини мање од три одсто укупних прихода.
Поређења ради, неке друге телевизије с националном фреквенцијом, попут Радио-телевизије Србије или Пинка, свој програм емитују из мањих и старијих зграда, имају неупоредиво већу гледаност и остварују више прихода од реклама иако су, као и РТВ, доступне свим грађанима. Дакле, покрајински јавни сервис није у подређеном положају у односу на њих, напротив. У РТВ се улаже више новца, па су резултати опет доста лошији. Зато врх покрајинског јавног сервиса, на челу са Миодрагом Копривицом и Јовом Радићем, мора да објасни грађанима како је то могуће, а 24седам ће наставити да се бави овом темом, јер јавност у нашој земљи заслужује да зна на шта се троши новац из буџета Србије.