Вучић у интервјуу за француски "Монд" објаснио зашто Београд није признао Крим као део Русије
Европска интеграција Београда и добри односи са Москвом не противрече један другом
Председник Србије Александар Вучић је у интервјуу за француски "Монд" објаснио зашто Београд није признао Крим као део Русије.
Прочитајте и:
- Ми нисмо признали Крим као део Русије. Када бисмо то урадили, то би значило подршку независности Косова. Ставите се у наш положај. Ко од сталних чланица Савета безбедности УН подржава наш територијални интегритет? Русија. Да ли ми треба да пуцамо себи у ногу? - рекао је Вучић.
Вучић је подсетио да Београд 2014. године није подржао санкције против Москве, мада јасно изражава своје европске амбиције. При томе, да је Србија тада већ била део Европске уније, морала би да испуни све своје обавезе у оквиру јединствене спољне политике. С тим у вези председник Србије изразио је наду да ће се за пет-шест година односи са Русијом потпуно променити.
Италијански амбасадор у Србији након формирања владе у Риму: Велика очекивања, спољна политика иста
Осим тога, Вучић је изјавио да европска интеграција Београда и добри односи са Москвом не противрече један другом.
- Нема никаквих противречности. Француски председник рекао је то исто, да је Русија пријатељска земља. Са наше стране ми желимо да ојачамо традиционалне везе са Русијом, нашу трговинску сарадњу. Са војног становишта, ми се држимо неутралности. Али, наравно, ми смо на европском путу. Ја то изјављујем и у Бриселу, и у Вашингтону и у Москви, а (председник Русије) Владимир Путин никада ништа није говорио против наших европских амбиција - закључио је Вучић.
Чепурин о оптужбама да се Русија залаже за поделу Косова: Лов у мутном и измишљотине да нас раздвоје
Крим је постао део Русије у марту 2014. након референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом.
Запад је оптужујући Русију за мешање у унутрашњи украјински сукоб, увео антируске санкције. Москва је предузела реципрочне мере, спровела политику супституције увоза и више пута изјављивала да је са њом контрапродуктивно разговарати на језику санкција. Осим тога, Русија је више пута одбацивала све оптужбе за мешање и наводно недемократско уједињење са Кримом.