ДЕТАЉНО ОБЈАШЊЕЊЕ: Шта се дешава са законом који се врати на поновно одлучивање?
Председник Вучић јуче је искористио своје право суспензивног вета што је у складу са прописима
Председник Србије Александар Вучић јуче је одлучио да Народној скупштини на поновно одлучивање врати измене Закона о експропријацији, чиме је право суспензивног вета употребљено 19. пут од 1990. године. Шта је суспензивни вето и да ли је председник своје право искористио у складу са прописима, за РТС је говорио научни сарадник Института за упоредно право Мирослав Ђорђевић.
Поново прекречен мурал Ратку Младићу: Зид у Његошевој у белој боји
ЗАКОН О ЕКСПРОПРИЈАЦИЈИ И ДЕФИНИТИВНО ПОВУЧЕН! Влада послушала апел председника Вучића, Закон о референдуму на измени
"УБИЋУ И ТЕБЕ, И ТВОГ БРАТАНЦА" Биљана Плавшић открила шокантне и непознате детаље о Аркану и Радовану Караџићу
Мирослав Ђорђевић, научни сарадник Института за упоредно право, рекао је да је председник Вучић јуче искористио своје право суспензивног вета и да је све било у складу са прописима.
Оно се сматра такозваним класичним овлашћењем председника Републике. Постоји широм света. Код нас се раније дешавало много пута, тако да се није ништа посебно чудно догодило. Догодила се једна уставна процедура у складу са свим прописима", рекао је Ђорђевић у Јутарњем дневнику.
Ђорђевић, који је докторирао на теми суспензивног вета, објаснио је да се пут једног закона формално не завршава у Народној скупштини, већ да након изгласавања у парламенту одлази код председника државе на проглашење.
- Председник указом проглашава неки закон да би он могао касније, после објављивања у Службеном гласнику, да ступи на снагу - навео је Ђорђевић.
Додао је да је овлашћење председника да прогласи неки закон друга страна новчића права суспензивног вета.
- Као што се у упоредном праву то често назива правом провере, тако и наш председник има право да закон још једном провери пре него што стави свој потпис. Да ли је у складу са Уставом и да ли је, у случају Републике Србије, он целисходан, то јест, најбољи могући за грађане Републике Србије по његовом мишљењу - истакао је Мирослав Ђорђевић.
Уставом из 2006. ојачано право суспензивног вета
Суспензивни вето је уведен у Устав 1990. године, а ојачан је Уставом из 2006. године. Ђорђевић је оценио да је право суспензивног вета превише нападано у јавности откако је уведено поновним успостављањем вишестраначја, али је он то описао класичним овлашћењем.
- Иницијално је то овлашћење било међу блажим, упоредно посматрано. Председник је могао да врати закон који је Скупштина могла да поново изгласа. Он је тиме само слао политичку поруку. Његове шансе за успех тог вета нису биле тако велике - истакао је Ђорђевић.
Додао је да је 2006. године, новим Уставом, суспензивном вету дата већа доза потентности.
- Пре свега, тиме што је установљена апсолутна већина у поновном гласању у парламенту, а и продужавањем рокова током којих председник одлучује да ли ће уложити вето или не, са седам на 15 дана. Тај први рок је био врло кратак, сад је тај рок врло разуман - објаснио је Ђорђевић.
Нагласио је да, упоредно гледано, овлашћење суспензивног вета у нашем праву није међу јачима, али и да није за потцењивање и да је у питању 19. суспензивни вето од 1990. године и објаснио да је у другим државама за поновно изгласавање закона потребна и двотрећинска и тропетинска већина.
- Сама чињеница да председник има суспензивни вето, а председник је код нас неко ко је изабран на директним изборима, даје јасну поруку свим другим политичким чиниоцима, предлагачима закона, као и законодавном телу да о томе воде рачуна, јер уколико не воде рачуна, може се увек догодити оно што се догодило јуче - рекао је Мирослав Ђорђевић.
"Разлози које је председник навео довољни за коришћење суспензивног вета"
Ђорђевић је навео да су разлози које је председник јуче навео довољни за коришћење права суспензивног вета.
- Председник би могао да врати некакав изгласани предлог закона и да каже "враћам овај закон зато што није добар". То би из угла права и нашег правног система било сасвим довољно. Разлози на који је председник јуче указао, пре свега спадају у разлоге политичке нецелисходности, јер, као што је он рекао, члан 19 Закона о председнику јасно прецизира овлашћења која већ постоје у Уставу - истакао је Ђорђевић.
Додао је да разлози које је председник истакао улазе у разлоге политичке нецелисходности и да можда залазе у питања неуставности, пошто Устав гарантује право на имовину и услове под којима се оно може ускратити.