ЗАВРШЕНО ЗАСЕДАЊЕ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА: Попуњене упражњене епархије
Након завршеног заседања, које је трајало од 24. маја Српска православна црква је издала саопштење
У храму Светога кнеза Лазара, у крипти Храма Светог Саве у Београду, данас је завршено редовно заседање Светог Архијерјског Сабора Српске православне цркве, које је трајало од 24. маја под председништвом патријарха српског Порфирија и уз учешће свих епархијских архијереја Српске православне цркве, с тим што Епископ шабачки Лаврентије није остао до краја заседања.
Након завршеног заседања СПЦ је издала саопштење у којем је навео које су епархије попуњене, који су чланови именовани у Светом Синоду, на које годишњице треба обратити пажњу.
ИЗАБРАН СИНОД СПЦ! На челу патријарх Порфирије, познато је и ко ће му бити најближи сарадници
ЗВОНЕ ЗВОНА, ВЕРНИ НАРОД СЛАВИ: Одушевљење у Беранама након вести о избору епископа Јоаникија за новог митрополита
ОН ЋЕ ЗАМЕНИТИ ЈОАНИКИЈА: Епископ Методије на челу Епархије будимљанско-никшићке
- Сабор је попунио упражњене епархије. За Митрополита црногорско-приморског изабран је досадашњи епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић), за Епископа будимљанско-никшићког досадашњи викарни епископ диоклијски Методије (Остојић), за Епископа ваљевског досадашњи викарни епископ мохачки Исихије (Рогић).
- За викарне епископе патријарха српског изабрани су јеромонах Јеротеј (Петровић), сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу са титулом Епископ топлички, јеромонах Сава (Бундало), сабрат манастира Свете Петке у Загребу, са титулом епископ марчански, и архимандрит Јустин (Јеремић), са титулом епископ хвостански. Архимандрит Дамаскин (Грабеж), изабран је за викара епископа бачког са титулом епископ мохачки, а за викара епископа диселдорфског и све Немачке изабран је архимандрит Јован (Станојевић), са титулом епископ хумски - наводи се у саопштењу СПЦ:
- У Светом Синоду је престао мандат епископима бачком Иринеју и шумадијском Јовану који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог патријарха српског Порфирија, епископи сремски Василије и зворничко-тузлански г. Фотије.
Сабор је са задовољством констатовао да се ове године навршава сто година од оснивања Епархије америчко-канадске, прве епархије наше цркве на америчком континенту, 90 година од оснивања Архиепископије београдско-карловачке, као и 140 година од рођења светога Владике Николаја (Велимировића), 65 година од његовог упокојења и 30 година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева. Сабор препоручује свим епархијама СПЦ да ове значајне годишњице на достојан начин обележе.
- Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне цркве. Са истом пажњом је узет у обзир извештај саборског Одбора за Јасеновац, а уједно су размотрени проблеми СПЦ како у Србији и у земљама региона тако и у дијаспори широм света. У том оквиру посебна пажња је посвећена стању наше Цркве и положају српског народа на Косову и Метохији, где се неправде, притисци и насиље против српског народа и угрожавање идентитета, слободе, правâ и имовине СПЦ настављају, и то, нажалост, у све тежем облику.
- Исто тако се Сабор суочио са изазовима пред којима су се наша Црква и народ нашли у Црној Гори, где и нова власт избегава да потпише већ усаглашен Темељни уговор између СПЦ и државе Црне Горе, чиме је СПЦ дискриминисана у односу на све друге Цркве и верске заједнице које делују у Црној Гори - истиче се у саопштењу.
Као и сваке године, Сабор је брижљиво анализирао стање и проблеме црквене просвете и верске наставе у јавним школама Србије.
- Сабор је ставио ван снаге раније саборску одлуку о оснивању епископских савета у разним црквеним областима с обзиром на то да су ти савети и били основани као привремена саветодавна црквена тела док трају ванредне прилике и немогућност међусобног сусретања наших епископа у тадашњим ратним условима, а данас, хвала Богу, више не постоје препреке за редовне сусрете и сарадњу између наших архијереја на читавом њеном канонском подручју.
- Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта законâ, па и законâ донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама.
- Сабор такође сматра неприхватљивим да нацрт закона о културној баштини ограничава његово важење само на део територије Србије, јер искључује територију Косова и Метохије из сфере његовог дејства, премда се тамо налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици.